Културни диверзитет и интеркултурни дијалог у установама културе Србије – семинар интеркултуралних компетенција

Културни диверзитет и интеркултурни дијалог у установама културе Србије – семинар интеркултуралних компетенција

14/06/2021

Култура деск Србија у партнерству с УНЕСКО катедром за културну политику и менаџмент Универзитета уметности у Београду и националним комитетом Међународног савета музеја  ICOM Србија организује једнодневни семинар на тему „Културни диверзитет и интеркултурни дијалог у установама културе Србије“. Семинар ће бити одржан у суботу, 26. јуна у физичком простору у Београду (тачна локација биће накнадно објављена). Позив за пријаву учешћа је упућен свим представницима и представницама установа културе (музеја, галерија, библиотека, културних центара, архива итд.) који желе да унапреде своја знања и вештине интеркултурних компетенција. Број места је ограничен.

Програм семинара ће водити др Милена Драгићевић Шешић, културолошкиња и професорка емерита, некадашња ректорка Универзитета уметности (2001–2004), и оснивачица УНЕСКО катедре за интеркултурализам, менаџмент уметности и медијацију на Балкану. Гост предавач на универзитетима широм света; експерткиња Савета Европе, УНЕСКО-а (чланица експертске групе за примену Конвенције 2005), Европске културне фондације, Швајцарске фондације Pro Helvetia, Британског савета, те Dun фондације (Амстердам); ауторка, уредница и коуредница 20 књига и преко 250 текстова, чији су радови превођени на 19 језика.

ТЕМА ПРОГРАМА

Подручје интеркултурне медијације од осамдесетих година прошлог века заокупља пажњу културних теоретичара и практичара. Она је постала неопходна новој и сложеној Еуропи,  која се почела да суочава са убрзаним демографским, друштвеним и политичким потребама. Истовремено, културне политике морале су да одговарају на културне потребе свих грађана, не само нових или ново-препознатих група становништва (имигранти, сексуалне мањине, маргинализоване друштвене групе, припадници поткултура) већ и “старим” (етничким) мањинама које у културном систему нису биле “препознате” (Роми, Сами у Скандинавији, Власи итд.). У свему томе нарочита пажња требало је да се пружи и изазовима културног развоја информацијског друштва, тј. да се приступачне дигиталне технологије искористе за ове инклузивне политике.

Ипак, сама интеркултурна медијација није у потпуности постала саставним делом доминантних па и предложених начина дјеловања од стране службених културних политика (док су културни менаџмент, стратешко планирање, маркетинг – постали обавезни делови институционалних пракси).  Практична вредност интеркултурне медијације исказивала се и тада а добрим делом и данас пре свега у непрофитном сектору (активностима цивилног друштва) као и у околностима које су налагале брзо деловање у високосложеним културним и друштвеним ситуацијама (економска криза, подељене заједнице, занемарене градске четврти, висок ступањ патолошког социјалног понашања). Тако су у Србији још деведесетих година организоване изложбе под патронатом Kултурног центра REX и Радија Б92 – “Јевреји Дорћола – прича о комшијама којих више нема” и “Београдјани – Роми у Београду од почетка XX века до данас”- али су у јавном сектору овакве изложбе биле ретке (Градски Музеј у Новом Саду направио је изложбу – Немци наши суграђани, а касније са Музејем у Улму и изложбу “UNTER ANDEREN – МЕЂУ ДРУГИМА и Трагом Подунавских Шваба… док су позоришне групе, попут Дах театра, причале приче о “Невидљивом граду”.

ЦИЉ ПРОГРАМА

Циљ овог семинара је да покаже какве су све могућности развијања интеркултурне сензитивности – за наше културне раднике, посебно у нашим националним и градским установама културе: музејима, библиотекама, културним центрима, архивима. Ова врста сензитивности укључује осећај друштвене правде, борбу за равноправност у култури и политикама јавног сећања.  Пројекти које ћемо показивати као примере добре праксе биће пре свега они развијани код нас (било да је реч о уметничким праксама – попут Музеја детињства Владимира Перића Талента или о напорима кустоса у јавним установама културе), пројекти развијани у региону (попут Музеја суседства Трешњевка или Музеја прекинутих веза у Загребу), али и они који, иако развијани у срединама знатно економски богатијим, могу бити инспиративни и за нас (попут Музеја женске историје у Стокхолму, који је створио виртуелну платформу на којој се излажу артефакти који иначе припадају различитим јавним установама али и приватним колекцијама широм Шведске). Полазећи од разумевања политика и пракси интеркултурног дијалога, пролазећи кроз примере добрих пракси, семинар ће дати могућност учесницима да заједнички осмишљавају могуће пројекте, представе их и у међусобној критичкој анализи и заједнички дођу до оних решења и предлога који веома брзо могу постати успешни пројекти у пракси.

ПОДНОШЕЊЕ ПРИЈАВЕ

За учешће у семинару могу се пријавити до две особе из једне установе, попуњавањем кратког упитника. Рок за пријаву учешћа је 22. јун у подне. Пријаве које стигну након утврђеног рока неће се узимати у разматрање. Након евалуације пријава, изабрани кандидати биће обавештени електронском поштом о детаљима реализације програма.

Уколико имате питања, можете нам писати на kreativnaevropa@kultura.gov.rs.