Eлена Васић Петровић: Наслеђе у нашим рукама

Eлена Васић Петровић: Наслеђе у нашим рукама

03/10/2018

Шта је за вас европско културно наслеђе?

Промишљање о европском културном наслеђу подразумева у исто време сагледавање комплексности трајања и преплитања векова и миленијума, бројних народа и цивилизација, а у исто време иједноставности осећаја континуитета, који је садржан у сваком свесном људском бићу,које на овим просторима живи.
Чињеница да је наслеђе свуда око нас и део наших живота, па самим тим и да сви ми припадамо негде и нечему, кључни су за његово разумевање и очување, било да се ради о приватном легату, личном делићу историје или националним споменицима културе или збиркама.

Који историјски периоди и догађаји из српске историје су вама значајни и занимљиви са становишта заједничког европског културног простора, заједничке историје?

Генерално сам противник коришћења уврежених израза и термина као што су „Србија на раскршћу истока и запада“ и сл. али чињеница је да је овај наш простор заиста кроз историју био поприште великих преокрета и турбуленција, да су и моћни запад и велики исток долазили и одлазили, тражећи и налазећи свој интерес управо на овој нашој земљи и то и даље траје. Самим тим, наша и европска историја су једна и нераздвојива целина.

Постоје светли моменти у нашој историји када су наши ствараоци надограђујући своје квалитете и вештине, знањем и искуством других цивилизација и народа, успели да се уздигну високо изнад својих узора и учитеља, али и изнад свога времена, и то је оно што треба да представља наш понос и инспирацију за будућност. Таквих примера има у свим сферама живота, а било их је небројено много и у дугој историји и богатој култури српског народа.

На који начин ће ваша установа учествовати у обележавању Европске године културног наслеђа?

Од првог сусрета са наслеђем, преко бројних искустава, као студента, сарадника и директора Завода, до оснивача једне невладине организације, не могу се отети утиску, да је наше наслеђе дефинитивно најсигурније у рукама младих.

Симболично, један од едукативних програма УНЕСКО-а, намењен људима до 26 година, а који се односи на волонтерске кампове широм планете земље, носи управо овај назив – „Наслеђе у нашим рукама“. Ту лежи сва мудрост и сва наша прошлост и светла будућност, у рукама оних који ће доносити одлуке у годинама које долазе. Неколико је кључних момената садржано управо у тој реченици. Прво, младалачки ум жељан је знања и признања, а сусрет са наслеђем задовољиће обе ове потребе. Наслеђе је непресушан извор информација, а брига о њему пружа велику сатисфакцију, буди свест о његовом значају и ствара нераскидиву везу са нечим што вапи за континуираном пажњом и негом. Друго, енергија коју носе млади људи, нарочито на почетку својих професионалних каријера, не може се упоредити ни са чим другим, па је њено каналисање у ову тако осетљиву и значајну сферу културе, засигурно заиста велики корак ка бољој будућности. Треће, можда најважније, исказано је кроз мудрост античких филозофа и сублимира на неки начин претходне две тезе, а тако лако применљиво управо на нашу причу: едуковати ум, а не и срце, безвредно је. Са наслеђем нема грешке, оба ће аспекта бити задовољена.

Фондација архитекта Александар Радовић фокусирана је управо на младе људе, па је за нас и ова година посвећена програмима који су пре свега намењени њима. У марту месецу доделили смо друго по реду Признање, које носи име нашег цењеног колеге и једног од најплодоноснијих конзерватора, које је Србија икада имала. Признање архитекта Александар Радовић установљено је управо да подржи младе ствараоце који су већ имали додира са наслеђем у свом раду или се овим темама успешно и озбиљно баве.

Недавно завршени двонедељни волонтерски рестаураторски камп под називом „Усвоји домаћинство у Гостуши“, део је великог међународног програма, који је обухватио 15 пројеката из 8 земаља, а реализован је у сарадњи са организацијом European Heritage Volunteers из Вајмара у Немачкој. Ово је пројекат који је имао ознаку Европске године културног наслеђа 2018. и у Немачкој и код нас, а представља заокруживање дугогодишњег рада на тзв.”каменом селу” на Старој планини. Почели смо 2010, обавили обимна истраживања 2012. и 2013. године и систематизовали све податке у оквиру Студије, која је публикована 2015, а већ 2016.године донела је Србији прву награду Европа Ностра и Grand-Prix Европске уније.

Програми за најмлађе нас очекују ових дана у оквиру манифестације „Ноћ истраживача“, када ћемо се представити интерактивним едукативним игрицама обједињеним под насловом „Приче из камена“, када ћемо представити занимљивости са једног од наших најзначајнијих археолошких налазишта, Царичин град. Наравно, током целе године кроз редовне активности, дефинитивно смо фокус ставили управо на Европску годину културног наслеђа, а све у жељи да пре свега што више људи информишемо управо о постојању таквог програма и о чињеници да Србија на неки начин равноправно учествује у њему, као и друге европске земље, те да за то нису потребна ни велика финансијска средства, нити велики напори, већ да свако може дати свој мали допринос.

Елена Васић Петровић је рођена 1978. године у Пироту. Дипломирала је на Грађевинско-архитектонском факултету у Нишу 2004. године. Исте године почела да ради у Заводу за заштиту споменика културе Ниш (2004. – 2012. сарадник, 2012. – 2017. директор). Специјализовала рестаурацију камена 2011. године (ISCP/Roma_Italy и ЦИК/Београд_Србија) и Менаџмент археолошких локалитета са мозаицима (Getty Conservation Institute/LA_USA).
Аутор је: 7 изложби, новинског фељтона, 30 радова и чланака и 3 публикације, све из области заштите културног наслеђа. Оснивач и главни уредник “Стубова баштине” гласника Завода за заштиту споменика културе Ниш. Добитник признања Европа Ностра и Гранд-При награде Европске уније 2016 за Студију заштите села Гостуша у општини Пирот. Оснивач и управитељ Фондације архитекта Александар Радовић.