Јасна Димитријевић: Коларац у години културног наслеђа

Јасна Димитријевић: Коларац у години културног наслеђа

03/05/2018

Шта је за вас европско културно наслеђе?

Заједничка прошлост и заједничка будућност! Поштовање својих и прихватање вредности других народа. Потреба да упознајемо једни друге. Богатство културних различитости.
Језик, писмо, личне архиве, успомене, породично наслеђе, обичаји, сећања, споменици, архитектура, археолошка налазишта, музејске збирке, музика, графити, култура одевања….Све оно што носимо са собом одласком и животом у другим земљама и оно што усвајамо из других култура и доносимо враћајући се кући.

Који историјски периоди и догађаји из српске историје су вама значајни и занимљиви са становишта заједничког европског културног простора, заједничке историје?

У својим путовањима по европским градовима, посебно ми је интересантно да анализирам имена улица на мапама и таблама као својеврсним причама о историји града, земље.

Средњи век, Први светски рат, Други светски рат-краљевина, па партизани и четници. Ратови на простору бивше Југославије, распад државе у којој сам се родила и одрастала… Имам потпуно другу перцепцију ових историјских догађаја данас, у односу на време када сам у школи учила и сазнавала о томе. Што више сазнајем, читајући историјску литературу, не само домаћу, све више сам збуњена. Али, читање дела савремене књижевности ми даје могућност искрене, другачије, људске перцепције историјских догађаја. У књижевним делима су исписани и описани у свим нијансама доживљаји и емоције људи у различитим историјским контекстима. То ми увек даје више простора за размишљање о европском културном наслеђу, него укрштање историјских чињеница и артефаката.

На које начине према вашем мишљењу треба развијати свест и оснаживати осећање припадности тој заједничкој историји и вредностима?

Прилика и могућност да се путује по Европи је најважнија за развијање свести о европском културном наслеђу. Упознавање и дружење с људима из других земаља. Читањем поезије и прозе европских писаца, одласком у позориште, гледањем европских филмова, документарних и играних, одласком у галерије и музеје. У суштини, развијањем културних потреба и навика.

Да ли бисте истакли неки пројекат савременог стваралаштва који се бави културним наслеђем који вам се посебно допада?

Документарни филм „Чија је ово песма“, али и остале документарне филмске продукције које се баве причама обичних људи из различитих делова Европе. Фестивал дугометражног документарног филма ,,7 величанствених“, Филмски фестивал „Слободна зона“, Позоришна представа ЦАРСТВО НЕБЕСКО, премијерно изведена на Битеф фестивалу, у копродукцији Народног позоришта и Битеф театра. Октобарски салон у Београду, Бијенале у Венецији, Бемус Фестивал, Wоmеx фестивал, Нова фестивал у Панчеву, музички фестивали у Румунији, ТодоМундо Фестивал, манифестација Дани Београда… Књижевност ̶ књижевни преводи ̶ Томас Бернхард, Амин Малуф, Орхан Памук, Црњански, Андрић, Киш…

Да ли бисте истакли неки пројекат у области културног наслеђа који успешно сарађује са другим секторима?

Европски пројекат о културним рутама у којем учествује и Србија, кроз активност Туристичке организације Србије. Дунав, Сава… Неколико година, а можда и деценију уназад су важни пројекти из области туризма и културе који се тематски баве Дунавом, кроз активности канцеларија Дунавског центра. Дунав као повод и инспирација за промишљање историје на европском простору. У почетку сам тематске пројекте на Дунаву посматрала као туритичке атракције и манифестације, музичке или забавне поред и на води…. А онда сам схватила да је Дунав повод и невероватна инспирација за суочавање, кроз пројекте у култури, са историјом, границама и поделама у историји са једне и друге стране реке. Обичаји, традиција, исхрана, свакодневне навике, живот и судбине људи поред Дунава, колико су и да ли су различити, у историјским околностима које су се догађале, дуж обале реке која протиче кроз највећи део Европе? Дунав као повод у стварању новог културног идентитета и заједништва становника на облама Дунава.

Други пример, индустријско наслеђе и културни центри који су настали у напуштеним фабрикама и војним објектима од краја осамдесетих, као својеврстан културни покрет у односу на институционалну културу. Уствари, независна културна сцена у целини, од краја осамдесетих година. Продукција и рад ових, независних инстутиција је унапредила комуникацију и културну размену у недостатку истих од стране званичних институционалних система.

Дигитализација као посебно актуелна тема код нас изузетно је важна у промени свести грађана и институција о досупности и новом виду комуникације у свим областима културног наслеђа, у духу дигиталног и виртуелног света у коме живимо. Потреба за упознавањем, дељењем, разменом применом нових технологија је још једна, већа могућност за креирање и представљање европског културног идентитета.

Посебно бих истакла Европеанине пројекте који имају велики значај у грађењу свести о европском културном наслеђу. На пример, током ове, 2018. године Европеана ће радити на тематској збирци посвећеној миграцијама у, из и кроз Европу. На основу документационих материјала институција и појединаца о траговима материјалне културе али и личне приче и архиве о миграцијама у Европи током више векова, представиће се прича о њиховом утицају на науку и уметност европског културног простора.

На који начин ће ваша установа учествовати у обележавању Европске године културног наслеђа?

На Коларцу је у току, у сарадњи са канцеларијом ЕУ инфо центра у Београду, до почетка маја, изложба фотогафија поводом обележавања Године Европског културног наслеђа-фотографски докуметни из архиве Европеане.

Од јесени па до краја године, у сарадњи са Музиколошким институтом Српске академије наука и уметности, а поводом њиховог јубилеја 70 година постојања, приредићемо неколико предавања о музичком културном наслеђу, а неке од тема су: Музика у приватном животу Срба у 19.веку, Музика у српским заробљеничким позориштима током Великог рата, па Интернационалне звезде на концертном подијуму Коларца од 1932. до 1941. године, музичко стваралаштво наших аутора у свету…И друге интересантне теме из историје музике.

Посебно нам је у фокусу ове године дигитализација архивске грађе Коларца, као својеврсна историја културе и музичке уметности од 1932. године до данас. Још нисмо обезбедили потребну опрему у вези са релизацијом ових активности, али смо свесни да је то наш приоритет и обавеза према будућим генерацијама.


Остави коментар