Dajana Đedović: Tršić prostor velikog dijaloga

Dajana Đedović: Tršić prostor velikog dijaloga

Novi izazovi u Evropskoj godini kulturnog nasleđa

Nasleđe je kompleksan i zavodljiv pojam. Upravo ovo drugo rečeno čini da mnogi misle da znaju sve o nasleđu i umeju sa njim. Međutim u godini pred nama koja se zove Evropska godina kulturnog nasleđa predložila bih da u Srbiji svi koji se bave ovom oblašću prođu test savesnog gazdovanja nasleđem. Čini se da ga neće mnogo aktera iz ove branše položiti. Pre svega, da bi nešto bilo svrstano u evropsko kulturno nasleđe treba uložiti značajne akademsko-naučne napore kako bi učinili smislenim preobražaje prošlosti i razumevanje protoka vremena, zatim treba učiniti sve da se ljudi u vremenu sadašnjem putem metamorfoza prošlosti sjedine u nečem plemenitom. Biće to probni kamen naše spremnosti da budemo deo Evrope. Znam da će mnogi na ovu konstataciju povikati: ali mi smo već u Evropi! Ne sve dok su širom otvorena vrata onima koji se nasleđem bave bez konsultovanja struke, ne sve dok se ne razumemo da je baštinjenje proces kultivisanja nasleđa a ne puko imanje. Bez profesionalizma u odnosu prema ovoj oblasti rasprodaćemo naše nasleđe u bescenje!

Prethodnu deceniju provela sam promišljajući prostor znamenitog mesta Tršić sa ciljem njegovog redefinisanja imajući u vidu da je u periodu s kraja 20. i početka 21. veka to bio zapušten i bezidejni ambijent. Podeliću sa čitaocima kratak rezime učinjenog sa nadom da će nekima biti podsticaj za promišljanje i model za akciju sa namerom kultivisanja nasleđa.

Tršić je znamenito mesto koje svoju znamenitost duguje Vuku Karadžiću reformatoru srpskog jezika na način na koji svoju prepoznatljivost Jasna Poljana duguje Lavu Tolstoju ili Stratford na Ejvonu Šekspiru. Vuk Karadžić je izvršio reformu srpskog jezika tako što je od vernakularnog dijalekta stvorio književni jezika a započetu reformu pisma doveo do kraja. Vuk je sakupio ogromno narodno blago, običaje, usmena kazivanja, verovanja i to zapisao i objavio u nekoliko knjiga. Objavio je i prvu srpsku gramatiku i rečnik.

Zahvaljujući svom radu Vuk Karadžić je omogućio drugačije sagledavanje srpske kulture i promenio njene temelje. Milan Kašanin, ugledni teoretičar i kritičar, je iz tog razloga Vuka nazivao književnim državnikom (Kašanin, 2001, str.5), čovekom koji je postavio sasvim nove granice srpskoj kulturi, jeziku, književnosti i tako promenio njenu percepciju ne samo unutar Srbije već i u Evropi.

Književnost i jezici u mojoj percepciji Evrope čine upravo onu najsnažniju osnovu finog tkanja koje se zove šarenoliko kulturno nasleđe starog kontinenta. Ma koliko jezici bili barijera upravo oni nas navode i omogućuju trajni i kontinuirani dijalog između literatura, filozofija, pozorišnog i drugih stvaralaštva i tako kroz taj dijalog tvore identitet zajednice evropskih naroda. O tome nam je prvu lekciju održao upravo Vuk.

Veliki je mitski i simbolički potencijal utkan u ime i delo Vuka Karadžića. Taj veliki simbolički potencijal sveprisutan je u njegovom rodnom selu koje se na kulturnoj mapi Evrope nalazi od 1933.godine kada je otvorena spomen kuća ovom jezičkog reformatora i održan prvi Vukov sabor manifestacija posvećena jezičkom i umetničkom stvaralaštvu. Od tada Tršić postaje prostor u kojem su realno i imaginarno upisani u lokaciju. I na taj način oni obaveštavaju našu percepciju o tome šta se u prošlosti dešavalo ali ujedno otvaraju ogromno polje mogućeg. Tršić je prostor ispunjen mogućnošću koju su ispisali Vuk i njegovi saradnici, oponenti, njegovi prethodnici i brojni nastavljači i tumači njegovog dela u poslednjih 200 i više godina.

Imajući sve ovo u vidu početkom 2008. godine krenula sam sa realizacijom projekta redefinisanja znamenitog mesta. U nekoliko tačaka to je izgledalo ovako:

– Najpre je bilo neophodno devastirane objekte, uključujući i Vukovu spomen kuću, konzervirati što je i učinjeno tokom 2008.godine,

– Potom je, iste godine, od strane USDIA odobren projekat revitalizacije objekata na saborištu: otvorene su abadžijska radnja, liciderska radnja, Muzej Vukovih sabora (sa jasnim ciljem negovanja kulture sećanja kroz kritički prikaz istorijata najstarije kulturne manifestacije u Srbiji), radionica starih zanata, učionica Vuk i nauka. Ovi objekti u prethodnom periodu nisu imali nikakav sadržaj, a ovim projektom prostor je oživljen, posetiocima je ponuđena mogućnost da se upoznaju sa jednim delom našeg nasleđa i da u radu sa stručnjacima i sami učestvuju u stvaranju tradicije čiji su nosioci,

– 2010. otvorena je Kuća pisaca koja je do sada ugostila brojne autore iz: Španije, Velike Britanije, Grčke, Bugarske, Italije, Japana, Egipta, Australije, Nemačke, Republike Srpske, Hrvatske, Rusije, Izraela, Kanade… Realizacijom brojnih rezidencijalnih boravaka književnika, prevodilaca, umetnika Tršić živi svoj veliki potencijal. Tršić je svojom izuzetno lepom prirodom koja je protkana simbolima postao prostor koji je posetioce, prema njihovom vlastitom svedočenju, oslobodio. Rezidencijalni boravak umetnika, njihova mobilnost čini ovo znamenito mesto prostorom velikog dijaloga, mestom susretanja kultura, mesto otvorenih slobodnih razgovora. Upravo mobilnost umetnika i kulturnih radnika u najvećoj meri doprinosi razvijanju svesti i osnažuje osećanje zajedničkog evropskog kulturnog prostora,

– Otvaranjem Muzej jezika i pisma 2011. godine omogućeno je dodatno potenciranje značaja jezika u domenu nematerijalnog kulturnog nasleđa i proširena priča o važnosti dodira različitih kultura. U Muzeju jezika i pisma pokrenute su sledeće aktivnosti: književne radionica za osnovce i srednjoškolce „Dugo leto za kratke priče“, radionice zvuka „Vuk i ZVuk“, letnja praksa studenata etnologije i antroplogije, letnje škole jezika, kulturne istorije i prevođenja za studente kojima srpski nije maternji jezika. Oni su ostavili svoja umetnička dela, svoje prevode, svoje tekstove na različite teme i različitim povodima. Na taj način umnožili su semantičko polje naše „male kulture“. Pojam „mala kultura“ upotrebljavamo u smislu koji on ima kod profesora Norisa u njegovom delu „Balkanski mit“. Profesor Noris kaže da je svaka mala kultura svesna da se njeno semantičko polje stvara spolja i da je prostor za interakciju minimalan (Noris, 2002, str. 105). Naravno da je naša kultura iz ovog korpusa malih kultura i upravo iz tih razloga nametala se velika potreba da se maksimalno iskoristi jedno laskavo priznanje – UNESKO je Vuka Karadžića proglasilo građaninom sveta, čovekom koji je svojim delom pomerao granice vremena i prostora. Nošeni ovom idejom mi smo Tršić otvorili za interakciju, za intervencije spolja, za razmenu ideja, znanja, za prevođenje na svim nivoima koje je u Tršiću postalo sinonim za najviše oblike kreativnosti,

– Uporedo sa svim ovim radilo se na profilisanju manifestacije Vukov sabor koja je 2012. godine upisanana Listu zaštićenog nematerijalnog kulturnog nasleđa,

– Sve ovo dovelo je do toga da Muzej jezika i pisma bude kandidat za Evropski muzej godine 2015, a potom i da naša dostignuća u oblasti prevođenja i jezika kao prenosioca nematerijalnog kulturnog nasleđa prikažemo na godišnjoj konferenciji Britanske asocijacije slavističkih studija u Kembridžu 2016.godine.

Na ovom primeru promišljanja veoma bogatog simboličkog potencijala koji nosi delo Vuka St.Karadžića nadam se da sam pokazala da je moguće naše nasleđe, našu kulturu, naš identitet definisati kao otvoren model i da je moguće o svemu ovom misliti ne samo kroz ono „što jesmo“ već i kroz ono „što želimo da budemo“ na onaj način kako je Jirgen Habermas definisao identite kao „naš vlastiti projekat“.

Želela bih da tokom Evropske godine kulturnog nasleđa u Tršiću nastavimo ove brojne aktivnosti. Potvrda da su ova očekivanja realna leži i u podatku da je prošle godine otvoren Obrazovno-kulturni centar koji poseduje odlične uslove za rad i smeštaj polaznika radionica, seminara, naučnih skupova, škola. Jedino još da se nadamo da će istinski profesionalci dobiti priliku da u tom prostoru ispolje svoje znanje i potencijal.

Rekla bih da Evropsku godinu kulturnog nasleđa dočekujemo izloženi brojnim izazovima kako zbog nedostajućih dokumenata koji regulišu oblast nasleđa tako i zbog nedostatka novca, zbog sve veće nemotivisanosti stručnjaka, ali ipak sa verom da teška vremena mogu biti i razlog više za sveobuhvatne promene.

Bibliografija:
Milan Kašanin, Sudbine i ljudi, Srpsko kulturno društvo „Prosvjeta“, Zagreb 2001, str.5.
Dejvid Noris, Balkanski mit, pitanje identiteta i modernosti, Geopoetika, Beograd 2002, str.105.
 
 
Dajana Đedović, radnik u kulturi. Diplomirani filozof, magistar nauka u oblasti kulturne politike i medijacije na Balkanu. Autor projekta osnivanja Muzeja jezika i pisma i Kuće pisaca u Tršiću. Zagovornica ideje otvorenog dijaloga i u tom duhu negovanja kulture sećanja.