Monthly Archives: May 2018

Vesti

Muzika pokreće Evropu

31/05/2018

Muzika pokreće Evropu je sveobuhvatno ime za inicijative Evropske komisije koje podržavaju evropski muzički sektor.

Objavljena su dva poziva i dva tendera u sklopu pilot projekta Muzika pokreće Evropu, koji prestavljaju pokušaj da se testiraju odgovarajuće akcije u cilju što bolje podrške Evropske unije oblasti muzike nakon 2020 godine:

Poziv: Projekti obuke za mlade muzičke profesionalce

Kroz ovaj poziv podržaće se do 10 pilot programa obuke za mlade profesionalce u muzičkom sektoru, koji testiraju male modele unapređenja kapaciteta i otpornosti sektora i doprineti njegovoj profesionalizaciji. Naučene lekcije iz ovih predloga pilot obuka trebalo bi da poboljšaju razumevanje sektora u kontekstu profesionalizacije.

Rok: 27. avgust 2018. god.

Poziv: Onlajn i oflajn distribucija

Opšti cilj ovog poziva je podrška evropskoj muzičkoj raznolikosti identifikovanjem i podrškom postojećih inovativnih metoda koji promovišu onlajn i oflajn distribucijske modele, kao i nove ideje kroz izbor 10 projekata.

Ovi predlozi treba da poboljšaju prekograničnu cirkulaciju muzičkog repertoara kako bi prevazišli postojeće prepreke koje nameću međunarodni hitovi ili druge prepreke, kao što su vidljivost, jezik i fragmentacija tržišta u muzičkom sektoru.

Rok: 10. septembar 2018. god.

Tender: Evropska strategija izvoza muzike

Opšti cilj ovog tendera je razviti predlog za Evropsku strategiju izvoza muzike koja bi promovisala muzičku raznolikost i talenat Evrope i povećala konkurentnost evropskog muzičkog sektora na međunarodnom tržištu. Strategija bi trebalo da pomogne kreatorima kulturnih politika da donose bolje informisane odluke o muzičkom izvozu i omogući donosiocima odluka u oblasti muzike da usklade svoje izbore u skladu s tim.

Rok: 29. jun 2018. god.

Tender: Opservatorija

Cilj je osmisliti studiju izvodljivosti za uspostavljanje evropske muzičke opservatorije i napraviti analizu potreba u pogledu finansiranja muzičkog sektora.
Rok: 2. jul 2018. god.

Pozivi i tenderi imaju različite smjernice i različite rokove. Više informacija možete pronaći ovde.

Najnovija vest

FORUM KREATIVNA EVROPA 2018

30/05/2018

Nove perspektive kulturnih odnosa EU i Zapadnog Balkana

Forum Kreativna Evropa 2018, tradicionalni događaj Deska Kreativna Evropa Srbija održava se od 20-22. juna na više lokacija u Beogradu (Zadužbina Ilije M. Kolarca, Muzej savremene umetnosti, Vukova zadužbina, Dositejeva zadužbina, Kvaka 22, Dom omladine Beograda, Legat Franklin, klub Polet, EU info centar) i ove godine je poseban iz dva razloga.

Prvo, organizuje se u saradnji s ambasadom Republike Bugarske, Delegacijom EU u Srbiji, EUNIC Global-om, Državnim institutom za kulturu Bugarske, i to povodom predsedavanja Bugarske Savetom Evropske unije. Pošto kao predsedavajuća, Bugarska pokreće temu položaja Zapadnog Balkana, deo programa Foruma biće posvećen pitanju međunarodnih kulturnih odnosa i saradnje Zapadnog Balkana i Evropske unije, a rezultati Foruma podržavaće buduće osvrte na implementaciju kulturne strategije Evropske unije u regionu.

Drugo, Forum Kreativna Evropa 2018 obeležava Evropsku godinu kulturnog nasleđa putem raznovrsnih programa koji bacaju novo svetlo na pojam evropske kulturne baštine i na pitanja koja ga okružuju.

Glavne teme kojima će se pristupiti putem panela, predavanja, radionica, vođenja, izložbi su:
– Kulturna saradnja, međunarodni odnosi i repozicioniranje Zapadnog Balkana;
– Evropska godina kulturnog nasleđa; kultura sećanja, istorija, evropsko kulturno nasleđe i njegovi kulturni, društveni i ekonomski potencijali i doprinosi;
– Praktična znanja: razvoj projekata i konkurisanje.

Uz učešće velikog broja domaćih i inostranih stručnjaka, Forum će pružiti okvir za dijalog o prošlosti i zajedničko planiranje bolje i odgovornije evropske budućnosti.

Zato Desk Kreativna Evropa Srbija i Ambasada Republike Bugarske u Srbiji pozivaju sve profesionalce u kulturi da se priključe Forumu Kreativna Evropa 2018 radi jačanja profesionalnih veza, sticanja novih informacija, učešća u kreiranju vizije budućnosti i zajedničkog rada na podizanju svesti o mogućnostima i značaju projekata u kulturi za sveukupan društveni razvoj našeg kontinenta!

Program Foruma možete preuzeti ovde.

Prijave su obavezne, a možete se prijaviti ovde.

Najnovija vest

Rezultati konkursa Evropski projekti saradnje EYCH2018

25/05/2018

Danas su objavljeni rezultati posebne kategorije konkursa Evropski projekti saradnje 2018 za podršku projektima koji se odnose na obeležavanje Evropske godine kulturnog nasleđa (EYCH2018).

Srbija je u rezultatima ostvarila veoma veliki uspeh, jer je među podržanim projektima čak tri liderskih iz Srbije: Hartefakt fond kao nosilac projekta Future Epics, Studentski kulturni centar Novi Sad kao nosilac projekta Someone from Home – in the sense of belonging to Europe i Kulturni centar Mladost Futog kao nosilac projekta Make it new!

Kao partnerke organizacije, uspeh su ostvarili: Javna medijska ustanova Radio-televizija Srbije u okviru projekta Unearthing the Music, organizacija Kulturni kod u okviru projekta Food is Culture, Zavičajni muzej Paraćin u okviru projekta Crafting Europe in the Bronze Age and Today, Centar za urbani razvoj u okviru projekta Heritage Hubs, Vojvođanski Građanski Centar u okviru projekta European Cultural Heritage Onstage i Upravljač turističkim prostorom Lepenski Vir u okviru projekta Journey to the Beginnings!

Čestitke svim uspešnim organizacijama! Veoma nam je drago da među njima ima novih učesnika programa, a posebno onih s kojima smo se viđali i radili tokom prošlih godina.

Liste sa ostalim podržanim projektima dostupne su ovde.

Vesti

Nova Evropska agenda za kulturu

22/05/2018

Evropska komisija je danas usvojila novu Evropsku agendu za kulturu kojom se preporučuje:

1) korišćenje potencijala kulture i kulturne raznolikosti za izgradnju socijalne kohezije i blagostanja, kroz podsticanje učešća u kulturi, mobilnosti umetnika i zaštitu nasleđa;

2) podsticanje zapošljavanja i rasta u kulturnom i kreativnom sektoru kroz promociju umetnosti i kulture u obrazovanju, jačanjem relevantnih veština i podsticanjem inovacija u kulturi i

3) jačanje međunarodnih kulturnih odnosa korišćenjem potencijala kulture za podsticanje održivog razvoja i mira.

Takođe, Agendom su predviđene akcije u okviru pet dimenzija:

Socijalnu dimenziju

Novi program za mobilnost umetnika u okviru Kreativne Evrope;

Aktivnosti vezane za socijalnu inkluziju kroz kulturu, uključujući i za izbeglice i migrante;

Projekat za razvoj kulturnih i kreativnih prostora u gradovima širom Evrope;

Istraživanje o uticaju kulture na zdravlje i blagostanje.

Ekonomsku dimenziju

Podsticanje umetničkog obrazovanja;

Master kursevi iz kreativnosti za zainteresovane univerzitete;

Dijalog sa kulturnim i kreativnim sektorom, uključujući muziku i audiovizuelne delatnosti.

Međunarodnu dimenziju

Povećana podrška kulturi u zemljama Zapadnog Balkana, Istočnog partnerstva i afričkim  karipskim i pacifičkim zemljama;

Pokretanje Evropskih kuća kulture u partnerskim zemljama.

Dimenziju kulturnog nasleđa

Dva nova Akciona plana: u vezi sa političkom nasleđem Evropske godine kulturnog nasleđa 2018 i borbom protiv nezakonite trgovine kulturnim dobrima;

U budućim programima EU, uključujući i kohezionu politiku, razvoj principa kvaliteta za restauraciju i konzervaciju kulturnog nasleđa.

Digital4Culture dimenzija

Stvaranje centara za digitalizaciju nasleđa širom Evropske unije;

Nova Nedelja EU filma kako bi se evropski filmovi učinili dostupnim školama širom Evrope;

Nova pan-evropska mreža Digitalnih kreativnih habova;

Mentorski programi za profesionalce iz audiovizuelne oblasti, posebno žene.

Vesti

Desk na European Capital of Culture forumu u Kaunasu

18/05/2018

Učešće u konferenciji European Capital of Culture Forum koja je organizovana u Kaunasu u Litvaniji realizovano je na poziv Deska Kreativna Evropa Litvanija.

U okviru konferencije koja se organizuje povodom projekta Evropske prestonice kulture Kaunas 2022, a u cilju predstvljanja kulturnih pejzaža Evrope, predstavljene su kulturne scene zemalja iz kojih dolaze predstavnici Deskova Kreativna Evropa, i to: Srbije, Hrvatske, Francuske, Norveške, Grčke, Švedske, Mađarske, Ukrajine, Slovenije, Letonije, Islanda i Češke.

Važan cilj ovih prezentacija je usmeren ka poveziovanju organizacija iz navedenih zemalja sa organizacijama iz Litvanije i unapređenje postojeće saradnje u okviru programa Kreativna Evropa. Dimitrije Tadić, rukovodilac Deska Kreativna Evropa Srbija, predstavio je rad krovnih organizacija u Srbiji, koje okupljaju veći broj organizacija aktivnih u polju kulture. Takođe, predstavio je i aktivnosti Deska Kreativna Evropa Srbija koje mogu poslužiti kao svojevrsni vodič kroz kulturnu scenu Srbije – na prvom mestu, publikaciju „Razvoj publike u Srbiji“ i „Re-pozicioniranje regiona jugoistočne Evrope kroz kulturu“. Obe publikacije predstavljaju veliki broj organizacija i njihovih projekata koje se tiču razvoja publike i savremene kulture, kao važnih smernica programa Kreativna Evropa.

Vesti

Desk na stručnom skupu Biblioteke centri znanja o EU

15/05/2018

Na poziv Biblioteke u Lazarevcu i Delegacije Evropske unije u Srbiji, Milan Đorđević menadžer projekata Deska Kreativna Evropa Srbija govorio je o programu Kreativna Evropa na skupu Biblioteke centri znanja o EU, 15. maja u Lazarevcu.

Događaj je okupio predstavnike biblioteka iz više gradova i opština u Srbiji, predstavnike Narodne biblioteke Srbije, Fondacije Tempus, a veoma važni gosti bili su predstavnici Regionalne biblioteke Stilijan Čilingirov iz Šumena u Bugarskoj. Skup je za cilj imao sumiranje rezultata projekta EUteka, u kojem je većina biblioteka u Srbiji uspešno učestvovala, definisanje daljih smernica za zajednički i pojedinačni razvoj ovih ustanova a posebno ukazivanje na prilike koje nude evropski programi za kulturu i obrazovanje.

Otud je učestvovanje predstavnika programa Erazmus+ i Kreativna Evropa bilo od koristi predstavnicima biblioteka koji imaju nameru da konkuršu na konkurse programa. Predstavljene su osnovne smernice koji se programi vode, uslovi za konkurisanje i konkursne prilike, a poseban deo prezentacija i razgovora bio je posvećen uspešnim projektima.

Vesti

Projekti kulturne i kreativne industrije

08/05/2018

Finansije, učenje, inovacije i patenti za kulturne i kreativne industrije

Važnost kulturnih i kreativnih industrija prepoznata je u različitim dokumentima kulturne politike, kao i Rezoluciji Evropskog parlamenta o koherentnoj politici EU za kulturne i kreativne industrije donteoj u decembru 2016. godine. Rezolucija parlamenta naglašava važnost kulturnih i kreativnih industrija ( u nastavku KKI) u ekonomiji i stvaranju radnih mesta, promovisanju i očuvanju kulturne raznolikosti, jačanju socijalne kohezije i povećanju atraktivnosti Evrope na međunarodnom nivou. KKI igraju ključnu ulogu u Evropi u pogledu reindustrijalizacije i inovacija u mnogim drugim sektorima, od proizvodnje do obrazovanja ili socijalnog uključivanja.

Godišnji program rada 2018. godine za realizaciju Pilot projekta “Finansiranje, učenje, inovacije i patente za kulturne i kreativne industrije” predviđa uspostavljanje poziva za podnošenje predloga projekata, od kojih će jedan biti podržan sredstvima sa 1 milion evra.

Opšti cilj ovog pilot poziva je definisanje i testiranje politika i aktivnosti za održavanje i razvoj kulturnih i kreativnih industrija i stvaranje međusektorskih prednosti i prepleta u različitim oblastima i sektorima s kojima se povezuju KKI.

Pilot projekat treba da pokriva naročito aspekte koji se tiču finansija, učenja, inovacija i patenata:

Finansije (izrada smernica, praćenje aktivnosti KKI u Evropi)
Učenje (sistem klasifikacije veština za podršku, definisanje smernica za razvoj veština u KKI, aktivnosti diseminacije)
Inovacije (smernice za razvoj KKI, primeri dobre prakse i manifestacije na inovativnim modelima, razmena između peer-to-peer hubova)
Patentiranje (analiza, studije slučaja i preporuke)

Ugovor o dodeli granta koji proizilazi iz ovog poziva za predloge će biti dodeljen jednom projektu. Cilj ovog poziva je odabrati organizaciju koja će koordinirati i organizovati različite aktivnosti sa kulturnim i kreativnim profesionalcima i preduzetnicima, posebno malim i sredžim preduzećima i mikro-preduzećima, kao i drugim zainteresovanim stranama.

Trajanje projekta je 28 meseci. Planirani datum početka trebalo bi da bude najkasnije do 1. marta 2019. godine. Više informacija možete pronaći ovde.

Vesti

Info dan u okviru BINE

08/05/2018

U petak, 11. maja na Arhitektonskom fakultetu (Bulevar kralja Aleksandra 73) u 16 časova u okviru programa Beogradske internacionalne nedelje arhitekture Kultura desk Srbija održaće info dan o programu Kreativna Evropa.

Pozivamo sve zainteresovane predstavnike ustanova i organizacija u kulturi da iskoriste priliku da saznaju više o smernicama aktuelnih konkursnih poziva, kao i onih koji će biti raspisivani tokom godine, prioritetima programa, uslovima za konkursanje i specifičnim pitanjima koja se odnose na proces konkurisanja.

Za učešće se možete prijaviti slanjem prijave na mejl: office@bina.rs

Detaljan program BINE možete pogledati ovde.

Blog

Jasna Dimitrijević: Kolarac u godini kulturnog nasleđa

03/05/2018

Šta je za vas evropsko kulturno nasleđe?

Zajednička prošlost i zajednička budućnost! Poštovanje svojih i prihvatanje vrednosti drugih naroda. Potreba da upoznajemo jedni druge. Bogatstvo kulturnih različitosti.
Jezik, pismo, lične arhive, uspomene, porodično nasleđe, običaji, sećanja, spomenici, arhitektura, arheološka nalazišta, muzejske zbirke, muzika, grafiti, kultura odevanja….Sve ono što nosimo sa sobom odlaskom i životom u drugim zemljama i ono što usvajamo iz drugih kultura i donosimo vraćajući se kući.

Koji istorijski periodi i događaji iz srpske istorije su vama značajni i zanimljivi sa stanovišta zajedničkog evropskog kulturnog prostora, zajedničke istorije?

U svojim putovanjima po evropskim gradovima, posebno mi je interesantno da analiziram imena ulica na mapama i tablama kao svojevrsnim pričama o istoriji grada, zemlje.

Srednji vek, Prvi svetski rat, Drugi svetski rat-kraljevina, pa partizani i četnici. Ratovi na prostoru bivše Jugoslavije, raspad države u kojoj sam se rodila i odrastala…
Imam potpuno drugu percepciju ovih istorijskih događaja danas, u odnosu na vreme kada sam u školi učila i saznavala o tome… Što više saznajem, čitajući istorijsku literaturu, ne samo domaću, sve više sam zbunjena. Ali, čitanje dela savremene književnosti mi daje mogućnost iskrene, drugačije, ljudske percepcije istorijskih događaja. U književnim delima su ispisani i opisani u svim nijansama doživljaji i emocije ljudi u različitim istorijskim kontekstima. To mi uvek daje više prostora za razmišljanje o evropskom kulturnom nasleđu, nego ukrštanje istorijskih činjenica i artefakata.

Na koje načine prema vašem mišljenju treba razvijati svest i osnaživati osećanje pripadnosti toj zajedničkoj istoriji i vrednostima?

Prilika i mogućnost da se putuje po Evropi je najvažnija za razvijanje svesti o evropskom kulturnom nasleđu. Upoznavanje i druženje s ljudima iz drugih zemalja. Čitanjem poezije i proze evropskih pisaca, odlaskom u pozorište, gledanjem evropskih filmova, dokumentarnih i igranih, odlaskom u galerije i muzeje. U suštini, razvijanjem kulturnih potreba i navika.

Da li biste istakli neki projekat savremenog stvaralaštva koji se bavi kulturnim nasleđem koji vam se posebno dopada?

Dokumentarni film „Čija je ovo pesma“, ali i ostale dokumentarne filmske produkcije koje se bave pričama običnih ljudi iz različitih delova Evrope. Festival dugometražnog dokumentarnog filma ,,7 veličanstvenih“ Filmski festival „Slobodna zona“. Pozorišna predstava CARSTVO NEBESKO, premijerno izvedena na Bitef festivalu, koprodukcija Narodnog pozorišta i Bitef teatra. Oktobarski salon u Beogradu, Bijenale u Veneciji, Bemus Festival, Womex festival, Nova festival u Pančevu, muzički festivali u Rumuniji, TodoMundo Festival, manifestacija Dani Beograda… Književnost-književni prevodi-Thomas Bernhard, Amin Maluf, Orhan Pamuk, Crnjanski, Andrić, Kiš…

Da li biste istakli neki projekat u oblasti kulturnog nasleđa koji uspešno sarađuje sa drugim sektorima?

Evropski projekat o kulturnim rutama u kojem učestvuje i Srbija, kroz aktivnost Turističke organizacije Srbije.
Dunav, Sava… Nekoliko godina, a možda i deceniju unazad su važni projekti iz oblasti turizma i kulture koji se tematski bave Dunavom, kroz aktivnosti kancelarija Dunavskog centra. Dunav kao povod i inspiracija za promišljanje istorije na evropskom prostoru. U početku sam tematske projekte na Dunavu posmatrala kao turitičke atrakcije i manifestacije, muzičke ili zabavne pored i na vodi…. A onda sam shvatila da je Dunav povod i neverovatna inspiracija za suočavanje, kroz projekte u kulturi, sa istorijom, granicama i podelama u istoriji sa jedne i druge strane reke. Običaji, tradicija, ishrana, svakodnevne navike, život i sudbine ljudi pored Dunava, koliko su i da li su različiti, u istorijskim okolnostima koje su se događale, duž obale reke koja protiče kroz najveći deo Evrope? Dunav kao povod u stvaranju novog kulturnog identiteta i zajedništva stanovnika na oblama Dunava.

Drugi primer, industrijsko nasledje i kulturni centri koji su nastali u napustenim fabrikama i vojnim objektima od kraja osamdesetih, kao svojevrstan kulturni pokret u odnosu na institucionalnu kulturu. Ustvari, nezavisna kulturna scena u celini, od kraja osamdesetih godina. Produkcija i rad ovih, nezavisnih instuticija je unapredila komunikaciju i kulturnu razmenu u nedostatku istih od strane zvaničnih institucionalnih sistema.

Digitalizacija kao posebno aktuelna tema kod nas izuzetno je važna u promeni svesti građana i institucija o dosupnosti i novom vidu komunikacije u svim oblastima kulturnog nasleđa, u duhu digitalnog i virtuelnog sveta u kome živimo. Potreba za upoznavanjem, deljenjem, razmenom primenom novih tehnologija je još jedna, veća mogućnost za kreiranje i predstavljanje evropskog kulturnog identiteta.

Posebno bih istakla Evropeanine projekte koji imaju veliki značaj u građenju svesti o evropskom kulturnom nasleđu. Na primer, tokom ove, 2018. godine Evropeana će raditi na tematskoj zbirci posvećenoj migracijama u, iz i kroz Evropu. Na osnovu dokumentacionih materijala institucija i pojedinaca o tragovima materijalne kulture ali i lične priče i arhive o migracijama u Evropi tokom više vekova, predstaviće se priča o njihovom uticaju na nauku i umetnost evropskog kulturnog prostora.

Na koji način će vaša ustanova učestvovati u obeležavanju Evropske godine kulturnog nasleđa?

Na Kolarcu je u toku, u saradnji sa kancelarijom EU info centra u Beogradu, do početka maja, izložba fotogafija povodom obeležavanja Godine Evropskog kulturnog nasleđa-fotografski dokumetni iz arhive Evropeane.

Od jeseni pa do kraja godine, u saradnji sa Muzikološkim institutom Srpske akademije nauka i umetnosti, a povodom njihovog jubileja 70 godina postojanja, priredićemo nekoliko predavanja o muzičkom kulturnom nasleđu, a neke od tema su: Muzika u privatnom životu Srba u 19. veku, Muzika u srpskim zarobljeničkim pozorištima tokom Velikog rata, pa Internacionalne zvezde na koncertnom podijumu Kolarca od 1932. do 1941. godine, muzičko stvaralaštvo naših autora u svetu…I druge interesantne teme iz istorije muzike.

Posebno nam je u fokusu ove godine digitalizacija arhivske građe Kolarca, kao svojevrsna istorija kulture i muzičke umetnosti od 1932. godine do danas. Još nismo obezbedili potrebnu opremu u vezi sa relizacijom ovih aktivnosti, ali smo svesni da je to naš prioritet i obaveza prema budućim generacijama.

Archives

DKES_logo-01-CE
DKES_logo-02-CE-COB
DKES_logo-03-DKES
DKES_logo-03-DKES

O Kreativnoj Evropi

Konkursi

O Desku

Veb stranica

©2014 Desk Kreativna Evropa Srbija. Sva prava zadržana.