Одржана конференциjа “Програм Kреативна Eвропа 2014 – 2020, Србиjа и перспективе европске сарадње”

Одржана конференциjа “Програм Kреативна Eвропа 2014 – 2020, Србиjа и перспективе европске сарадње”

02/08/2014

Kонференциjа “Програм Kреативна Eвропа 2014 – 2020, Србиjа и перспективе европске сарадње”, одржана је oд 30. јуна до 2. јула у Палати Србија и у Клубу посланика, у Београду.

Поред представљања програма Креативна Европа и дебате о његовим кључним темама, основи циљ конференције био је отварање простора за препознавање заинтересованих учесника у програму.

Конференцију је отворио министар културе Иван Тасовац, наводећи да је потписом споразума о учешћу Србије у програму Креативна Европа 19. jуна 2014. године у Бриселу, Србија обезбедила могућност развоја њеног целокупног система културе. Министар је објавио формирање Деска Креативна Европа Србија и антене деска у АП Војводини, као и расписивање отвореног позива министарства за суфинансирање проjеката коjи су већ подржани од међународних и европских фондова.

Aмбасадор ЕУ у Србији, Мајкл Девенпорт, изразио jе задовољство што присуствуjе почетку рада овог програма и честитао склапање Споразума о учешћу Србиjе у Kреативноj Eвропи, као и оснивање истоименог Деска.

Димитрије Тадић, руководилац Деска, представио је концепт и планиране активности Деска Креативна Европа Србија, изражавајући наду да ће велики број организација и установа културе из Србије учествовати у програму Креативна Европа.

Инострани гости конференције представници су значајних установа и организација из земаља из читаве Европе – Шведске, Данске, Француске, Аустрије, Немачке, Белгије, Холандије, Румуније, Финске, Хрватске, Македоније и Словеније. Међу њима су Пер Ветман (председник Нордијског савета), Рита Хеинама (директорка Финског института у Естонији и експерт Нордијског савета), Лоранс Барон (заменица директора Relais culture Europe из Париза), Корина Шутеу (директорка организације Filmetc из Букурешта), Стефан Бауер (директор Kunstraum Kreuzberg Bethanien из Берлина), Шарлота Тарди (Arty Farty из Лиона), Јулек Јуровиц (Culture Action Europe из Брисела). Панелисти из Србије долазе из различитих организација и установа у култури – Милена Драгићевић Шешић (Универзитет уметности у Београду), Кристина Кујунџић (Савет Европе), Горан Томка (Факултет за спорт и туризам, Нови Сад), Марко Раденковић (Нова искра, Београд), Александар Бркић (Факултет за креативне индустрије Lasalle, Сингапур), Марија Поповић (Фонд за европске послове, Нови Сад), Нина Михаљинац (Универзитет уметности у Београду), Лука Кулић (Музеј савремене уметности Војводине, Нови Сад), Тамара Бутиган (Народна библиотека Србије, Београд), Ивана Миленовић Поповић (Дах театар, Београд), и они су говорили о домаћим приликама у пољу културе, као и о перспективама учешћа организација из Србије у програму Креативна Европа.

У оквиру пратећег програма конференције одржан је програм посвећен студентима, који се састојао од два панела и радионице управљања пројектима. Учесници панела били су представници цивилног (Милица Пекић, Вирџинија Ђековић и Марко Раденковић) и бизнис сектора (Мирјана Шакић), Министарства културе и информисања Републике Србије (Ђурђијана Јовановић, Младен Весковић и Предраг Благојевић), као и директор Француског института у Србији (Филип ле Моан). Радионицу намењену студентима водила је Сузана Јовановић (ЛП Службени гласник, Београд).

Вечерњи пратећи програми подразумевали су одржавање два концерта – ВИС Лимунада (Музеј историје Југославије) и Гудачки квартет Београдске филхармоније (Европски центар за културу и дебати ГРАД), као и изложбу Креативност у Србији која је представила стваралаштво значајних домаћих дизајнера.

Конференцију је посетило преко петсто представника установа и организација које се баве културом и креативним индустријама, као и самосталних професионалаца из читаве Србије. Међу њима су били представници других министарстава, секретаријата за културу АП Војдводине, локалних самоуправа, републичких, градских и општинских установа културе, образовања и туризма (библиотеке, заводи, културни центри, музеји, позоришта, архиви, факултети, галерије, туристичке организације), организација цивилног друштва, издавача, мрежа, струковних удружења, националних мањина, фестивала, приватних организација и агенција, и тако даље.