Шта је програм Креативна Европа?

Креативна Европа је нови програм Европске уније који пружа подршку европској кинематографији, као и културном и креативном сектору како би они могли да повећају свој допринос запослености и развоју. Са буџетом од 1,46 милијарди евра за период од 2014. до 2020. године, програм ће подржати десетине хиљада уметника, културних и аудио-визуелних стручњака и организација у области сценских уметности, визуелних уметности, издаваштва, филма, телевизије, музике, интердисциплинарне уметности, културног наслеђа и индустрије видео-игара. Ова средства ће им омогућити да раде широм Европе, стигну до нове публике и развију вештине потребне у дигиталном добу. Стварајући услове да европска културна дела стигну до публике у другим земљама, програм ће такође допринети очувању културне и језичке разноликости.

Зашто је Европи потребан програм Креативна Европа?

Култура има важну улогу у економији ЕУ. Студије показују да цектори културе и креативних индустрија чине до 4,5% БДП-а ЕУ и 4 % запослености (8,5 милиона радних места и још много тога ако се узме у обзир њихов утицај на друге секторе). Европа је светски лидер у извозу производа креативне индустрије. Да би задржала ову позицију, она треба да инвестира у способност сектора да делује преко граница.

Креативна Европа реагује на ову потребу и усмериће инвестиције тамо где ће утицај бити највећи.

Нови програм узима у обзир изазове који као резултат глобализације и дигиталних технологија мењају начин на који културна дела настају, како се дистрибуирају, како им се приступа и на који начин се трансформишу пословни модели и токови прихода. Овакав развој такође ствара могућности за културне и креативне секторе. Програм има за циљ да помогне секторима да искористе ове погодности како би могли да имају користи од дигитализације и отворе више радних места и могућности за развој међународне каријере.

Које земље могу да конкуришу за грант у оквиру програма Креативна Европа?

У програму учествују чланице Европске уније, а, уколико испуњавају одређене услове, и земље Европског удружења слободне трговине (Исланд, Лихтенштајн, Норвешка и Швајцарска), земље кандидати за ступање у ЕУ и потенцијални кандидате (Црна Гора, Србија, Бивша Југословенска Република Македонија, Албанија, Босна и Херцеговина, Косово*), и за земље из суседства (Јерменија, Азербејџан, Белорусија, Грузија, Молдавија, Украјина, Алжир, Египат, Мароко, Тунис, Јордан, Либан, Либија, Палестина, Сирија и Израел). Земље које нису чланице ЕУ морају да плате “улазницу” да би учествовале у програму. Износ се израчунава на основу њиховог БДП-а (бруто домаћег производа) у односу на буџет програма. Списак земаља које тренутно учествују у програму доступан је овде.

Да ли физичка лица могу да се пријаве за грант?

Креативна Европа није отворена за појединачне пријаве, али ће око 250.000 самосталних уметника и културних и аудио-визуелних професионалаца добити средства кроз пројекте које подносе културне организације. Ово је много економичнији начин да се постигну резултати и трајни утицај. Комисија процењује да ће милиони људи бити директно или индиректно укључени кроз пројекте које подржава Креативна Европа.

Шта Креативна Европа заправо подржава?

Сви пројекти који добијају подршку морају имати димензију прекограничне сарадње. Највећи део буџета је намењен донацијама за појединачне пројекте. Међутим, програм ће такође подржати иницијативе које имају сличне циљеве, као што су европске престонице културе, ознака европске баштине, Дани европске баштине и пет награда Европске уније (ЕУ награда за културно наслеђе/ награда Еуропа Ностра, ЕУ награда за савремену архитектуру, ЕУ награда за књижевност, ЕУ награда European Border Breakers Award и ЕУ награда Prix МЕDIA).

Којим изазовима се програм бави?

Културни и креативни сектори тренутно не чине већи део јединственог тржишта. Један од највећих изазова са којима се суочава сектор је фрагментација тржишта, везана за различите културне традиције и језике: Европска унија има 24 званична језика, 3 писма и око 60 званично признатих регионалних и мањинских језика. Ова разноликост је део Европске богате традиције али онемогућава ауторима да стигну до читалаца у другим земљама, биоскопским или позоришним посетиоцима да виде иностране радове, а музичарима да допру до нових слушалаца.

Истраживање које је спровео Еуробарометар (ИП/13/1023) показује да само 13% Европљана иде на концерте уметника из других европских земаља, а само 4% одлази на позоришне представе других европских земаља. Јача подршка напорима да се прошири публика и сектору да учествује у интеракцији са публиком, на пример путем медијске иницијативе писмености или нове интерактивне интернет алатке, омогућава да више иностраних радова буде доступно јавности.

Како ће се Креативна Европа разликовати од садашњих програма Културе, МЕДИA и МЕДИА Мундус? Хоће ли ови називи нестати?

Креативна Европа комбинује актуелне механизме подршке за културу и аудио-визуелни сектор у Европи на једном месту отвореном за све културне и креативне секторе. Међутим, она ће наставити да се бави одређеним потребама аудио-визуелне индустрије и других културних и креативних сектора кроз своје конкретне потпрограме Култура и МЕДИА. Они ће се развијати на успеху садашњих програма Култура и МЕДИА и прилагодиће се будућим изазовима. МЕДИА Мундус, који подржава сарадњу између европских и међународних стручњака и међународну дистрибуцију европских филмова, биће интегрисан у потпрограм МЕДИА.

Програм са једним оквиром ће максимално повећати синергију између различитих сектора и њихову ефикасност.

Креативна Европа ће укључити међусекторску сарадњу. Шта то подразумева?

Ова сарадња ће се састојати из два дела: Програм за финансијску гаранцију, којом управља Европски инвестициони фонд и који почиње са радом 2016. године, треба да олакша малим операторима приступ банкарским кредитима. Међусекторска сарадња ће такође пружити подршку за студије, анализе и боље прикупљање података ради побољшања основе за креирање политике, финансирање експерименталних пројеката за подстицање сарадње између аудио-визуелних и других културних и креативних сектора, и финансирање Дескова за Креативну Европу који пружају помоћ апликантима.

Како ће се управљати Креативном Европом?

Креативна Европа је једноставнији, лако препознатљив и доступан програм који ће послужити као капија европским стручњацима у области културе и креативног стваралаштва, без обзира на њихову уметничку дисциплину, и нуди подршку за међународне активности унутар и изван Европске уније. Садашњи систем управљања, путем Извршне агенције за образовање, културу и аудио-визуелну политику, наставиће се и даље.

1: 1,46 милијарди евра узимајући у обзир процењену инфлацију. То је еквивалент износа од 1,3 милијарде евра у “фиксним” ценама за 2011. годину.