March, 2018 | Desk Kreativna Evropa Srbija

Konkurs za književne prevode 2019 je otvoren

27/03/2018

Ovogodišnji poziv Konkursa za književne prevode otvoren je u dve kategorije i traje do 23. maja 2018. godine.

Konkurs pruža priliku izdavačima i izdavačkim kućama za prevođenje književnih dela s jednog na drugi zvanično priznati evropski jezik. Za cilj ima podršku kulturnog i jezičkog diverziteta u Evropi, promociju transnacionalne cirkulacije visoko kvalitetne književnosti, kao i unapređenje pristupa književnim delima, tako da mogu dopreti do nove publike.

Dozvoljeni troškovi uključuju prevođenje, produkciju i promociju evropske fikcije, novela, kratkih priča, dečije fikcije, stripova/grafičkih novela, poezije i drame. Posebno se podržavaju prevodi knjiga čiji su autori dobili Nagradu Evropske unije za književnost.

Ukoliko ste zainteresovani za konkurisanje i želite da znate više:

– pažljivo pročitajte raspis konkursa i vodič za konkursanje;

– čitajte o tehničkim koracima pri konkurisanju kako biste se upešno poslali vašu aplikaciju;

– pogledajte koji projekti su ostvarili podršku u prethodnim godinama;

– prijavite se na naš njuzleter;

– Kultura Desk Srbija daje besplatne savete i podršku izdavačima i izdavačkim kućama iz Srbije. Ako imate nameru da konkurišete, možemo zakazati viđanje jedan-na-jedan, ili se konsultovati putem telefona i Skajpa.

Detaljnije informacije o konkursnoj proceduri i potrebnoj dokumentaciji pogledajte na sajtu Izvršne agencije za obrazovanje, kulturu i audiovizuelne delatnosti (EACEA), koja upravlja programom Kreativna Evropa.

Vesti

Predstavljanje programa u Novom Sadu

23/03/2018

Desk Kreativna Evropa Srbija i Kancelarija za saradnju s civilnim društvom Vlade Republike Srbije u saradnji sa Gradskom upravom grada Novog Sada organizovaće info dan o programima Kreativna Evropa (potprogram Kultura) i Evropa za građane i građanke, u četvrtak 29. marta u Kulturnom centru Novog Sada.

U okviru programa info dana govoriće se konkursnoj proceduri, odnosno kako na najlakši način obezbediti finansijska sredstva iz ovih programa.

Poziv je upućen svim zainteresovanim predstavnicima ustanova i organizacija u kulturi s teritorije grada Novog Sada i okoline, kao i cele AP Vojvodine.

Molimo sve zainteresovane da potvrde svoje prisustvo slanjem prijave na mejl kler@novisad.rs najkasnije do utorka, 27. marta u 13 časova.

Program događaja možete preuzeti ovde, vidimo se u Novom Sadu!

Najnovija vest

Najnovije vesti u vezi s konkursom za književne prevode

23/03/2018

Poziv za književne prevode 2019 trebalo bi da bude objavljen uskoro, najverovatnije pre uskršnjih praznika. Kao što je i najavljeno izdavači koji konkurišu moraće da se odluče za jednu od dve moguće kategorije projekata: kategorija 1 – dvogodišnji projekti prevođenja, kategorija 2 – trogodišnji okvirni plan prevođenja.

U pogledu izmena u odnosu na prethodne pozive, postojaće manje promene u kategoriji 1 – dvogodišnjih projekata prevođenja:

– Paket knjiga koji se predlaže za prevođenje i dalje se mora obrazložiti u formularu, ali će evaluaciona pitanja biti izmeštena u poseban Word dokument u cilju jednostavnijeg pisanja i čitanja odgovora;

– Evaluaciona pitanja o relevantnosti i kvalitetu ostaju uglavnom neizmenjena (nema više pitanja o sastavu tima i vremenskom rasporedu), ali treba pažljivo obratiti pažnju na tekst pitanja;

– Promotivne aktivnosti koje će biti primenjivane moraju biti obrazložene za svaku knjigu;

– Promotivne aktivnosti izabranih knjiga je ugovorna obaveza: i dalje ima previše izdavačkih kuća koje obećavaju ali ne sprovode promotivne aktivnosti koje su planirane projektom. Ukoliko paket knjiga nije propisno promovisan u skladu s ambicijama planiranim projektom, izdavačka kuća će biti sankcionisana finansijskim penalima u poslednjim isplatama;

– Projektima bi trebalo obezbediti cirkulaciju raznolikog književnog stvaralaštva, a naročito uticati na razvoj čitalačke publike;

– Treba razlikovati distribuciju i promociju (čak i ako je to povezano);

– Strategije promocije i distribucije moraju imati smisla: npr. (za izdavače van engleskog govornog područja) nema potrebe prevoditi knjigu na engleski jezik ukoliko niste osmislili adekvatnu strategiju distribucije (i promocije) na engleskom tržištu;

– Vidljivost Evropske unije očekuje se da bude osmišljena kreativnije od samo vidljivog logotipa na knjigama (što svakako predstavlja obavezu). To podjednako važi i za vidljivost prevodilaca.

– Knjige nagrađene Evropskom nagradom za književnost i dalje će se bodovati s 15 poena: 5 poena po knjizi, maksimalno 3 knjige.

Izmene u kategoriji 2 – trogodišnjih projekata prevođenja:

– Važi isto što je navedeno za kategoriju 1;

– Izdavačke kuće će obrazlagati ciljeve i strategiju za 3 godine trajanja projekta, sa kratkim opisom aktivnosti koje su planirane za drugu i treću godinu;

– Projekti će biti ocenjivani u odnosu na celokupnu strategiju i paket knjiga planiran za prevođenje u prvoj godini. U predlozima projekata se ne moraju navoditi naslovi knjiga koje će biti prevođene u drugoj i trećoj godini, ali se moraju navesti minimalni broj knjiga u drugoj i trećoj godini za koje se izdavači obavezuju (najmanje 3, a najviše 10 knjiga), kao i obim prevoda sa manje korišćenih jezika na manje korišćene; ili s manje korišćenih na „velike“ evropske jezike; ili manje zastupljenih žanrova. Navedeni minimum se mora poštovati (s tim da se može prevoditi i više, do 10 knjiga), kao i obim. Ukoliko ne, Evropska komisija može odbaciti projekat kao nepodoban.

– To se najpre čini kako bi se izbegle situacije u kojima izdavačke kuće projekate realizuju po planu u prvoj godini, a onda oslabe u pogledu kvaliteta i kvantiteta u drugoj ili trećoj godini (jer se to nije ocenjivalo).

– Kao podsetnik, knjige prevedene u jednoj godini, mogu se objaviti i promovisati u narednoj godini (veća fleksibilnost).

Vesti

Objavljena lista sedam najugroženijih spomenika kulture u 2018

15/03/2018

Evropa Nostra, vodeća evropska organizacija u oblasti kulturnog nasleđa i Institut Evropske investicione banke objavili su listu najugroženijih spomenika kulture u Evropi u 2018. godini. Na listi se nalazi 7 lokaliteta izuzetne važnosti za evropski kulturni prostor: post-vizantijske crkve u Voskopoju i Vitkugi u Albaniji, istorijski centar Beča u Austriji, Buzludža spomenik u Bugarskoj, David Gareji manastiri i isposničke ćelije u Gruziji, Konstanta kazino u Rumuniji, grčko sirotište Prinkipo na Kneževim ostrvima u Turskoj i Grimsbi fabrika leda u Velikoj Britaniji.

Ova značajna mesta kulturnog nasleđa Evrope su u velikom riziku od opasnosti, pojedini usled zaborava i neadekvatnog održavanja, drugi usled nedostatka ekspertize i resursa. U narednim mesecima, eksperti Evropa Nostre i Instituta Evropske investicione banke, zajedno sa ostalim partnerima i predlagačima posetiće ova izabrana mesta i susreti se ključnim donosiocima odluka. Multudisciplinarni timovi pružiće tehničku podršku, identifikovati potencijalne izvore finansiranja i pokrenuti širu podršku kako bi se sačuvalo ovo znamenito nasleđe.

Lista je objavljena u Evropskoj godini kulturnog nasleđa, kojom se proslavlja zajedništvo u Evropi kroz uvažavanje zajedničkog kulturnog nasleđa – na Evropskom, nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou – u cilju ohrabrivanja građana i građanki za istraživanje kulturnog nasleđa Evrope. Prethodne liste objavljivane su u 2013,2014 i 2016. godini.

Bord Evropa Nostre izabrano je sedam najugroženijih lokaliteta u 2018. godini među dvanaest mesta koja su bila na užoj listi istoričara, arheologa, arhitekata, konzervatora, projektnih i finansijskih analitičara. Nominacije su podnošene preko organizacija civilnog društva ili javnih ustanova koje su deo Evropa Nostra mreže.

Program Sedam najugroženijih pokrenut je 2013. godine od strane Evropa Nostre i Instituta Evropske investicione banke. Inspirisan je sličnim uspešnim projektom koji vodi Američki nacionalni fond za očuvanje baštine. Program nije fondacijskog tipa. Služi kao katalizator za akciju i promoviše „moć primera“. Podržan je od strane programa Kreativna Evropa i Evropske unije kao deo projekta mreže Evropa Nostra – Uvažavanje nasleđa – uvažavanje vrednosti.

Blog

Dajana Đedović: Tršić prostor velikog dijaloga

14/03/2018

Novi izazovi u Evropskoj godini kulturnog nasleđa

Nasleđe je kompleksan i zavodljiv pojam. Upravo ovo drugo rečeno čini da mnogi misle da znaju sve o nasleđu i umeju sa njim. Međutim u godini pred nama koja se zove Evropska godina kulturnog nasleđa predložila bih da u Srbiji svi koji se bave ovom oblašću prođu test savesnog gazdovanja nasleđem. Čini se da ga neće mnogo aktera iz ove branše položiti. Pre svega, da bi nešto bilo svrstano u evropsko kulturno nasleđe treba uložiti značajne akademsko-naučne napore kako bi učinili smislenim preobražaje prošlosti i razumevanje protoka vremena, zatim treba učiniti sve da se ljudi u vremenu sadašnjem putem metamorfoza prošlosti sjedine u nečem plemenitom. Biće to probni kamen naše spremnosti da budemo deo Evrope. Znam da će mnogi na ovu konstataciju povikati: ali mi smo već u Evropi! Ne sve dok su širom otvorena vrata onima koji se nasleđem bave bez konsultovanja struke, ne sve dok se ne razumemo da je baštinjenje proces kultivisanja nasleđa a ne puko imanje. Bez profesionalizma u odnosu prema ovoj oblasti rasprodaćemo naše nasleđe u bescenje!

Prethodnu deceniju provela sam promišljajući prostor znamenitog mesta Tršić sa ciljem njegovog redefinisanja imajući u vidu da je u periodu s kraja 20. i početka 21. veka to bio zapušten i bezidejni ambijent. Podeliću sa čitaocima kratak rezime učinjenog sa nadom da će nekima biti podsticaj za promišljanje i model za akciju sa namerom kultivisanja nasleđa.

Tršić je znamenito mesto koje svoju znamenitost duguje Vuku Karadžiću reformatoru srpskog jezika na način na koji svoju prepoznatljivost Jasna Poljana duguje Lavu Tolstoju ili Stratford na Ejvonu Šekspiru. Vuk Karadžić je izvršio reformu srpskog jezika tako što je od vernakularnog dijalekta stvorio književni jezika a započetu reformu pisma doveo do kraja. Vuk je sakupio ogromno narodno blago, običaje, usmena kazivanja, verovanja i to zapisao i objavio u nekoliko knjiga. Objavio je i prvu srpsku gramatiku i rečnik.

Zahvaljujući svom radu Vuk Karadžić je omogućio drugačije sagledavanje srpske kulture i promenio njene temelje. Milan Kašanin, ugledni teoretičar i kritičar, je iz tog razloga Vuka nazivao književnim državnikom (Kašanin, 2001, str.5), čovekom koji je postavio sasvim nove granice srpskoj kulturi, jeziku, književnosti i tako promenio njenu percepciju ne samo unutar Srbije već i u Evropi.

Književnost i jezici u mojoj percepciji Evrope čine upravo onu najsnažniju osnovu finog tkanja koje se zove šarenoliko kulturno nasleđe starog kontinenta. Ma koliko jezici bili barijera upravo oni nas navode i omogućuju trajni i kontinuirani dijalog između literatura, filozofija, pozorišnog i drugih stvaralaštva i tako kroz taj dijalog tvore identitet zajednice evropskih naroda. O tome nam je prvu lekciju održao upravo Vuk.

Veliki je mitski i simbolički potencijal utkan u ime i delo Vuka Karadžića. Taj veliki simbolički potencijal sveprisutan je u njegovom rodnom selu koje se na kulturnoj mapi Evrope nalazi od 1933.godine kada je otvorena spomen kuća ovom jezičkog reformatora i održan prvi Vukov sabor manifestacija posvećena jezičkom i umetničkom stvaralaštvu. Od tada Tršić postaje prostor u kojem su realno i imaginarno upisani u lokaciju. I na taj način oni obaveštavaju našu percepciju o tome šta se u prošlosti dešavalo ali ujedno otvaraju ogromno polje mogućeg. Tršić je prostor ispunjen mogućnošću koju su ispisali Vuk i njegovi saradnici, oponenti, njegovi prethodnici i brojni nastavljači i tumači njegovog dela u poslednjih 200 i više godina.

Imajući sve ovo u vidu početkom 2008. godine krenula sam sa realizacijom projekta redefinisanja znamenitog mesta. U nekoliko tačaka to je izgledalo ovako:

– Najpre je bilo neophodno devastirane objekte, uključujući i Vukovu spomen kuću, konzervirati što je i učinjeno tokom 2008.godine,

– Potom je, iste godine, od strane USDIA odobren projekat revitalizacije objekata na saborištu: otvorene su abadžijska radnja, liciderska radnja, Muzej Vukovih sabora (sa jasnim ciljem negovanja kulture sećanja kroz kritički prikaz istorijata najstarije kulturne manifestacije u Srbiji), radionica starih zanata, učionica Vuk i nauka. Ovi objekti u prethodnom periodu nisu imali nikakav sadržaj, a ovim projektom prostor je oživljen, posetiocima je ponuđena mogućnost da se upoznaju sa jednim delom našeg nasleđa i da u radu sa stručnjacima i sami učestvuju u stvaranju tradicije čiji su nosioci,

– 2010. otvorena je Kuća pisaca koja je do sada ugostila brojne autore iz: Španije, Velike Britanije, Grčke, Bugarske, Italije, Japana, Egipta, Australije, Nemačke, Republike Srpske, Hrvatske, Rusije, Izraela, Kanade… Realizacijom brojnih rezidencijalnih boravaka književnika, prevodilaca, umetnika Tršić živi svoj veliki potencijal. Tršić je svojom izuzetno lepom prirodom koja je protkana simbolima postao prostor koji je posetioce, prema njihovom vlastitom svedočenju, oslobodio. Rezidencijalni boravak umetnika, njihova mobilnost čini ovo znamenito mesto prostorom velikog dijaloga, mestom susretanja kultura, mesto otvorenih slobodnih razgovora. Upravo mobilnost umetnika i kulturnih radnika u najvećoj meri doprinosi razvijanju svesti i osnažuje osećanje zajedničkog evropskog kulturnog prostora,

– Otvaranjem Muzej jezika i pisma 2011. godine omogućeno je dodatno potenciranje značaja jezika u domenu nematerijalnog kulturnog nasleđa i proširena priča o važnosti dodira različitih kultura. U Muzeju jezika i pisma pokrenute su sledeće aktivnosti: književne radionica za osnovce i srednjoškolce „Dugo leto za kratke priče“, radionice zvuka „Vuk i ZVuk“, letnja praksa studenata etnologije i antroplogije, letnje škole jezika, kulturne istorije i prevođenja za studente kojima srpski nije maternji jezika. Oni su ostavili svoja umetnička dela, svoje prevode, svoje tekstove na različite teme i različitim povodima. Na taj način umnožili su semantičko polje naše „male kulture“. Pojam „mala kultura“ upotrebljavamo u smislu koji on ima kod profesora Norisa u njegovom delu „Balkanski mit“. Profesor Noris kaže da je svaka mala kultura svesna da se njeno semantičko polje stvara spolja i da je prostor za interakciju minimalan (Noris, 2002, str. 105). Naravno da je naša kultura iz ovog korpusa malih kultura i upravo iz tih razloga nametala se velika potreba da se maksimalno iskoristi jedno laskavo priznanje – UNESKO je Vuka Karadžića proglasilo građaninom sveta, čovekom koji je svojim delom pomerao granice vremena i prostora. Nošeni ovom idejom mi smo Tršić otvorili za interakciju, za intervencije spolja, za razmenu ideja, znanja, za prevođenje na svim nivoima koje je u Tršiću postalo sinonim za najviše oblike kreativnosti,

– Uporedo sa svim ovim radilo se na profilisanju manifestacije Vukov sabor koja je 2012. godine upisanana Listu zaštićenog nematerijalnog kulturnog nasleđa,

– Sve ovo dovelo je do toga da Muzej jezika i pisma bude kandidat za Evropski muzej godine 2015, a potom i da naša dostignuća u oblasti prevođenja i jezika kao prenosioca nematerijalnog kulturnog nasleđa prikažemo na godišnjoj konferenciji Britanske asocijacije slavističkih studija u Kembridžu 2016.godine.

Na ovom primeru promišljanja veoma bogatog simboličkog potencijala koji nosi delo Vuka St.Karadžića nadam se da sam pokazala da je moguće naše nasleđe, našu kulturu, naš identitet definisati kao otvoren model i da je moguće o svemu ovom misliti ne samo kroz ono „što jesmo“ već i kroz ono „što želimo da budemo“ na onaj način kako je Jirgen Habermas definisao identite kao „naš vlastiti projekat“.

Želela bih da tokom Evropske godine kulturnog nasleđa u Tršiću nastavimo ove brojne aktivnosti. Potvrda da su ova očekivanja realna leži i u podatku da je prošle godine otvoren Obrazovno-kulturni centar koji poseduje odlične uslove za rad i smeštaj polaznika radionica, seminara, naučnih skupova, škola. Jedino još da se nadamo da će istinski profesionalci dobiti priliku da u tom prostoru ispolje svoje znanje i potencijal.

Rekla bih da Evropsku godinu kulturnog nasleđa dočekujemo izloženi brojnim izazovima kako zbog nedostajućih dokumenata koji regulišu oblast nasleđa tako i zbog nedostatka novca, zbog sve veće nemotivisanosti stručnjaka, ali ipak sa verom da teška vremena mogu biti i razlog više za sveobuhvatne promene.

Bibliografija:
Milan Kašanin, Sudbine i ljudi, Srpsko kulturno društvo „Prosvjeta“, Zagreb 2001, str.5.
Dejvid Noris, Balkanski mit, pitanje identiteta i modernosti, Geopoetika, Beograd 2002, str.105.

Dajana Đedović, radnik u kulturi. Diplomirani filozof, magistar nauka u oblasti kulturne politike i medijacije na Balkanu. Autor projekta osnivanja Muzeja jezika i pisma i Kuće pisaca u Tršiću. Zagovornica ideje otvorenog dijaloga i u tom duhu negovanja kulture sećanja.

Vesti

Konkursni poziv EU nagrada za popularnu i savremenu muziku

05/03/2018

Poziv za predloge projekata organizacije i administracije nagrade Evropske unije za popularnu i savremenu muziku, odnosno odabir i podršku organizacija i/ili konzorcijuma koji bi sprovodili projekat nagrade u periodu od 2018. do 2021. godine (ciklus nagrađivanja u 2019, 2020. i 2021. godini).

Nagrada Evropske unije za popularnu i savremenu muzikuje jedna od posebnih inicijativa koje se implementiraju u okviru potprograma Kultura, Kreativne Evrope – glavni program Evropske unije za podršku razvoja kulturnog i kreativnog sektora. Opšti cilj nagrade je podrška umetnicima u razvoju, kao i promocija savremenog, popularnog evropskog repertoara.

Rok za konkurisanje je 21. april 2018. godine u 12 časova po srednjeevropskom vremenu.

Nagrada Evropske unije uspostavljena je na jedinstven način, tako da ističe i promoviše raznovrsnost evropskog muzičkog repertoara, slavi međunarodni uspeh evropskih talenata na početku karijere, i dopire do nove, naročito mlade publike. Međutim, postoji potencijal nagrade koji nije razvijan, naročito u razvoju doprinosa ekonomije muzičke industrije i jačanja evropskog identiteta, participativnosti i kreativnosti. Preldlog nove nagrade bi trebalo da da odgovarajuće odgovore na potrebe mladih umetnika, ono za čim profesionalci u muzici tragaju, kao i šta muzička publika očekuje.

Više informacija pogledajte na sajtu Evropske komisije.