Elena Vasić Petrović: Nasleđe u našim rukama

Elena Vasić Petrović: Nasleđe u našim rukama

03/10/2018

Šta je za vas evropsko kulturno nasleđe?

Promišljanje o evropskom kulturnom nasleđu podrazumeva u isto vreme sagledavanje kompleksnosti trajanja i preplitanja vekova i milenijuma, brojnih naroda i civilizacija, a u isto vreme ijednostavnosti osećaja kontinuiteta, koji je sadržan u svakom svesnom ljudskom biću,koje na ovim prostorima živi.
Činjenica da je nasleđe svuda oko nas i deo naših života, pa samim tim i da svi mi pripadamo negde i nečemu, ključni su za njegovo razumevanje i očuvanje, bilo da se radi o privatnom legatu, ličnom deliću istorije ili nacionalnim spomenicima kulture ili zbirkama.

Koji istorijski periodi i događaji iz srpske istorije su vama značajni i zanimljivi sa stanovišta zajedničkog evropskog kulturnog prostora, zajedničke istorije?

Generalno sam protivnik korišćenja uvreženih izraza i termina kao što su „Srbija na raskršću istoka i zapada“ i sl. ali činjenica je da je ovaj naš prostor zaista kroz istoriju bio poprište velikih preokreta i turbulencija, da su i moćni zapad i veliki istok dolazili i odlazili, tražeći i nalazeći svoj interes upravo na ovoj našoj zemlji i to i dalje traje. Samim tim, naša i evropska istorija su jedna i nerazdvojiva celina.

Postoje svetli momenti u našoj istoriji kada su naši stvaraoci nadograđujući svoje kvalitete i veštine, znanjem i iskustvom drugih civilizacija i naroda, uspeli da se uzdignu visoko iznad svojih uzora i učitelja, ali i iznad svoga vremena, i to je ono što treba da predstavlja naš ponos i inspiraciju za budućnost.
Takvih primera ima u svim sferama života, a bilo ih je nebrojeno mnogo i u dugoj istoriji i bogatoj kulturi srpskog naroda.

Na koji način će vaša ustanova učestvovati u obeležavanju Evropske godine kulturnog nasleđa?

Od prvog susreta sa nasleđem, preko brojnih iskustava, kao studenta, saradnika i direktora Zavoda, do osnivača jedne nevladine organizacije, ne mogu se oteti utisku, da je naše nasleđe definitivno najsigurnije u rukama mladih.

Simbolično, jedan od edukativnih programa UNESKO-a, namenjen ljudima do 26 godina, a koji se odnosi na volonterske kampove širom planete zemlje, nosi upravo ovaj naziv – „Nasleđe u našim rukama“. Tu leži sva mudrost i sva naša prošlost i svetla budućnost, u rukama onih koji će donositi odluke u godinama koje dolaze. Nekoliko je ključnih momenata sadržano upravo u toj rečenici. Prvo, mladalački um željan je znanja i priznanja, a susret sa nasleđem zadovoljiće obe ove potrebe. Nasleđe je nepresušan izvor informacija, a briga o njemu pruža veliku satisfakciju, budi svest o njegovom značaju i stvara neraskidivu vezu sa nečim što vapi za kontinuiranom pažnjom i negom. Drugo, energija koju nose mladi ljudi, naročito na početku svojih profesionalnih karijera, ne može se uporediti ni sa čim drugim, pa je njeno kanalisanje u ovu tako osetljivu i značajnu sferu kulture, zasigurno zaista veliki korak ka boljoj budućnosti. Treće, možda najvažnije, iskazano je kroz mudrost antičkih filozofa i sublimira na neki način prethodne dve teze, a tako lako primenljivo upravo na našu priču: edukovati um, a ne i srce, bezvredno je. Sa nasleđem nema greške, oba će aspekta biti zadovoljena.

Fondacija arhitekta Aleksandar Radović fokusirana je upravo na mlade ljude, pa je za nas i ova godina posvećena programima koji su pre svega namenjeni njima.
U martu mesecu dodelili smo drugo po redu Priznanje, koje nosi ime našeg cenjenog kolege i jednog od najplodonosnijih konzervatora, koje je Srbija ikada imala. Priznanje arhitekta Aleksandar Radović ustanovljeno je upravo da podrži mlade stvaraoce koji su već imali dodira sa nasleđem u svom radu ili se ovim temama uspešno i ozbiljno bave.

Nedavno završeni dvonedeljni volonterski restauratorski kamp pod nazivom „Usvoji domaćinstvo u Gostuši“, deo je velikog međunarodnog programa, koji je obuhvatio 15 projekata iz 8 zemalja, a realizovan je u saradnji sa organizacijom European Heritage Volunteers iz Vajmara u Nemačkoj. Ovo je projekat koji je imao oznaku Evropske godine kulturnog nasleđa 2018. i u Nemačkoj i kod nas, a predstavlja zaokruživanje dugogodišnjeg rada na tzv.”kamenom selu” na Staroj planini. Počeli smo 2010, obavili obimna istraživanja 2012. i 2013. godine i sistematizovali sve podatke u okviru Studije, koja je publikovana 2015, a već 2016.godine donela je Srbiji prvu nagradu Europa Nostra i Grand-Prix Evropske Unije.

Programi za najmlađe nas očekuju ovih dana u okviru manifestacije „Noć istraživača“, kada ćemo se predstaviti interaktivnim edukativnim igricama objedinjenim pod naslovom „Priče iz kamena“, kada ćemo predstaviti zanimljivosti sa jednog od naših najznačajnijih arheoloških nalazišta, Caričin grad.

Naravno, tokom cele godine kroz redovne aktivnosti, definitivno smo fokus stavili upravo na Evropsku godinu kulturnog nasleđa, a sve u želji da pre svega što više ljudi informišemo upravo o postojanju takvog programa i o činjenici da Srbija na neki način ravnopravno učestvuje u njemu, kao i druge evropske zemlje, te da za to nisu potrebna ni velika finansijska sredstva, niti veliki napori, već da svako može dati svoj mali doprinos.

Elena Vasić Petrović je rođena 1978. u Pirotu. Diplomirala je na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu u Nišu 2004. godine. Iste godine počela da radi u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Niš (2004. – 2012. saradnik, 2012. – 2017. direktor). Specijalizovala restauraciju kamena 2011. godine (ISCR/Roma_Italy i CIK/Beograd_Srbija) i Menadžment arheoloških lokaliteta sa mozaicima (Getty Conservation Institute/LA_USA).
Autor je: 7 izložbi, novinskog feljtona, 30 radova i članaka i 3 publikacije, sve iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa. Osnivač i glavni urednik “Stubova baštine” glasnika Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš. Dobitnik priznanja Europa Nostra i Grand-Pri nagrade Evropske Unije 2016 za Studiju zaštite sela Gostuša u opštini Pirot. Osnivač i upravitelj Fondacije arhitekta Aleksandar Radović.