Monthly Archives: April 2018

Jelena Ivanović Vojvodić: Modernističko arhitektonsko nasleđe jugoslovenskog prostora

Trinaesta Beogradska internacionalna nedelja arhitekture pod sloganom Od Communis do Komunikacija posvećena komunikacijama u arhitekturi, komuniciranjem arhitekturom i razmatranju ideja o relacijama u prostorima grada. Poseban deo programa BINA-e bavi se uspostavljanjem dijaloga s prošlošću kroz impozantnu arhitektoniku akademika i profesora Ivana Antića (1923-2005), kao i sa savremenim trenutkom kroz projekte u okviru Kreativne Evrope, Gradovi Deljenja: Kreativni podsticaj i Budućnost arhitekture.

Šta je za vas evropsko kulturno nasleđe?

Evropsko kulturno nasleđe predstavlja zajednički prostor evropskog kontintenta koji ima svoju istoriju, kulturu i budućnost. Arhitektura, priroda i kulturno nasleđe gradova Evrope kao i savremene strategije i stremljenja su najvažniji deo budućeg razvoja evropskog kontinenta. Smatram da su inicijative međunarodne saradnje, koje već duže vreme pokreće Evropska unija, veoma značajne jer predstavljaju skup zajedničkih napora ka održivim gradovima budućnosti koje će pomiriti, sa jedne strane, tendencije ka velikom širenju gradova i mogućnostima ka zaustavljanju komercijalizacije gradnje objekata i sa druge strane, stremljenja praktičara i teoretičara arhitekture koja teže ka uspostavljanjem dijaloga sa prošlošću i razvoju novih, savremenih pravaca u budućnosti.

Koji istorijski periodi i događaji iz srpske istorije su vama značajni i zanimljivi sa stanovišta zajedničkog evropskog kulturnog prostora, zajedničke istorije?

U oblasti arhitektonskog nasleđa svedoci smo velikog urušavanja objekata modernog pokreta koji su nestali u kratkom periodu, a koji su nosioci vremena posle II svetskog rata, koje je objedinilo evropski prostor. Taj period je dugo godina bio zanemaren, a sada je u fokusu svetske javnosti.

Formirana je radna grupa u Beogradu u okviru Društva Arhitekta Beograda, Docomomo Srbija (2010), kao deo Docomomo International (međunarodna radna grupa za dokumentaciju i konzervaciju građevina, mesta i celina Modernog pokreta, 1988), koja radi na prikupljanju dokumentacije najvažnijih objekata nastalih u tom periodu na teritoriji Republike Srbije, a s druge strane teži da promoviše, edukuje, inicira i apeluje na javnost kako bi se uspostavio dijalog i zaštita od propadanja objekata iz tog perioda. Na osnovu sprovedenih konferencija (BINA 2009), izložbi (BINA 2012, 2017), tribina, debata, radionica, šetnji i aktivnostima naših predsednika (dr Ljiljana Blagojević, mr Dobrivoje Erić), upornošću sekretara Jelice Jovanović, koorinatora, članova i saradnika došli smo do izuzetno važnih zaključaka i dokumenata koje je potrebno koristiti ka očuvanju našeg kulturnog nasleđa modernog pokreta u saradnji sa institucijama (Ministarstvo kulture i informisanja, Sekretarijat za kulturu grada Beograda, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Zavod za zaštitu spomenika kulture Republike Srbije i dr.). Trenutno se vodi diskusija oko najznačajnijeg objekta Milice Šterić (1914-1988), nekadašnje zgrade Energoprojekta, koji je nekada dobio Sedmojulsku nagradu i koji je u postupku rekonstrukcije.

Posebno je značajna tema očuvanja i rekonstrukcije urbanističke celine grada – Novog Beograda, jednog od izuzetno značajnih novih gradova iz tog perioda. Mnoga istraživanja govore o važnosti i prepoznatljivosti grada Beograda kroz prizmu razvoja urbanizma, arhitekture i tipologije stambene arhitekture Novog Beograda modernog pokreta. Posebno je važna činjenica da su tada, svi značajni javni objekti, kao i mnogi stambeni kompleksi realizovani putem pobeda na arhitektonskim i urbanističkim konkursima koji i danas, predstavljaju najdemokratičniji način odabira kvalitetnih arhitektonskih koncepata.

O izuzetnom značaju tog arhitektonskog perioda govori i velika izložba u Njujorku, u MoMA muzeju pod naslovom ka betonskoj utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji, 1948-1980, koja će biti otvorena sredinom jula ove godine, kao prvo predstavljanje izuzetnih dela vodećih arhitekata socijalističke Jugoslavije američkoj i međunarodnoj javnosti, a u kojoj su učetvovali naši eksperti (prof. dr Vladimir Kulić, prof. dr Tanja Damljanović Konli, Jelica Jovanović i dr.).

Na koje načine prema vašem mišljenju treba razvijati svest i osnaživati osećanje pripadnosti toj zajedničkoj istoriji i vrednostima?

Edukaciju o prostoru, na multidisciplinaran način (arhitektura, geografija, sociologija, istorija, filozofija, ekonomija, tehnologija, umetnosti i dr.) treba započeti od čovekovih najranijih dana kako bi se izgradio odnos i razumevanje. Potrebno je promovisati arhitekturu i fenomen prostora u osnovnoj školi, kao i u nastavku školovanja. Postoje projekti koji se bave pripremama materijala i knjiga koje mogu da budu značajni priručnici ka realizaciji i kreativnom razvoju različitih programa i projekata obrazovanja.

Projekti evropske saradnje Kreativne Evrope, u kojima učestvuje naša zemlja, su pravo mesto za osnaživanje pripadnosti zajedničkom prostoru. Budućnost Arhitekture (FAP) i Gradovi deljenja: Kreativni podsticaj (SCCM) upravo povezuju više od 21 zemlje Evropskog kontineta (2016-2020, u organizaciji BINA-DAB i KCB). Moje kolege Danica Jovović Prodanović, Ružica Sarić, Aleksandar Kotevski, Tatijana Vukosavljević, Ivan Kucina, Natalija Jovanović, mnogo mladih arhitekata, kao i inicijative Čuvari parka i Škograd, trenutno rade na razvoju programa za naredni period koji karakterišu korišćenje i unapredjenje javnih prostora grada, intervencije, urbani dizajn, akcione škole i zanimljiv program sa građanima.

Da li biste istakli neki projekat savremenog stvaralaštva koji se bavi kulturnim nasleđem koji vam se posebno dopada?

Novi muzej u Berlinu arhitekte Dejvida Čiperfilda i njegovog tima (David Chiperfield Architects, 2009) koji je nastao rekonstrukcijom i dogradnjom postojećeg i razrušenog muzeja je pravi odgovor i uspešan primer koji govori o dijalogu starog i novog stvaralaštva.
Naš biro (BiroVIA) trenutno radi na razvoju projekta rekonstrukcije i dogradnje Muzeja grada Beograda, objekta nekadašnje nove Vojne akademije (1899) autora arhitekte Dimitrija Leka (1863-1914) i glavna tema projekta, arhitektonskog koncepta, koji je pobedio na konkursu, je uspostavljanje dijaloga nasleđene arhitekture i savremenog konteksta.

Novi muzej u Belinu (David Chiperfield Architects, 2009)

Da li biste istakli neki projekat u oblasti kulturnog nasleđa koji uspešno sarađuje sa drugim sektorima?

BINA (Beogradska Internacionalna Nedelja Arhitekture) je projekat u organizaciji Društva Arhitekta Beograda i Kulturnog centra Beograda koji već trinaest godina uspešno sarađuje sa partnerima iz privrede, industrije, obrazovanja, turizma, kulturnim centrima u Srbiji, Evropi i na međunarodnoj sceni. BINA je osmišljena kao poziv arhitektonskoj i široj javnosti na razmišljanje o kvalitetu izgrađenog prostora, a da ujedno predstavlja i podsticaj za uspostavljanje kriterijuma i sistema vrednosti koji bi doprineli unapređenju buduće arhitektonske produkcije.

BINA je prva manifestacija koja je osmislila i organizovala arhitektonske šetnje koje promovišu nasleđe gradova Srbije javnosti angažovanjem stručnaka koji interaktivnim putem tumače, analiziraju i uspostavljaju bolje razumevanje naše arhitekture i kulture. Naše iznenađenje tokom svih ovih godina je utoliko veće, jer moramo da ponavljamo određene šetnje zbog velikog odaziva i izuzetne zainteresovanosti publike.

BINA autorski i osnivački tim uspešno sarađuje sa velikim brojem vladinih i nevladinih organizacija u želji da se arhitektura u Srbiji osnaži i da u budućnosti bude naš izvozni produkt (primer
ileanske arhitekture u svetu).

Na koji način će vaša ustanova učestvovati u obeležavanju Evropske godine kulturnog nasleđa?

U kontekstu promovisanja 2018. godine kao Evropske godine kulturnog nasleđa: slavljenje različitosti i bogatstva našeg kulturnog nasleđa BINA je postavila centralnu temu festivala kroz inovativni i interaktivni program. Studijska izložba Arhitektonično, Ivan Antić (1923-2005) predstavlja najznačajnija dela stvaralaštva srpske arhitekture XX veka. Kako navode autori izložbe prof. dr Dijana Milašinović Marić i dr Igor Marić da je Ivan Antić izuzetan arhitekta, profesor i akademik čija je nedvosmislena arhitektonika jedinstvena i upečatljiva. U okviru pratećeg programa biće organizovane tribine, diskusije, vodjenja kroz izložbu, radionice, izleti i šetnje kroz dela ovog stvaraoca modernog pokreta (10-31.05.2018, galerija RTS).

*Arhiva Dijane Milašinović Marić i Igora Marića, autora izložbe

Jelena Ivanović-Vojvodić (1962) je diplomirala i doktorirala na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Radila je kao redovni profesor i dekan Fakulteta za umetnost i dizajn. Realizovala je veliki broj objekata i enterijera i osvojila je niz stručnih priznanja i nagrada. Član je Udruženja arhitekata Srbije, Društva arhitekata Beograda, Docomomo Srbija, Inženjerske komore Srbije, Ženskog arhitektonskog društva. Direktor je i ko-osniva
Beogradske Internacionalane Nedelje Arhitekture-BINA. Ko-osniva
je i vlasnik arhitektonskog preduze
a BiroVIA (zajedno sa prof. Goranom Vojvodićem).

Ana Pejović: Kulturno nasleđe – zamajac za budućnost Evrope

Evropska godina kulturnog nasleđa može biti prilika da preispitamo ono što znamo u kontekstu savremenih društvenih polemika. O potencijalima kulturnog nasleđa naših prostora, kao i njegovom značaju u evropskom kontekstu razgovarali smo s Anom Pejović, koordinatorkom udruženja Krokodil.

Šta je za vas evropsko kulturno nasleđe?

Evropsko kulturno nasleđe predstavlja raznoliku, bogatu, inspirativnu zajednicu istorijskih artefakata, događaja, mozaik koji predstavlja Evropu u svoj njenoj širini, kao kontinent koji u sebi sadrži toliko distinktnih kultura. Kao takvo, ono predstavlja važan zamajac i za buduće generacije, i osnovu za ponovno razmišljanje i uspostavljanje drugačijih, dinamičnijih odnosa kako unutar jedne zajednice, tako i među različitim zajednicama koje čine Evropu. Kulturno nasleđe pruža priliku za nove narative, i za modernije čitanje i shvatanje kulturne istorije, i njeno povezivanje sa savremenim dobom.

Koji istorijski periodi i događaji iz srpske istorije su vama značajni i zanimljivi sa stanovišta zajedničkog evropskog kulturnog prostora, zajedničke istorije?

Pre svega, to bi bilo nasleđe antifašizma. Iako nije strogo vezan uz kulturu, on je u doba druge Jugoslavije bio osnov za pronalaženje novih odnosa i novih narativa u promišljanju kulture. Njegova slobodarska načela, načela pravde i morala jesu važan segment kulturnog nasleđa ove zemlje.

Takođe, tu je i period modernizacije srpske države nakon konačnog oslobođenja 1863. godine, kad Srbija pokušava da uhvati korak sa zapadnim zemljama, i kada se dešava otvaranje prema tim kulturama.

Iako sigurno ne najsvetliji period srpske istorije, period vladavine Osmanlija jako je interesantan i inspirativan spram balkanskih zemalja koje su bile deo Osmanskog carstva, ali i šireg područja Kavkaza i Male Azije, u kojima postoje manje poznate, ali jednako interesantne kulturne sličnosti i isprepretanosti.

Meni lično najdraži jeste upravo period stvaranja socijalističke Jugoslavije, kao modernizacijski proces koji je kulturu imao visoko u sopstvenim prioritetima. Omeđeni jezikom, pripadamo istom kulturnom prostoru o kome, nažalost, sve manje znamo.

Na koje načine prema vašem mišljenju treba razvijati svest i osnaživati osećanje pripadnosti toj zajedničkoj istoriji i vrednostima?

Pre svega pronalaženjem neutralnog, savremenog narativa koji bi bio daleko i od nacionalističkih tendencija, ali i od ideoloških pritisaka. Važnu ulogu u tome trebalo bi da ima obrazovni sistem, koji je nažalost oduvek opterećen trenutnim političkim strujanjima.

Da li biste istakli neki projekat savremenog stvaralaštva koji se bavi kulturnim nasleđem koji vam se posebno dopada?

Smatram da su sjajni početni koraci napravljeni u projektu Senjskog rudnika, kao jednog od sjajnih primera industrijskog nasledja u Srbiji. Industrijsko nasleđe je na posebno niskim granama, pa bih ovaj projekat istakla, u nadi da će se i ostvariti prvobitni planovi osnivanja grada-muzeja.

Da li biste istakli neki projekat u oblasti kulturnog nasleđa koji uspešno sarađuje sa drugim sektorima?

Potencijal koji pojedini projekti kulturnog nasledja imaju u transkulturalnoj saradnji često se svode na puko turističko predstavljanje. Pozitivni primeri saradnje kroz kreativne industrije jesu recimo brend Folkk, koji koristi nematerijalno nasleđe pirotskog ćilima, i uopšteno ručnih radova.

Na koji način će vaša оrganizacija učestvovati u obeležavanju Evropske godine kulturnog nasleđa?

U ovoj godini započinjemo s projektom Istoričari protiv revizionizma, koji će velikim delom biti posvećen jugoslovenskom nasleđu.
 
 

Ana Pejović (r. 1980 u Prijepolju, Srbija, tada SFR Jugoslavija), diplomirala je na odseku za engleski jezik i književnost Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Od 2002. do 2008. godine radila je u izdavačkoj kući Rende kao lektorka, asistentkinja urednika i urednica. Od 2009. do 2011. radila je u beogradskoj podružnici hrvatske izdavačke kuće VBZ, kao asistentkinja urednika i urednica. Tokom devet godina rada u izdavaštvu, uredila je više od dve stotine knjiga, uglavnom savremenih naslova iz regiona i Evrope. S engleskog je prevela nekoliko knjiga, među kojima je i “Britanski muzej propada”, autora Dejvida Lodža. Godine 2009. zajedno s Vladimirom Arsenijevićem osniva Udruženje Krokodil, u kom radi kao menadžerka projekata i glavna koordinatorka. Aktivno je uključena u sve poslove i oblasti delovanja Udruženja Krokodil – festivale, gostovanja, s posebnim naglaskom na KROKODILovu Kuću za pisce.