Јелена Ивановић Војводић: Модернистичко архитектонско наслеђе југословенског простора

Јелена Ивановић Војводић: Модернистичко архитектонско наслеђе југословенског простора

12/04/2018

Тринаеста Београдска интернационална недеља архитектуре ̶ БИНА, под слоганом Од Communis до Комуникација, посвећена je комуникацијама у архитектури, комуницирањем архитектуром и разматрању идеја о релацијама у просторима града. Посебан део програма БИНА-е бави се успостављањем дијалога с прошлошћу кроз импозантну архитектонику академика и професора Ивана Антића (1923-2005), као и са савременим тренутком кроз пројекте у оквиру Креативне Европе, Градови Дељења: Креативни подстицај и Будућност архитектуре.

Шта је за вас европско културно наслеђе?

Европско културно наслеђе представља заједнички простор европског континтента који има своју историју, културу и будућност. Архитектура, природа и културно наслеђе градова Европе као и савремене стратегије и стремљења су најважнији део будућег развоја европског континента. Сматрам да су иницијативе међународне сарадње, које већ дуже време покреће Европска унија, веома значајне јер представљају скуп заједничких напора ка одрживим градовима будућности које ће помирити, са једне стране, тенденције ка великом ширењу градова и могућностима ка заустављању комерцијализације градње објеката и са друге стране, стремљења практичара и теоретичара архитектуре која теже ка успостављањем дијалога са прошлошћу и развоју нових, савремених праваца у будућности.

Који историјски периоди и догађаји из српске историје су вама значајни и занимљиви са становишта заједничког европског културног простора, заједничке историје?

У области архитектонског наслеђа сведоци смо великог урушавања објеката модерног покрета који су нестали у кратком периоду, а који су носиоци времена после другог светског рата, које је објединило европски простор. Тај период је дуго година био занемарен, а сада је у фокусу светске јавности.

Формирана је радна група у Београду у оквиру Друштва Архитекта Београда, Docomomo Србија (2010), као део Docomomo International (међународна радна група за документацију и конзервацију грађевина, места и целина Модерног покрета, 1988), која ради на прикупљању документације најважнијих објеката насталих у том периоду на територији Републике Србије, а с друге стране тежи да промовише, едукује, иницира и апелује на јавност како би се успоставио дијалог и заштита од пропадања објеката из тог периода. На основу спроведених конференција (БИНА 2009), изложби (БИНА 2012, 2017), трибина, дебата, радионица, шетњи и активностима наших председника (др Љиљана Благојевић, мр Добривоје Ерић), упорношћу секретара Јелице Јовановић, кооринатора, чланова и сарадника дошли смо до изузетно важних закључака и докумената које је потребно користити ка очувању нашег културног наслеђа модерног покрета у сарадњи са институцијама (Министарство културе и информисања, Секретаријат за културу града Београда, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Завод за заштиту споменика културе Републике Србије и др.). Тренутно се води дискусија око најзначајнијег објекта Милице Штерић (1914-1988), некадашње зграде Енергопројекта, који је некада добио Седмојулску награду и који је у поступку реконструкције.

Посебно је значајна тема очувања и реконструкције урбанистичке целине града – Новог Београда, једног од изузетно значајних нових градова из тог периода. Многа истраживања говоре о важности и препознатљивости града Београда кроз призму развоја урбанизма, архитектуре и типологије стамбене архитектуре Новог Београда модерног покрета. Посебно је важна чињеница да су тада, сви значајни јавни објекти, као и многи стамбени комплекси реализовани путем победа на архитектонским и урбанистичким конкурсима који и данас, представљају најдемократичнији начин одабира квалитетних архитектонских концепата.

О изузетном значају тог архитектонског периода говори и велика изложба у Њујорку, у МоМА музеју под насловом Ка бетонској утопији: Архитектура у Југославији, 1948-1980, која ће бити отворена средином јула ове године, као прво представљање изузетних дела водећих архитеката социјалистичке Југославије америчкој и међународној јавности, а у којој су учетвовали наши експерти (проф. др Владимир Кулић, проф. др Тања Дамљановић Конли, Јелица Јовановић и др.).

На које начине према вашем мишљењу треба развијати свест и оснаживати осећање припадности тој заједничкој историји и вредностима?

Едукацију о простору, на мултидисциплинаран начин (архитектура, географија, социологија, историја, филозофија, економија, технологија, уметности и др.) треба започети од човекових најранијих дана како би се изградио однос и разумевање. Потребно је промовисати архитектуру и феномен простора у основној школи, као и у наставку школовања. Постоје пројекти који се баве припремама материјала и књига које могу да буду значајни приручници ка реализацији и креативном развоју различитих програма и пројеката образовања.

Пројекти европске сарадње Креативне Европе, у којима учествује наша земља, су право место за оснаживање припадности заједничком простору. Будућност Архитектуре (FAP) и Градови дељења: Креативни подстицај (SCCM) управо повезују више од 21 земље Европског континета (2016-2020, у организацији БИНА-ДАБ и КЦБ). Моје колеге Даница Јововић Продановић, Ружица Сарић, Александар Котевски, Татијана Вукосављевић, Иван Куцина, Наталија Јовановић, много младих архитеката, као и иницијативе Чувари парка и Шкоград, тренутно раде на развоју програма за наредни период који карактеришу коришћење и унапредјење јавних простора града, интервенције, урбани дизајн, акционе школе и занимљив програм са грађанима.

Да ли бисте истакли неки пројекат савременог стваралаштва који се бави културним наслеђем који вам се посебно допада?

Нови музеј у Берлину архитекте Дејвида Чиперфилда и његовог тима (Давид Цхиперфиелд Арцхитецтс, 2009) који је настао реконструкцијом и доградњом постојећег и разрушеног музеја је прави одговор и успешан пример који говори о дијалогу старог и новог стваралаштва.

Наш биро (БироВИА) тренутно ради на развоју пројекта реконструкције и доградње Музеја града Београда, објекта некадашње нове Војне академије (1899) аутора архитекте Димитрија Лека (1863-1914) и главна тема пројекта, архитектонског концепта који је победио на конкурсу, је успостављање дијалога наслеђене архитектуре и савременог контекста.


Нови музеј у Белину (David Chiperfield Architects, 2009)

Да ли бисте истакли неки пројекат у области културног наслеђа који успешно сарађује са другим секторима?

БИНА (Београдска Интернационална Недеља Архитектуре) је пројекат у организацији Друштва Архитекта Београда и Културног центра Београда који већ тринаест година успешно сарађује са партнерима из привреде, индустрије, образовања, туризма, културним центрима у Србији, Европи и на међународној сцени. БИНА је осмишљена као позив архитектонској и широј јавности на размишљање о квалитету изграђеног простора, а да уједно представља и подстицај за успостављање критеријума и система вредности који би допринели унапређењу будуће архитектонске продукције.

БИНА је прва манифестација која је осмислила и организовала архитектонске шетње које промовишу наслеђе градова Србије јавности ангажовањем стручнака који интерактивним путем тумаче, анализирају и успостављају боље разумевање наше архитектуре и културе. Наше изненађење током свих ових година је утолико веће, јер морамо да понављамо одређене шетње због великог одазива и изузетне заинтересованости публике.

БИНА ауторски и оснивачки тим успешно сарађује са великим бројем владиних и невладиних организација у жељи да се архитектура у Србији оснажи и да у будућности буде наш извозни продукт (пример чилеанске архитектуре у свету).

На који начин ће ваша установа учествовати у обележавању Европске године културног наслеђа?

У контексту промовисања 2018. године као Европске године културног наслеђа: слављење различитости и богатства нашег културног наслеђа БИНА је поставила централну тему фестивала кроз иновативни и интерактивни програм. Студијска изложба Архитектонично, Иван Антић (1923-2005) представља најзначајнија дела стваралаштва српске архитектуре XX века. Како наводе аутори изложбе проф. др Дијана Милашиновић Марић и др Игор Марић да је Иван Антић изузетан архитекта, професор и академик чија је недвосмислена архитектоника јединствена и упечатљива. У оквиру пратећег програма биће организоване трибине, дискусије, водјења кроз изложбу, радионице, излети и шетње кроз дела овог ствараоца модерног покрета (10-31.05.2018, галерија РТС).


*Архива Дијане Милашиновић Марић и Игора Марића, аутора изложбе

Јелена Ивановић-Војводић (1962) је дипломирала и докторирала на Архитектонском факултету Универзитета у Београду. Радила је као редовни професор и декан Факултета за уметност и дизајн. Реализовала је велики број објеката и ентеријера и освојила је низ стручних признања и награда. Члан је Удружења архитеката Србије, Друштва архитеката Београда, Docomomo Србија, Инжењерске коморе Србије, Женског архитектонског друштва. Директор је и ко-оснивач Београдске Интернационалане Недеље Архитектуре-БИНА. Ко-оснивач је и власник архитектонског предузећа БироВИА (заједно са проф. Гораном Војводићем).


1 коментар1 komentar1 Comment

Aleksandar Ćordić

12/04/2018 at 10:09 pm

Bravo Jelena, Tebi i Tvojoj ekipi. To sam i očekivao od Tebe a često mi je Tvoj otac govorio o Tvojim nastojanjima u arhitekturi. Žao mi je što nije sa nama da se zajedno radujemo. Tebi i celoj ekipi, srdačno, čika Aca

Остави коментар