Milena Milošević Micić: Duh našeg nasleđa

Milena Milošević Micić: Duh našeg nasleđa

23/10/2018

Kulturno nasleđe kao specifičnost jedne oblasti, regije ili zemlje, predstavlja neraskidiv je deo evropskog, odnosno svetskog kulturnog nasleđa. Bilo da je reč o Knjaževcu, Timočkoj krajini, Srbiji ili nekoj drugoj zemlji, ono što prepoznajemo kao „naše“ kulturno nasleđe, u najširem smislu, zapravo jeste samo jedan mali fragment ili element korpusa svetskog kulturnog nasleđa, istorije sveta. Ono što je posebno pitanje koje u velikoj meri utiče na odnos i na način ophođenja prema sopstvenom kulturnom nasleđu, jeste pitanje vrednovanja i razumevanja istog.

Kulturno nasleđe u sprezi sa prirodnim okruženjem čini kulturni pejzaž koji na poseban način odražava sadejstvo ljudi i prirode. Specifične arhitektonske celine, čaršije, mostovi, pojedinačni spomenici kulture ili spomeničke celine samo su neki su od elemenata koji stvaraju specifičnu sliku i doživljaj određenog mesta. Sa druge strane najvažnija odlika, potencijal i bogatstvo jednog mesta jesu ljudi. Oni odražavaju „duh grada“, šire i emituju poruke koje su duboko utkane u genetski kod svakog živog bića. Oni su prenosioci smisla, značenja, sećanja, identiteta…

Takav slučaj je i sa knjaževačkom varoši koji je, iako mala, iznedrila velike ljude, i koja danas kao dobitnik nagrade Evropska destinacija od izuzetnosti (EDEN) na poseban način, svojim šarmom, bogatim prirodnim i kulturnim nasleđem privlači brojne istraživače, posetioce, turiste, avanturiste, gurmane, uživače…

U tom smislu, Zavičajni muzej Knjaževac, kao „mali“, lokalni muzej, kulturno nasleđe knjaževačkog kraja posmatra i tretira kao najveći potencijal za budućnost, najznačajniji resurs za održivi razvoj lokalne zajednice, koji mada veoma bogat nije i obnovljiv. Zbog toga, verujući u održivu „upotrebu” kulturnog nasleđa sve svoje programe i projekte oslanjamo na, i povezujemo sa kulturnim nasleđem, bilo materijalnim ili nematerijalnim. Sa druge strane, naš muzej razvija različite programe i projekte koji podrazumevaju međunarodna partnerstva, razmene znanja i iskustva, zajedničke aktivnosti. Učestvovali smo i u programima prekogranične saradnje, sarađivali sa kolegama iz regiona i sa prostora bivše Jugoslavije, što svakako treba označiti period koji predstavlja svetle trenutke naše zajedničke evropske prošlosti, bez obzira na različita tumačenja i doživljaje nekadašnje države.

Muzeji i ustanove kulture čine deo sistema obrazovanja. Veoma je važno da u svom radu, pored stalnog rada na unapređenju kvaliteta rada ustanova kulture i podizanju svesti o značaju očuvanja i prezentovanja kulturnog nasleđa, razvijamo i obrazovne programe namenjene najširoj publici. Upravo takav pristup daje nam priliku da podatke do kojih dolazimo u svom radu povežemo sa okruženjem u kojem se nalazimo, sa određenim periodima i značajnim istorijskim trenucima, poredeći i praveći paralele. Zanimljivi za komparaciju i razumevanje onoga što danas poznajemo kao evropsko nasleđe jesu period srednjeg veka, renesanse, baroka, prosvetiteljski i romantičarski pokret, industrijska revolucija, i naravno neminovni ratovi kao i međuratni i posleratni periodi, druga polovina 20. veka.

Važan korak ka tumačenju evropskog identiteta jeste uključivanje Srbije u veliki međunarodni projekat proučavanja vizuelne kulture i privatnog života, učešće u projektima poput Evropeane. Takođe, inicijativa za sertifikovanje evropskih kulturnih ruta, povezivanje sa kolegama u regionu i šire kao i zajedničko učešće na međunarodnim konkursima, korišćenje međunarodnih fondova i programi obeležavanja međunarodnih manifestacija (Dani evropske baštine i dr.). Ima puno pojedinačnih primera saradnje naših ustanova kulture sa srodnim evropskim ustanovama. Svakako u tom smislu, veliku pažnju i poštovanje zaslužuju aktivnosti Galerije Matice srpske, nominacija naših muzeja za evropsku muzejsku nagradu (Staro selo Sirogojno…), aktivnosti Muzeja Jugoslavije, Velika nagrada Evropa Nostre za projekat Gostuša i Vekovi Bača koji sa ponosom možemo izdvojiti kao verovatno najkompleksniji i najsveobuhvatniji, proglašenje Novog Sada za evropsku prestonicu kulture, kao i mnogih drugih. Ima i puno sjajnih primera saradnje naših ustanova kulture sa evropskim partnerima u okviru „manjih“ projekata.

Po mom mišljenju, uključivanje naših institucija i ustanova u aktivnosti i programe Balkanske mreže muzeja i zajedničke aktivnosti Kulturnog nasleđa bez granica na prostoru šireg regiona doprinose novom vrednovanju i predstavljanju zajedničkog evropskog identiteta i pripadnosti. Ne samo u geografskom već i svakom drugom smislu. Ovakve zajedničke inicijative, a naročito njihova realizacija, iznova potvrđuju pripadnost skupini evropskih naroda i šalju drugačiju poruku sa prostora Balkana.

Obeležavanje Evropske godine kulturnog nasleđa ima izuzetan značaj za sve nas. Za nasleđe uopšte. Dva programa Zavičajnog muzeja Knjaževac nose nacionalnu oznaku EGKN, jedan je posvećen obeležavanju stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata, a drugi se bavi očuvanjem elemenata nematerijalnog nasleđa i edukacijom, što nipošto ne znači da se druge aktivnosti ne mogu staviti u širi kontekst evropskog nasleđa. Naš muzej podjednako brine o pristupačnosti programa i objekata osobama sa invaliditetom (Muzej za sve-muzej za poneti), podržava i razvija program socijalnog preduzetništva čiji je cilj očuvanje tradicionalnih zanata i tehnika (Niti koje povezuju), znanja i veština (Letnja škola tradicionalnih zanata), već dugi niz godina sprovodi aktivnosti u cilju razvoja obrazovnog turizma (Obrazovna avantura Zavičajnog muzeja), podržava razvoj kulturnog turizma (Put rimskih careva, Vinske rute Srbije, Dunavski put vina) i pokušava da koristeći savremene tehnologije približi sadržaje novoj publici.

Milena Milošević Micić je magistar istorije umetnosti i muzejski ekspert a radi kao viši kustos I vršilac dužnosti direktorke Zavičajnog muzeja u Knjaževcu. Poslednjih 16 godina posvetila je muzejskoj profesiji kao kustos, educator, stručnjak za odnose sa javnošću, menadžer projekata i direktorka sa glavnim ciljem da razvije novu ulogu muzeja u lokalnoj zajednici putem raznih muzejskih programa, projekata i tumačenja i predstavljanja zbirki predmeta. Veruje da su muzeji javni prostori otvoreni za svakoga, forumi za otvorene dijaloge i debate, mesta jedinstvenih vrednosti zajedničkog nasleđa. Polja u kojima je stručna su: istorija umetnosti, muzejske studije i heritologija, upravljanje muzejima i marketing u kulturi, upravljanje zbirkama predmeta, dostupnost i društvena inkluzija, kulturni i obrazovni turizam i upravljanje projektima. Članica je ICOM-a (Međunarodnog Saveta muzeja), Asocijacije srpskih muzeja Serbian Museum Association (Odeljenje za istoriju umetnosti, pedagogiju i odnose sa javnošću i marketing) i ponosna članica Upravnog Odbora i Pristupne Grupe Balkanske Mreže i članica Američke Alijanse Muzeja.