Može li kultura u Srbiji bez Evrope?

Može li kultura u Srbiji bez Evrope?

Srbija je deo evropskog kulturnog prostora i uspešno učestvuje u programima EU koji podržavaju kulturu, ocenjeno je na panelu “Može li kultura u Srbiji bez Evrope”, održanom na štandu EU na Sajmu knjiga u organizaciji EU Info centra. U razgovoru su učestvovali predstavnici Delegacije EU, Kultura deska i Media deska Kreativna Evropa, Foruma za kulturu Evropskog pokreta, ekspertskog Tima Evropa Srbija i Kolarčeve zadužbine, kao i akteri nezavisne kulturne scene i stručnjci iz publike.

Pregovaračko poglavlje 26 sadrži oblasti kuture, ali pored toga i oblasti omladina, sport i obrazovanje, rekla je predstavnica Delegacije EU u Srbiji Nadežda Dramićanin. Ona je podsetila da u oblasti kulture ne postoje strogi utvrdjene direktive EU koje treba poštovati, već samo preporuke: “EU se trudi da da okvirne preporuke, jer direktive čije se sprovodjenje prati ne postoje. Dajemo okvirne preporuke kroz program Kreativna Evropa…”, rekla je Dramićanin i navela da je budžet za taj program koji traje do 2020. godine povećan.

Prema njenoj oceni, bitno je da projekte kojim konkurišu pišu same organizacije. Osim kroz Kreativnu Evropu, dodala je Dramićanin, podrška kulturi se daje i kroz IPA – Instrument pretpristupne pomoći.

“Smatramo da kultura u Srbiji ne može sama, da je bolji put saradnje”, zaključila je Dramičanin, dodavši da je činjenica da je saradnja neophodna i za konkurisanje za EU sredstva.

Predstavnica Deska Kreativna Evropa Srbija, Nina Mihaljinac, navela je da 40 organizacija iz Srbije učestvuje u tom program.  Kao primere je navela da je dosta podržano uspostavljanje scene savremenog plesa, izdavaštvo, programi razvoja publike… “Neke izdavačke kuće i opstaju zahvaljujući prevodima koje finansijski podržava Kreativna Evropa”, dodala je Mihaljinac.

Ovih dana, Srbija se upravo našla na prvom mestu po broju odobrenih projekata književnih prevoda (od 19 podnetih, šest uspešnih). Mihaljinac je ocenila da Srbija jeste deo evropskog kulturnog prostora, ali da bi sama država morala da pronadje koji su joj to prioriteti tokom prgovaračkog procesa, takođe ukazujući i na mogućnost uticanja na pojedine uslove finansiranja.

“Konkurs za književne prevode je, na primer, najpre podrazumevao da može da se prevodi sa svih jezika i dobili ste situaciju da se veliki jezici prevode na velike, a mali na male, pa je došlo do segregacije. Sada je uslov da se sa malih prevodi na velike i obrnuto”, rekla je ona, dodajući da u procesu evropskih integracija i Srbija treba da pronađe svoje interese.

Rukovoditeljka Media Deska za Srbiju, dela Kreativne Evrope kojim se podržavaju audiovizuelni mediji Nevena Negojević rekla je da je Srbija od marta 2016, kada je počela učešće u tom potprogramu, dosta uspešna.

Za sada je podržano osam projekata, najviše za razvoj filmova. Takođe, Srbija je jedna od prvih zemalja niskog produkcijskog kapaciteta koja je dobila podršku na konkursu za TV program, koji je jedan od najkompleksnijih. Festivali se nisu baš najbolje snašli, pa je jedino Palićki filmski festival dobio podršku.

“Ali, za sledeću godinu znamo gde smo grešili, pa će i te aplikacije biti kvalitetnije. Ono što je zanimljivo jeste što je Beldocs, međunarodni festival dokumentarnog filma, dobio podršku za razvoj industrijskog marketa. I tu se negde vidi prioritet Media potprograma, jer su im dali pare da organizuju prvi market filmkih profesionalaca. To Srbija do sada nije imala i biće jedna od retkih zemalja u regionu koja će to organizovati ove godine”, rekla je Nevena Negojević, dodajući da se kroz sve podržane projekte prepoznala tendencija da su projekti odobreni kompanijama koje su već uglavnom veoma aktivne na nivou međunarodne saradnje.

Specifičnost Media programa, koji ima kontinuitet već 25 godina, jeste u tome što je pre svega orijentisan ka profitnoj strani, pa iz toga proizilazi i problem odnosa malih zemalja i zemalja koje imaju visoke produkcije.

“Neka od tih pitanja se rešavaju među deskovima i među samim zemljama, neka se rešavaju u Briselu. Naši kapaciteti da utičemo na te  programe postoje”, rekla je ona i istakla da je dobro što je kod potprograma Media i dalje bitno regioalno umrežavanje, koje tek onda ide na međunarodni nivo.

Direktorka Zadužbine Ilije M. Kolarca Jasna Dimitrijević predstavila je iskustva iz projekta TakeOver u kome Kolarac učestvuje sa parterima iz Poljske, Grčke i Italije a čiji je cilj razvoj publike, najpre publike mladih. Tema je, kazala je, zajednička za sve zemlje, i zato je projekat i osmišljen. Kako bi ga što uspešnije sproveo, Kolarac je oformio Savet mladih koji je preneo kako mladi zaista vide neke problem i dao svoju perspektivu, Dimitrijevic je navela da Kolarac, koji vise ne dobija budžteska sredstva, ima probleme skoro iste kao državne institucije ali da je u prednosti prilikom sprovodjenja projekata jer poseduje infrastrukturu.

Potpredsednica Foruma za kulturu Evropskog pokreta u Srbiji Milena Stefanovich ocenila je da je taj forum ponovo formiran nedavno kako bi se bavio lobiranjem u oblasti kulture. Ona je izrazila nadu da će nacionalna strategija kulture biti na javnoj raspravi naredne godine kao što je najavljen.