Monthly Archives: November 2016

Projekti evropske saradnje 2017 – last check!

Kultura Desk Kreativna Evropa Srbija u saradnji sa EU Info centrom u Beogradu, organizuje „Projekti evropske saradnje 2017 – last check!“ susret u sredu 16. novembra u 12 časova u EU Info centru Beоgrada, Kralja Milana 7.

Poziv je prvenstveno upućen svim ustanovama i organizacijama iz Srbije koje pripremaju konkursnu aplikaciju za Konkurs za evropske saradnje 2017, ali i svim zainteresovanima za konkurse programa Kreativna Evropa.

Na dnevnom sastanku će se razgovarati o konkursnim materijalima aplikanata koji će konkurisati za podršku programa Kreativna Evropa u ovom konkursnom roku, prolaziti kroz aplikacioni formular i budžet projekta.

Događaju mogu prisustvovati i svi zainteresovani za konkurisanje na konkurse programa Kreativna Evropa.

Prijave za učešće su obavezne, a svi zainteresovani se mogu prijaviti slanjem svog imena i ogranizacije ili ustanove koju predstavljaju na kreativnaevropa@kultura.gov.rs najkasnije do 15. novembra u 12 časova.

Desk Kreativna Evropa Srbija je implementaciono telo programa Kreativna Evropa, oformljeno u okviru Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Zadatak Deska je pružanje podrške ustanovama kulture i organizacijama civilnog društva u Republici Srbiji koje žele da obezbede učešće u programu Kreativna Evropa. Kultura desk Kreativna Evropa Srbija implementira potprogram Kultura, koji funkcioniše u okviru programa Kreativna Evropa.

Može li kultura u Srbiji bez Evrope?

Srbija je deo evropskog kulturnog prostora i uspešno učestvuje u programima EU koji podržavaju kulturu, ocenjeno je na panelu “Može li kultura u Srbiji bez Evrope”, održanom na štandu EU na Sajmu knjiga u organizaciji EU Info centra. U razgovoru su učestvovali predstavnici Delegacije EU, Kultura deska i Media deska Kreativna Evropa, Foruma za kulturu Evropskog pokreta, ekspertskog Tima Evropa Srbija i Kolarčeve zadužbine, kao i akteri nezavisne kulturne scene i stručnjci iz publike.

Pregovaračko poglavlje 26 sadrži oblasti kuture, ali pored toga i oblasti omladina, sport i obrazovanje, rekla je predstavnica Delegacije EU u Srbiji Nadežda Dramićanin. Ona je podsetila da u oblasti kulture ne postoje strogi utvrdjene direktive EU koje treba poštovati, već samo preporuke: “EU se trudi da da okvirne preporuke, jer direktive čije se sprovodjenje prati ne postoje. Dajemo okvirne preporuke kroz program Kreativna Evropa…”, rekla je Dramićanin i navela da je budžet za taj program koji traje do 2020. godine povećan.

Prema njenoj oceni, bitno je da projekte kojim konkurišu pišu same organizacije. Osim kroz Kreativnu Evropu, dodala je Dramićanin, podrška kulturi se daje i kroz IPA – Instrument pretpristupne pomoći.

“Smatramo da kultura u Srbiji ne može sama, da je bolji put saradnje”, zaključila je Dramičanin, dodavši da je činjenica da je saradnja neophodna i za konkurisanje za EU sredstva.

Predstavnica Deska Kreativna Evropa Srbija, Nina Mihaljinac, navela je da 40 organizacija iz Srbije učestvuje u tom program.  Kao primere je navela da je dosta podržano uspostavljanje scene savremenog plesa, izdavaštvo, programi razvoja publike… “Neke izdavačke kuće i opstaju zahvaljujući prevodima koje finansijski podržava Kreativna Evropa”, dodala je Mihaljinac.

Ovih dana, Srbija se upravo našla na prvom mestu po broju odobrenih projekata književnih prevoda (od 19 podnetih, šest uspešnih). Mihaljinac je ocenila da Srbija jeste deo evropskog kulturnog prostora, ali da bi sama država morala da pronadje koji su joj to prioriteti tokom prgovaračkog procesa, takođe ukazujući i na mogućnost uticanja na pojedine uslove finansiranja.

“Konkurs za književne prevode je, na primer, najpre podrazumevao da može da se prevodi sa svih jezika i dobili ste situaciju da se veliki jezici prevode na velike, a mali na male, pa je došlo do segregacije. Sada je uslov da se sa malih prevodi na velike i obrnuto”, rekla je ona, dodajući da u procesu evropskih integracija i Srbija treba da pronađe svoje interese.

Rukovoditeljka Media Deska za Srbiju, dela Kreativne Evrope kojim se podržavaju audiovizuelni mediji Nevena Negojević rekla je da je Srbija od marta 2016, kada je počela učešće u tom potprogramu, dosta uspešna.

Za sada je podržano osam projekata, najviše za razvoj filmova. Takođe, Srbija je jedna od prvih zemalja niskog produkcijskog kapaciteta koja je dobila podršku na konkursu za TV program, koji je jedan od najkompleksnijih. Festivali se nisu baš najbolje snašli, pa je jedino Palićki filmski festival dobio podršku.

“Ali, za sledeću godinu znamo gde smo grešili, pa će i te aplikacije biti kvalitetnije. Ono što je zanimljivo jeste što je Beldocs, međunarodni festival dokumentarnog filma, dobio podršku za razvoj industrijskog marketa. I tu se negde vidi prioritet Media potprograma, jer su im dali pare da organizuju prvi market filmkih profesionalaca. To Srbija do sada nije imala i biće jedna od retkih zemalja u regionu koja će to organizovati ove godine”, rekla je Nevena Negojević, dodajući da se kroz sve podržane projekte prepoznala tendencija da su projekti odobreni kompanijama koje su već uglavnom veoma aktivne na nivou međunarodne saradnje.

Specifičnost Media programa, koji ima kontinuitet već 25 godina, jeste u tome što je pre svega orijentisan ka profitnoj strani, pa iz toga proizilazi i problem odnosa malih zemalja i zemalja koje imaju visoke produkcije.

“Neka od tih pitanja se rešavaju među deskovima i među samim zemljama, neka se rešavaju u Briselu. Naši kapaciteti da utičemo na te  programe postoje”, rekla je ona i istakla da je dobro što je kod potprograma Media i dalje bitno regioalno umrežavanje, koje tek onda ide na međunarodni nivo.

Direktorka Zadužbine Ilije M. Kolarca Jasna Dimitrijević predstavila je iskustva iz projekta TakeOver u kome Kolarac učestvuje sa parterima iz Poljske, Grčke i Italije a čiji je cilj razvoj publike, najpre publike mladih. Tema je, kazala je, zajednička za sve zemlje, i zato je projekat i osmišljen. Kako bi ga što uspešnije sproveo, Kolarac je oformio Savet mladih koji je preneo kako mladi zaista vide neke problem i dao svoju perspektivu, Dimitrijevic je navela da Kolarac, koji vise ne dobija budžteska sredstva, ima probleme skoro iste kao državne institucije ali da je u prednosti prilikom sprovodjenja projekata jer poseduje infrastrukturu.

Potpredsednica Foruma za kulturu Evropskog pokreta u Srbiji Milena Stefanovich ocenila je da je taj forum ponovo formiran nedavno kako bi se bavio lobiranjem u oblasti kulture. Ona je izrazila nadu da će nacionalna strategija kulture biti na javnoj raspravi naredne godine kao što je najavljen.

Radionica „Program Kreativna Evropa: od ideje do aplikacije“

Drage koleginice i kolege,

Obaveštavamo vas da će Desk Kreativna Evropa Srbija u saradnji sa Gradskom upravom grada Niša organizovati radionicu za apliciranje na konkurs Programa Kreativna Evropa za podršku projektima evropske saradnje, 3. i 4. novembra 2016. godine u Regionalnom centru Niš, Pariske komune bb.

Radionica je najpre posvećena onim ustanovama/ organizacijama koje pripremaju dokumentaciju za prijavu na konkurse programa Kreativna Evropa, ali i svim zainteresovanim profesionalcima u kulturi iz Nišavskog i okolnih okruga koji žele da se informišu i obuče za konkurisanje na program Kreativna Evropa.

Program je koncipiran tako da odgovara na sva važna pitanja u vezi sa konkurisanjem: koji konkursi postoje i kome su namenjeni; kako i gde pronaći partnere; koji su prioriteti programa i kako u skladu s njima osmisliti projekat; koji su sve projekti dobili podršku i zašto.
Prijave nisu potrebne, a kako će se u delu programa radionice razgovarati o idejama za konkurisanje, molimo sve zainteresovane za učešće da pripreme kratke opise projektnih ideje sa kojima bi konkursali na konkurse programa Kreativna Evropa.

Program radionice možete pogledati ovde.

Srdačno vas pozdravljamo i očekujemo u Regionalnom centru Niša!

Desk Kreativna Evropa Srbija

Međunarodna panel diskusija „Connecting“ u okviru Belgrade Fashion Week

U okviru Beogradske nedelje mode u Muzeju primenjene umetnosti organizovana je konferencija „Connecting” na temu saradnje javnog, privatnog i civilnog sektora u okviru modne industrije. Učestvovali su predstavnici različitih institucija i udruženja: Martyn Roberts – Fashion Scout London, Melinda Rebrek – Ljubljana Fashion Week, Slađana Milojević – Klaster modne i odevne industrije Srbije – FACTS, Hristina Mikić – Fondacija Grupa za kreativnu ekonomiju, Milica Zatezalo – nacionalni koordinator COSME programa u okviru Ministarstva Privrede, Ksenija Marković Božović, BFW Dizajn Kolektiv, Milorad Vasiljević  – Privredna komora Srbije, Nenad Radujević – Belgrade Fashion Week i dizajnerke Ana Ljubinković i Budislava Keković. Ispred Deska Kreativna Evropa Srbija govorila je Nina Mihaljinac, menadžerka projekata Kultura deska.

Održana su kratka predavanja na različite teme, među kojima su: Razvoj savremenog modnog dizajna u kontekstu holističkog, održivog razvoja društva; Povezivanje industrijskog sektora mode i nezavisnih srpskih dizajnera; Regionalna kreativna ekonomija i pozicioniranje kreativnog preduzetnistva; Sarađivanje sa regionalnim i međunarodnim modnim industrijama kao što su Fashion Scout London, Central European Fashion Days, Zona 45; Regionalni modni projekat; Mogućnosti međunarodnih fondova; Saradnja sa javnim sektorom.

Često se dešava da ovakve konferencije ostanu samo na rečima, ali to sada nije slučaj jer je odmah potpisan i memorandum o saradnji BFW Design Collective-a i klastera modne i odevne industrije Srbije – FACTS. Belgrade Fashion Week je tokom godina uspeo da ostvari saradnju sa obrazovnim sistemom u ovom domenu i realizuje uspešne projekte u kolaboraciji sa različitim kulturnim organizacijama iz privatnog, javnog i civilnog sektora tako da je potpisivanje memoranduma o saradnji još jedan korak ka unapređenju poslovanja samostalnih modnih autora.

Jedni od glavnih zaključaka konferencije jesu činjenice da međusektorska i međuresorna saradnja, kao i stvaranje regionalnog modnog projekta mogu značajno doprineti daljem razvoju mode u Srbiji i regionu.