Category Archives: Београд – Позиви

Радионица писања пројеката: Изаћи на међународну сцену – могућности и изазови

08/10/2019

Коларчева задужбина, петак, 8. новембар у 10 часова

Радионица има за циљ да упозна полазнике с темом међународне културне сарадње, а посебно с конкретним могућностма за развој организација кроз позиционирање на међународној сцени. Радионицу чини уводно предавање (30 минута); рад у групама на концпирању и развоју изабраних пројектних идеја чији циљ треба да буде међународно позиционирање и развој међународне сарадње (1х 30 минута); презентација пројеката (30 минута); дискусија и коментари (30 минута).

Групе ће бити формиране у односу на тип установе из које учесници радионице долазе (музеји, библиотеке, архиви, културни центри…).

Коме је намењена?

Радионица је намењена уредницима програма установа и организација у култури: музеја, галерија, библиотека, културних центара, архива, организација цивилног друштва и других.

Која знања и вештине учесници стичу?

Учесници ће имати прилику да унапреде знања у погледу конципирања пројеката међународне сарадње и развоја стратешког мишљења у култури.

Како се пријавити за учешће?

Како бисте се пријавили за учешће потребно је да пошаљете идеју за пројекат међународне сарадње (текст до 300 речи) који ће садржати: назив пројекта; циљеве пројекта, садржај (активности), као и образложење потенцијала идеје за развој међународне сарадње. Пријаву је потребно послати на електронску адресу radionice.kreativnaevropa@gmail.com до петка, 1. новембра у подне.
Број учесника је ограничен на 25 људи. Биће изабрано до 5 пројеката на којима ће се радити у оквиру радионице, док ће остали учесници моћи да поставе питања у вези са својим пројектним идејама.

Ко води радионицу?

Милена Драгићевић Шешић је редовни професор на Факултету драмских уметности Универзитета уметности у Београду, директорка Института за позориште, филм, радио и телевизију ФДУ и руководитељка УНЕСЦО-а катедре за културну политику и менаџмент на Универзитету у уметности у Београду. Драгићевић Шешић је била на месту ректорке Универзитета уметности у Београду (2000-2004) и члан Одбора за европску диплому у Управљање културним пројектима (Фондација Marcel Hicter, Брисел); Културне награде за истраживање политике (ЕЦФ, Амстердам) итд. Ангажована је као гостујући предавач на бројним универзитетима у Европи и свету. Објавила је 16 књига и велики број есеја (Култура отпора; Менаџмент уметности у турбулентним околностима; Култура: менаџмент, анимација, маркетинг; Интеркултурална медијација на Балкану; Неофолк култура; Уметност и алтернатива; Урбани спектакл; Хоризонти читања …), које су превођене на 17 језика. Била је члан Националног савета за науку (2006-2010), као и Commandeur dans l’Ordre des Palmes Academiques (2003).


Радионица из области електронске музике: Како створити сопствени live set?

08/10/2019

Коларчева задужбина, петак, 8. новембар у 10 часова

Основни циљ радионице је усмеравање и обука заинтересованих полазника за професионални развој у домену електронске музике уз примену знања из области савременог менаџмента у музици. Радионица се првенствено бави live set-овима извођача − од осмишљавања идентитета и препознатљивости уметника, преко извођења сопствених композиција до промоције и позиционирања на међународној сцени.

Коме је намењена?

Радионица је намењена уметницима који се баве музиком и који желе да изграђују професионалну каријеру на локалном и међународном плану. Такође, позивамо и све оне који немају професионално уметничко искуство, а који се баве музиком и имају интересовања за извођење, продукцију и изградњу каријере у области музике.

Која знања и вештине учесници стичу?

Полазници ће се упознати са синтисајзерима, ритам машинама, ефектима, секвенцерима, миксетом и Ableton Live програмом. Такође, добиће савете како да најједноставније оспособе свој кућни рачунар у алат којим ће стварати музичку форму. Биће обучени да користе Ableton Live софтвер за креирање музике и живо извођење, имаће прилику да науче шта је MIDI сигнал, како се њиме управља и како покреће одређени инструмент; моћи ће да креирају свој Live Setup који ће им омогућити креативно изражавање и стварање; упознаће се са целокупним процесом музичког представљања – од креирања имена до брендирања себе као уметника на социјалним мрежама и музичким платформама.

Како се пријавити за учешће?

За учешће се можете пријавити слањем пријаве на електронску адресу: kreativnaevropa@gmail.com, до петка, 1. новембра 2019. године. Пријава треба да садржи:
– име и презиме особе која се пријављује;
– занимање и назив установе или организације коју представља (уколико је то случај);
– кратак опис пројекта који желите да унапредите овом радионицом.
Број ученика је ограничен на 14 особа, а списак учесника ће бити објављен на нашем сајту након истека рока за пријаву.

Ко води радионицу?

Радионицу ће водити Немања Стојановић и Јелена Станковић са задатком да пренесу знања, искуства и вештина које су стекли кроз досадашњи рад у домену музичког стваралаштва, менаџмента у култури и јавне наступе у земљи и иностранству.

Немања Стојановић је савремени аудио/визуелни уметник који тренутно живи и ради у Суботици где са места арт директора креира програм независне арт платформе Шаблон. Немања иза себе има 10 година активног рада у култури и био је укључен у продукцију великих фестивала као сто су EXIT фестивал и Mad in Belgrade, сарађивао је са словеначком арт групом Dont Make New People као и хрватском Ciko Ramom, белгијским Perfekt Funkction и многим другим организацијама која су требала његове идејне и организационе способности. Уметнички профили које потписује својим именом, а са којима је наступао широм Европе су YusYus и Неомодерн.
Јелена Станковић је савремена аудио/визуелна уметница која тренутно живи и ради у Београду. Јелена је власница домаћег лејбла Chorbika са којим има издање на винилу, уједно је и промотер журки које организује у Београду са најразличитијим и узбудљивим уметницима. Јелена је резидент београдског клуба КЦ Град, а поред музике бави са и едукацијом, те организује јавне радионице аудио продукције у КЦ Лаб (Нови Сад).


Радионица у области књижевног издаваштва: Уредник у издаваштву данас

08/10/2019

Коларчева задужбина, петак, 8. новембар у 10 часова

Програм радионице је осмишљен тако да одговара на питање: које вештине и знања мора да има уредник издавачке куће данас? Некада је био задужен само за креативни процес одабира књига, креирања издавачког концепта, рада на ауторском тексту или преводу. Међутим, данас, услед недостатка средстава, професија уредника покрива више позиција, па и дијапазон његових интересовања и знања мора бити неупоредиво шири. Стога је неопходно поново редефинисати појам уредника у издаваштву данас.

Радионица уводи у процес усавршавања на више нивоа:

1) Ниво општих знања: беспрекорно познавање материје која је уредникова ужа специјалност (нпр. светска, домаћа књижевност, језик, психологија, филозофија), и опште образовање (поп култура, политика, историја…).

2) Ниво конкретних вештина: основно владање вештинама које уредникови стручни сардници зову својим специјалистичким занимањем (граматика и правопис; прелом и дизајн текста; страни језици; друштвене мреже и маркетинг; познавање и имплементирање нових пословних модела; комуникација и преговарање са ауторима и агентима.

3) Вештине конкурисања за домаће и међународне грантове: уредник мора да зна како да осмисли концепт пројекта који жели да понуди иностраним партнерима, да га добро образложи и презентује, а на крају и да га спроведе у дело онако како је то предвиђено самим пројектом: прецизно, на време и квалитетно.

У првом делу радионице, вође радионице би пролазиле кроз сва три наведена нивоа која би полазницима радионице пружила увид и солидну основу у даљем оспособљавању за занимање уредника у издавачкој кући, али и менаџера пројеката за међународне грантове.

Коме је намењена?

Радионица је намењена професионалцима у култури који раде у пољу књижевног издаваштва, а нарочито онима који планирају да покрену или су тек основали издавачку кућу. Такође, за учешће се могу пријавити и организације које имају издавачку делатност, попут универзитета и библиотека, а које нису биле активне у том пољу.

Која знања и вештине учесници стичу?
У оквиру радионице учесници ће имати прилике да се упознају с основама уредничког процеса у књижевном издаваштву; основама комуникације са страним агентима; основама конкурисања за стране и домаће грантове.

Како се пријавити за учешће?
За учешће се можете пријавити слањем пријаве на електронску адресу: kreativnaevropa.izdavaci@gmail.com, до петка, 1. новембра 2019. године. Пријава треба да садржи:
– име и презиме особе која се пријављује;
– занимање и назив организације коју представља.

Ко води радионицу?

Александар Шурбатовић је завршио Општу књижевност са теоријом књижевности на Филолошком факултету у Београду. Има петнаестогодишње уредничко искуство, а последњих шест година је био главни и одговорни уредник у Издавачкој кући Дерета. Потписао је око 300 наслова као уредник. Радио је као пројект менаџер или консултант на 6 пројеката Креативне Европе и исто толико их је и добио. Такође, добитник је око четрдесет националних грантова за различите издавачке куће у Србији. Од 2019. основао је своју издавачку кућу и агенцију за уређивање књига Блум. Посебно је поносан на тим својих стручних сарадника, које је углавном сам припремао и оспособљавао за уреднички и лекторски рад. Аутор је три збирке песама и једног романа.

Тијана Петковић је завршила Српски језик и књижевност као студент генерације. Мастерирала је 2018. на смеру Српска филологија са темом Концепт греха у савременом српском језику. Добитник је Доситeja стипендије Фонда за младе таленте, као и Награде Радмила Милентијевић за најбољи мастер рад. Радила је као лектор, а затим и као извршни уредник у Издавачкој кући Дерета, а тренутно ради у Издавачкој кући Блум на истој позицији.
Неке од важнијих референци:

Alienation and Identity in Contemporary European Literature – 8 Books To Be Translated Into Serbian – за Дерету доо, 2016 – пројект менаџер и уредник издања;
(In)Tolerance – Seven Awarded European Writers – за Дерету доо, 2016 – пројект менаџер и уредник издања;
The Sharjah International Book Fair (SIBF) 2016 – предавач и учесник мечмејкинг програма;
Salone Internazionale del Libro di Torino, 2014; 2017 – предавач и учесник мечмејкинг програма;
Tempo di Libri, Миланo 2018 – предавач и учесник мечмејкинг програма;
Осмишљавање и реализација маркетиншке кампање „Да ли је књига скупа” у којој је заједнички учествовало 8 издавачких кућа са преко триста билборда широм Србије;
Око 300 уређених и потписаних издања у српском издаваштву;
Више од 20 међународних сајмова књига;
Свакодневна комуникација са страним агентима за права.


Радионица из области културног наслеђа: Дигитални алати у образовању о наслеђу

08/10/2019

Коларчева задужбина, петак, 8. новембар у 10 часова

Радионица има за циљ пренос знања и вештина у области културног наслеђа, едукације и примене дигиталних технологија у презентацији и интерпретацији културног наслеђа. Вештине и знања се односе на развој публике и мултифункционалног садржаја који чини окосницу савремених приступа образовању.

Уводни сегмент радионице: Наслеђе на празан стомак и на извол’те

Уводни део радионице је посвећен односу образовања и културног наслеђа и отварању централне теме кроз илустративне примере примене дигиталних алата у промоцији наслеђа и учењу о наслеђу и путем наслеђа.

Практични сегмент радионице: Наслеђе уз оброк и с’ону страну интерфејса?

Други део радионице се односи на планирање и развој програма промоције/едукативног програма о изабраном културном добру који се заснива на хибридном приступу, односно коришћењу дигиталних алата за комуницирање и интерпретацију наслеђа у комбинацији са директним искуством.

Дискусиони сегмент радионице: Уравнотежени унос наслеђа за генерацију која расте

Трећи део радионице се претвара у симулацију округлог стола на тему примене дигиталних алата у образовању и промоцији наслеђа, где се полазници измештају из својих професионалних профила и преузимају улоге, а тиме и перспективу, других учесника у процесима културног наслеђа и образовања.

Коме је намењена?

Радионица је намењена представницима организација у култури, образовних установа, учитељима и наставницима у основним школама, едукаторима у области културног наслеђа, музејским едукаторима. Број учесника је ограничен на 20 особа, а списак учесника биће објављен на нашем сајту након истека рока за пријаву.

Која знања и вештине учесници стичу?

По завршеној обуци полазници ће 1) бити упознати са примерима добре праксе у примени дигиталних алата за презентацију, комуникацију и образовање у области наслеђа; 2) стећи ће увид у предности и недостатке појединих модалитета учења у области наслеђа; 3) стећи ће искуство тимског рада у малим групама на планирању програма промоције наслеђа и образовних програма заштите и коришћења наслеђа; 4) стећи ће вештину препознавања потенцијално корисних дигиталних алата у области културног наслеђа и унапредиће комуникационе вештине у процесима презентације и интерпретације наслеђа.

Како се пријавити за учешће?

За учешће се можете пријавити слањем пријаве на електронску адресу: kreativna.evropa.radionice@gmail.com, до петка, 1. новембра 2019. године. Пријава треба да садржи:
– име и презиме особе која се пријављује;
– занимање и назив установе или организације коју представља;
– кратка изјава о мотивацији за учешће у радионици.
Број ученика је ограничен на 20 особа, а списак учесника ће бити објављен на нашем сајту након истека рока за пријаву.

Ко води радионицу?

Радионицу ће водити Раде Милић, Александра Николић и Јована Мијатовић, који заједно чине тим који се бави промовисањем иновативних приступа и дигиталних алата у савременом образовању. У оквиру Центра за урбани развој раде на осавремењавању дидактичких алата уз помоћ дигиталних технологија и тако утичу на промене у досадашњим праксама у школском програму, приближавајући различите теме из културе генерацијама ученика које одрастају у дигиталном окружењу. Више о активностима Центра за урбани развој можете наћи на сајту удружења.

Раде Милић је археолог, а тренутно ангажован као председник Управног одбора Центра за урбани развој и координатор бројних домаћих и међународних пројеката промоције културне баштине. Главни циљеви центра су промовисање урбаног живота и унапређење културе, уметности и образовања унутар градских средина, водећи рачуна о културно − историјским споменицима који сведоче о развоју Београда.

Александра Николић сарађује са Центром за урбани развој као национални координатор пројекта Heritage Hubs у Србији. Као виши кустос едукатор Централног института за конзервацију, ради на подизању компетенција у области конзервације и реализацији едукативних програма и сензибилизацији јавности за значај културног наслеђа. Била је један од реализатора наставе у оквиру мастер студија из превентивне конзервације при мултидисциплинарним студијама Универзитета у Београду и програма неформалне обуке за музеје у Србији и региону. Била је ангажована као консултант и члан стручних тимова у дугогодишњим међународним програмима ICCROM-а (Међународног центра за проучавање конзервације и рестаурације културних добара) – Archaeological Conservation for Southeast Europe, Sharing Conservation Decisions и RE-ORG, а са ICCROM-ом сарађује и у развоју и реализацији програма International Summer School on Communication and Teaching Skills in Conservation and Science, посебно се бавећи применом хибридног учења у конзервацији. Као истраживач, Александра се бави испитивањем улоге артефаката у културној трансмисији и оптимизацијом конзервације и коришћења збирки у музејима.

Јована Мијатовић је археолог и едукатор у области културног наслеђа, дугогодишњи сарадник Музеја града Београда и других установа заштите за реализацију дечјих образовних програма, који подстичу креативност и јачају свест о вредностима културног наслеђа и значају његовог очувања. На међународном нивоу, Јована је учествовала у бројним програмима Међународног центра за проучавање конзервације и рестаурације културних добара – ICCROM, а један је од консултаната ICCROM-а за програм First Aid to Cultural Heritage in Times of Crisis, у вези са којим је, у сарадњи са Центром за урбани развој, реализовала пројекат B-CARE: Balkan Cultural Aid Response for Emergencies, намењен обуци мреже волонтера за заштиту културног наслеђа у ванредним ситуацијама на Балкану. У оквиру организације Културнаут, бави се осмишљавањем и реализацијом креативних радионица за децу школског узраста на тему културног наслеђа.


Београд - Позиви , Форум

Радионица из области визуелних уметности: Свет уметности из личне перспективе

07/10/2019

Коларчева задужбина, петак, 8. новембар у 10 часова

Радионица има за циљ да се из тачака преклапања личних хабитуса полазника и структуре поља уметности развију њихове личне референцијалне мапе света визуелне уметности, какве су још почетком двадесетог века цртали уметници попут Маринетија и Пикабије, а његовим крајем и кустоси попут Ренеа Блока и Харолда Земана.

Уводно предавање ће представити стратегије когнитивног мапирања и историју мапирања поља визуелне уметности. Практичан рад који ће потом уследити биће усмерен ка преобликовању представљених мапа и генерисању визуелних приказа поља уметности као оквира личног деловања.

Резултат првог радног блока од два сата биће шематски прикази света уметности из личне позиције полазника, у виду мапа и графикона. У другом радном блоку они ће бити дискутовани, међусобно поређени и донекле визуелно уједначени.
На крају ће уз помоћ визуелне уметнице Шејме Фере они бити и уведени у оквир колажне публикације фанзинског типа, која ће бити умножена фотокопирањем.

Коме је намењена?

Очекујемо пријаве професионалаца у култури чије се деловање делимично или у потпуности одвија у пољу савремене визуелне уметности. Број учесника је ограничен на 15 особа, а списак учесника ће бити објављен на нашем сајту након истека рока за пријаву.

Која знања и вештине учесници стичу?

Учесници радионице ће стећи вештине које се односе на 1) примену принципа когнитивног мапирања у пракси, 2) диференцијално одређивање личне позиције у оквиру структуре поља уметности, 3) референцирање своје позиције кроз селекцију релеватних референци за њу, 4) визуализовање тако сачињене когнитивне схеме, 5) тумачење и међусобно поређење таквих визуелних приказа из историје.

Како се пријавити за учешће?

За учешће се можете пријавити слањем пријаве на електронску адресу: reg.kreativnaevropa@gmail.com, до петка, 1. новембра 2019. године. Пријава треба да садржи:
– име и презиме особе која се пријављује;
– занимање и назив установе или организације коју представља (уколико је то случај);
– претходно искуство у домену уметничког стваралаштва или продукције у пољу уметности (до четири реченице);
– мотив за учешће у радионици (до четири реченице);

Ко води радионицу?

Радионицу воде уметнице Шејма Фере и Тијана Саватић и кустос Стеван Вуковић.

Шејма Фере је визуелна уметница. Студирала је сликарство на Академији лепих уметности у Београду, теорију уметности и медија, на Интердисциплинарним студијама на Универзитету уметности у Београду, и графику, на Факултету ликовних уметности, на Универзитету уметности у Београду. Студијски је боравила на Мис Балтазар лабoраторији, у Бечу 2015, у оквиру програма галерије Luis Adelantado у Валенсији, 2016, као и на Летњој уметничкој академији, у Салцбургу 2017. Самостално излаже од 2005. године. Један од главних медија у којима реализује своје радове су колажи, које излаже још од изложбе под називом Рециклоколажи, одржане у галерији Стара Капетанија, у Земуну 2015. Тренутно припрема изложбу под називом Триколажа, која ће се крајем ове године одржати у галерији Студентског културног центра Крагујевац. Своје колажне радове, а често и радове других уметника настале на радионицама, попут Бијанала у Оставинској 2017, форматира у оквир фанзина. Неки од њених фанзина биће октобра ове године представљени и на изложби која пружа преглед самосталних уметничких пројеката у формату књиге, у оквиру издавачке платформе Art Encounters бијенала у Темишвару, у селекцији коју раде Тијана Саватић и Стеван Вуковић.

Тијана Саватић је песникиња и ауторка пројеката који се одвијају у виду радионица. Студира на катедри за Општу књижевност и теорију књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Њене песме су објављене у зборнику регионалне поезије Рукописи из Панчева, 2018, и у темату (Не)видљива књижевност – Београдска алтернативна сцена, загребачког часописа Тема, ове године, као и на сајту Pancevo.city и на приватним блоговима, ранијих година. Била је укључена у рад фестивала Читам Читаш у Београду, и једна је од оснивачица вишемедијског пројекта Прочитај ме, у Панчеву. Ауторка је пројекта Огледи о рефлексивној женској лирици, који се одвија у виду радионица јавних извођења поезије ауторки са актуелне сцене у Београду и околини, а као производ има низ изведбених догађаја и серију публикација. Прва од њих, под називом Жедне преко собе, реализована је септембра ове године. Од септембра 2018. са
Стеваном Вуковићем води кустоску радионицу Изложботворница, за студенте историје уметности, која ће децембра 2019. године резултовати ауторских изложбама полазника у београдским галеријским просторима. Чланица је ауторског тима који осмишљава и води радијску емисију Сценирање, која слушаоцима нуди преглед догађаја са независне културне сцене Србије, на Радиопарату у Београду. Заједно са Стеваном Вуковићем ради на изложби која пружа преглед самосталних уметничких пројеката у формату књиге, у оквиру издавачке платформе Art Encounters Бијенала у Темишвару.

Стеван Вуковић је историчар уметности и кустос. Дипломирао је филозофију на Филозофском факултету Универзитета у Београду, похађао постдипломске студије на истом одељењу, као и студије теорије уметности у на Jan van Eyck Akademie у Мастрихту и студије уметности у јавном простору на Bauhaus Dessau. Добитник је Награде Лазар Трифуновић, за текст о визуелној уметности објављен у Србији 1998. и награде Друштва историчара уметности за најбољу изложбу у Србији 2003. године (за изложбу у Музеју савремене уметности у Београду, коју је осмислио и реализовао заједно са Зораном Ерићем). Од 1996. ради као самостални кустос. Реализовао је већи број ауторских и коауторских изложби, међу којима се издвајају: Друго југословенско бијенале младих,
Конкордија, Вршац (1996) , Балкан Конзулат: Мисија Београд, Ротор Галерија, Грац (2002), Urban Fog of Belgrade Urban Drift, Берлин, (2003.), Belgrade in Art Inc. Seccesion, Беч (2004), A documentary Approach, Kunstverein München (2004), Када отворим очи видим филм, Модерна галерија, Љубљана, (2010/11), Последња младост у Југославији, Музеј историје Југославије, Београд (2011/12), Пред судом, Галерија Надежда Петровић, Чачак (2016). Водио је галеријске програме у Галерији Ремонт, Дому oмладине Београда, Галерији О3ОНЕ, и у СКЦ-у. Његов рад у оквиру радионица наведен је као листа пројеката у оквиру којих су развијана специфична знања која се овде преносе.