Jasna Dimitrijević: Kolarac u godini kulturnog nasleđa

Jasna Dimitrijević: Kolarac u godini kulturnog nasleđa

03/05/2018

Šta je za vas evropsko kulturno nasleđe?

Zajednička prošlost i zajednička budućnost! Poštovanje svojih i prihvatanje vrednosti drugih naroda. Potreba da upoznajemo jedni druge. Bogatstvo kulturnih različitosti.
Jezik, pismo, lične arhive, uspomene, porodično nasleđe, običaji, sećanja, spomenici, arhitektura, arheološka nalazišta, muzejske zbirke, muzika, grafiti, kultura odevanja….Sve ono što nosimo sa sobom odlaskom i životom u drugim zemljama i ono što usvajamo iz drugih kultura i donosimo vraćajući se kući.

Koji istorijski periodi i događaji iz srpske istorije su vama značajni i zanimljivi sa stanovišta zajedničkog evropskog kulturnog prostora, zajedničke istorije?

U svojim putovanjima po evropskim gradovima, posebno mi je interesantno da analiziram imena ulica na mapama i tablama kao svojevrsnim pričama o istoriji grada, zemlje.

Srednji vek, Prvi svetski rat, Drugi svetski rat-kraljevina, pa partizani i četnici. Ratovi na prostoru bivše Jugoslavije, raspad države u kojoj sam se rodila i odrastala…
Imam potpuno drugu percepciju ovih istorijskih događaja danas, u odnosu na vreme kada sam u školi učila i saznavala o tome… Što više saznajem, čitajući istorijsku literaturu, ne samo domaću, sve više sam zbunjena. Ali, čitanje dela savremene književnosti mi daje mogućnost iskrene, drugačije, ljudske percepcije istorijskih događaja. U književnim delima su ispisani i opisani u svim nijansama doživljaji i emocije ljudi u različitim istorijskim kontekstima. To mi uvek daje više prostora za razmišljanje o evropskom kulturnom nasleđu, nego ukrštanje istorijskih činjenica i artefakata.

Na koje načine prema vašem mišljenju treba razvijati svest i osnaživati osećanje pripadnosti toj zajedničkoj istoriji i vrednostima?

Prilika i mogućnost da se putuje po Evropi je najvažnija za razvijanje svesti o evropskom kulturnom nasleđu. Upoznavanje i druženje s ljudima iz drugih zemalja. Čitanjem poezije i proze evropskih pisaca, odlaskom u pozorište, gledanjem evropskih filmova, dokumentarnih i igranih, odlaskom u galerije i muzeje. U suštini, razvijanjem kulturnih potreba i navika.

Da li biste istakli neki projekat savremenog stvaralaštva koji se bavi kulturnim nasleđem koji vam se posebno dopada?

Dokumentarni film „Čija je ovo pesma“, ali i ostale dokumentarne filmske produkcije koje se bave pričama običnih ljudi iz različitih delova Evrope. Festival dugometražnog dokumentarnog filma ,,7 veličanstvenih“ Filmski festival „Slobodna zona“. Pozorišna predstava CARSTVO NEBESKO, premijerno izvedena na Bitef festivalu, koprodukcija Narodnog pozorišta i Bitef teatra. Oktobarski salon u Beogradu, Bijenale u Veneciji, Bemus Festival, Womex festival, Nova festival u Pančevu, muzički festivali u Rumuniji, TodoMundo Festival, manifestacija Dani Beograda… Književnost-književni prevodi-Thomas Bernhard, Amin Maluf, Orhan Pamuk, Crnjanski, Andrić, Kiš…

Da li biste istakli neki projekat u oblasti kulturnog nasleđa koji uspešno sarađuje sa drugim sektorima?

Evropski projekat o kulturnim rutama u kojem učestvuje i Srbija, kroz aktivnost Turističke organizacije Srbije.
Dunav, Sava… Nekoliko godina, a možda i deceniju unazad su važni projekti iz oblasti turizma i kulture koji se tematski bave Dunavom, kroz aktivnosti kancelarija Dunavskog centra. Dunav kao povod i inspiracija za promišljanje istorije na evropskom prostoru. U početku sam tematske projekte na Dunavu posmatrala kao turitičke atrakcije i manifestacije, muzičke ili zabavne pored i na vodi…. A onda sam shvatila da je Dunav povod i neverovatna inspiracija za suočavanje, kroz projekte u kulturi, sa istorijom, granicama i podelama u istoriji sa jedne i druge strane reke. Običaji, tradicija, ishrana, svakodnevne navike, život i sudbine ljudi pored Dunava, koliko su i da li su različiti, u istorijskim okolnostima koje su se događale, duž obale reke koja protiče kroz najveći deo Evrope? Dunav kao povod u stvaranju novog kulturnog identiteta i zajedništva stanovnika na oblama Dunava.

Drugi primer, industrijsko nasledje i kulturni centri koji su nastali u napustenim fabrikama i vojnim objektima od kraja osamdesetih, kao svojevrstan kulturni pokret u odnosu na institucionalnu kulturu. Ustvari, nezavisna kulturna scena u celini, od kraja osamdesetih godina. Produkcija i rad ovih, nezavisnih instuticija je unapredila komunikaciju i kulturnu razmenu u nedostatku istih od strane zvaničnih institucionalnih sistema.

Digitalizacija kao posebno aktuelna tema kod nas izuzetno je važna u promeni svesti građana i institucija o dosupnosti i novom vidu komunikacije u svim oblastima kulturnog nasleđa, u duhu digitalnog i virtuelnog sveta u kome živimo. Potreba za upoznavanjem, deljenjem, razmenom primenom novih tehnologija je još jedna, veća mogućnost za kreiranje i predstavljanje evropskog kulturnog identiteta.

Posebno bih istakla Evropeanine projekte koji imaju veliki značaj u građenju svesti o evropskom kulturnom nasleđu. Na primer, tokom ove, 2018. godine Evropeana će raditi na tematskoj zbirci posvećenoj migracijama u, iz i kroz Evropu. Na osnovu dokumentacionih materijala institucija i pojedinaca o tragovima materijalne kulture ali i lične priče i arhive o migracijama u Evropi tokom više vekova, predstaviće se priča o njihovom uticaju na nauku i umetnost evropskog kulturnog prostora.

Na koji način će vaša ustanova učestvovati u obeležavanju Evropske godine kulturnog nasleđa?

Na Kolarcu je u toku, u saradnji sa kancelarijom EU info centra u Beogradu, do početka maja, izložba fotogafija povodom obeležavanja Godine Evropskog kulturnog nasleđa-fotografski dokumetni iz arhive Evropeane.

Od jeseni pa do kraja godine, u saradnji sa Muzikološkim institutom Srpske akademije nauka i umetnosti, a povodom njihovog jubileja 70 godina postojanja, priredićemo nekoliko predavanja o muzičkom kulturnom nasleđu, a neke od tema su: Muzika u privatnom životu Srba u 19. veku, Muzika u srpskim zarobljeničkim pozorištima tokom Velikog rata, pa Internacionalne zvezde na koncertnom podijumu Kolarca od 1932. do 1941. godine, muzičko stvaralaštvo naših autora u svetu…I druge interesantne teme iz istorije muzike.

Posebno nam je u fokusu ove godine digitalizacija arhivske građe Kolarca, kao svojevrsna istorija kulture i muzičke umetnosti od 1932. godine do danas. Još nismo obezbedili potrebnu opremu u vezi sa relizacijom ovih aktivnosti, ali smo svesni da je to naš prioritet i obaveza prema budućim generacijama.


Ostavi komentar