Милена Милошевић Мицић: Дух нашег наслеђа

Милена Милошевић Мицић: Дух нашег наслеђа

23/10/2018

Културно наслеђе као специфичност једне области, регије или земље, представља нераскидив је део европског, односно светског културног наслеђа. Било да је реч о Књажевцу, Тимочкој крајини, Србији или некој другој земљи, оно што препознајемо као „наше“ културно наслеђе, у најширем смислу, заправо јесте само један мали фрагмент или елемент корпуса светског културног наслеђа, историје света. Оно што је посебно питање које у великој мери утиче на однос и на начин опхођења према сопственом културном наслеђу, јесте питање вредновања и разумевања истог.

Културно наслеђе у спрези са природним окружењем чини културни пејзаж који на посебан начин одражава садејство људи и природе. Специфичне архитектонске целине, чаршије, мостови, појединачни споменици културе или споменичке целине само су неки су од елемената који стварају специфичну слику и доживљај одређеног места. Са друге стране најважнија одлика, потенцијал и богатство једног места јесу људи. Они одражавају „дух града“, шире и емитују поруке које су дубоко уткане у генетски код сваког живог бића. Они су преносиоци смисла, значења, сећања, идентитета…

Такав случај је и са књажевачком вароши који је, иако мала, изнедрила велике људе, и која данас као добитник награде Европска дестинација од изузетности (ЕДЕН) на посебан начин, својим шармом, богатим природним и културним наслеђем привлачи бројне истраживаче, посетиоце, туристе, авантуристе, гурмане, уживаче…

У том смислу, Завичајни музеј Књажевац, као „мали“, локални музеј, културно наслеђе књажевачког краја посматра и третира као највећи потенцијал за будућност, најзначајнији ресурс за одрживи развој локалне заједнице, који мада веома богат није и обновљив. Због тога, верујући у одрживу „употребу” културног наслеђа све своје програме и пројекте ослањамо на, и повезујемо са културним наслеђем, било материјалним или нематеријалним. Са друге стране, наш музеј развија различите програме и пројекте који подразумевају међународна партнерства, размене знања и искуства, заједничке активности. Учествовали смо и у програмима прекограничне сарадње, сарађивали са колегама из региона и са простора бивше Југославије, што свакако треба означити период који представља светле тренутке наше заједничке европске прошлости, без обзира на различита тумачења и доживљаје некадашње државе.

Музеји и установе културе чине део система образовања. Веома је важно да у свом раду, поред сталног рада на унапређењу квалитета рада установа културе и подизању свести о значају очувања и презентовања културног наслеђа, развијамо и образовне програме намењене најширој публици. Управо такав приступ даје нам прилику да податке до којих долазимо у свом раду повежемо са окружењем у којем се налазимо, са одређеним периодима и значајним историјским тренуцима, поредећи и правећи паралеле. Занимљиви за компарацију и разумевање онога што данас познајемо као европско наслеђе јесу период средњег века, ренесансе, барока, просветитељски и романтичарски покрет, индустријска револуција, и наравно неминовни ратови као и међуратни и послератни периоди, друга половина 20. века.

Важан корак ка тумачењу европског идентитета јесте укључивање Србије у велики међународни пројекат проучавања визуелне културе и приватног живота, учешће у пројектима попут Европеане. Такође, иницијатива за сертификовање европских културних рута, повезивање са колегама у региону и шире као и заједничко учешће на међународним конкурсима, коришћење међународних фондова и програми обележавања међународних манифестација (Дани европске баштине и др.). Има пуно појединачних примера сарадње наших установа културе са сродним европским установама. Свакако у том смислу, велику пажњу и поштовање заслужују активности Галерије Матице српске, номинација наших музеја за европску музејску награду (Старо село Сирогојно…), активности Музеја Југославије, Велика награда Европа Ностре за пројекат Гостуша и Векови Бача који са поносом можемо издвојити као вероватно најкомплекснији и најсвеобухватнији, проглашење Новог Сада за европску престоницу културе, као и многих других. Има и пуно сјајних примера сарадње наших установа културе са европским партнерима у оквиру „мањих“ пројеката.

По мом мишљењу, укључивање наших институција и установа у активности и програме Балканске мреже музеја и заједничке активности Културног наслеђа без граница на простору ширег региона доприносе новом вредновању и представљању заједничког европског идентитета и припадности. Не само у географском већ и сваком другом смислу. Овакве заједничке иницијативе, а нарочито њихова реализација, изнова потврђују припадност скупини европских народа и шаљу другачију поруку са простора Балкана.

Обележавање Европске године културног наслеђа има изузетан значај за све нас. За наслеђе уопште. Два програма Завичајног музеја Књажевац носе националну ознаку ЕГКН, један је посвећен обележавању стогодишњице завршетка Првог светског рата, а други се бави очувањем елемената нематеријалног наслеђа и едукацијом, што нипошто не значи да се друге активности не могу ставити у шири контекст европског наслеђа. Наш музеј подједнако брине о приступачности програма и објеката особама са инвалидитетом (Музеј за све-музеј за понети), подржава и развија програм социјалног предузетништва чији је циљ очување традиционалних заната и техника (Нити које повезују), знања и вештина (Летња школа традиционалних заната), већ дуги низ година спроводи активности у циљу развоја образовног туризма (Образовна авантура Завичајног музеја), подржава развој културног туризма (Пут римских царева, Винске руте Србије, Дунавски пут вина) и покушава да користећи савремене технологије приближи садржаје новој публици.

Милена Милошевић Мицић је мастер историје уметности и музејски експерт, а ради као виши кустос и вршилац дужности директорке Завичајног музеја у Књажевцу. Последњих 16 година посветила је музејској професији као кустос, едукатор, стручњак за односе са јавношћу, менаџер пројеката и директорка са главним циљем да развије нову улогу музеја у локалној заједници путем разних музејских програма, пројеката и тумачења и представљања збирки предмета. Верује да су музеји јавни простори отворени за свакога, форуми за отворене дијалоге и дебате, места јединствених вредности заједничког наслеђа. Поља у којима је стручна су: историја уметности, музејске студије и херитологија, управљање музејима и маркетинг у култури, управљање збиркама предмета, доступност и друштвена инклузија, културни и образовни туризам и управљање пројектима. Чланица је ИКОМ-а (Међународног савета mузеја), Музејског друштва Србије (Одељење за историју уметности, педагогију и односе са јавношћу и маркетинг) и поносна чланица Управног одбора и приступне групе балканске мреже и чланица Америчке алијансе музеја.