Monthly Archives: May 2019
Festival dobitnika EUPL nagrade
Izdavačke kuće koje su višegodišnji dobitnici podrške EU kroz program Kreativna Evropa: Arete, Heliks, Kontrast, Odiseja i Štrik po prvi put u Srbiji organizuju festival dobitnika EUPL nagrade.
Festival je osmišljen kao niz promocija knjiga koje su osvojile prestižnu Nagradu Evropske unije za književnost, mesto gde ćemo upoznati neke od njihovih autorki i autora i gde ćemo na zajedničkoj tribini dobitnica i dobitnika EUPL pokušati da odgovorimo na to koliko mi stvaramo Evropu, a koliko Evropa stvara nas.
Pored gostiju iz inostranstva, na festivalu učestvuju i prevodioci, urednice, teoretičarke književnosti i urednice kulturnih rubrika. Festival organizuju izdavačke kuće Odiseja, Kontrast, Heliks, Arete i Štrik. Tokom festivala trajaće i mini-sajam knjiga. Više o festival i drugim aktivnostima u okviru ove inicijative možete naći na fejzbuk stranici EUPL izdanja u Srbiji.
PROGRAM FESTIVALA:
SUBOTA, 18. maj
16.15−17.00
Predstavljanje zbirke priča Dani Gasta Grebera, Odiseja
Govore:
Spomenka Krajčević, prevoditeljka
Marija Vukosavljević, urednica u Odiseji
17.15−18.00
Predstavljanje knjige Ostrvo krah bugarske autorke Ine Valčanove, Heliks
Govore:
Ina Valčanova, autorka
Predstavnik ambasade Bugarske
Jasmina Jovanović, prevoditeljka
Katarina Ješić, urednica u Heliksu
18.15−19.00
Promocija romana Egzodus roda Valida Nabhana iz Malte, Odiseja
Govore:
Valid Nabhan, autor
Marija Vukosavljević, urednica u Odiseji
Moderatorka: Sandra Bakić Topalović, PR u Odiseji
19.15−20.00
Predstavljanje romana Livro Žozea Luiša Peišota, specijalnog gosta iz Portugala, Kontrast
Govore:
Žoze Luiš Peišoto, autor
Dejan Tiago Stanković, prevodilac
Jelena Nidžović, urednica u Kontrastu
NEDELJA, 19. maj
16.00−16.45
Predstavljanje zbirke poezije Stvarno i nestvarno postaje jedno telo, poljskog pesnika Eugenijuša T. Dickog, Arete
Govore:
Irina Markić, prevoditeljka
Ana Marija Grbić, urednica u Arete
16.50−17.35
Predstavljanje knjige Dvostruko staklo islandske autorke Haldore Torodsen, Heliks
Govore:
Sanja Milić, književna kritičarka i urednica Radio Beograda
Sanja Stefanjesko, Skandinavski kutak
Katarina Ješić, urednica u Heliksu
17.40−18.25 Predstavljanje romana Dendriti grčke autorke Kalje Papadaki, Štrik
Govore:
Kalja Papadaki, autorka
Slavka Vlalukin, književna kritčarka
Dragana Bošković Kovačević, urednica, Radio Beograd 2
18.30−19.15 Predstavljanje romana Hodočašće Tita Aleksejeva i zbirke pripovedaka Lepe strankinje Mirča Kartareskua, Arete
Govore:
Ileana Ursu Nenadić, prevoditeljka
Jasmina Jovanović, prevoditeljka
Moderatorka: Ana Marija Grbić, urednica u Arete
19.20−20.30
Tribina: EUPL dobitnici u BeoGradu
Učestvuju:
Valid Nabhan, Malta
Kalja Papadaki, Grčka
Darko Tuševljaković, Srbija
Nagradu Evropske unije za književnost (European Union Prize for Literature – EUPL) osnovala je Evropska komisija 2008. godine s ciljem da, pomažući prevode odabranih, reprezentativnih dela iz zemalja članica Evropske unije i zemalja kandidata, podstakne kulturnu razmenu na evropskom kontinentu i pokrene interkulturni dijalog. Sprovodi se i finansira u okviru programa Kreativna Evropa (u početku u okviru programa Kultura). Evropska komisija zadužila je konzorcijum koji čine Federacija evropskih i internacionalnih knjižara (EIBF), Savet evropskih pisaca (EWC) i Federacija evropskih izdavača (FEP) da organizuje nacionalne žirije i dodelu nagrada. Svake godine dodeljuje se dvanaest nagrada autorima proznih dela (romana i ponekad kratkih priča) iz 36 zemalja koje trenutno učestvuju u programu Kreativna Evropa. Nacionalni žiriji svake treće godine biraju dobitnika iz svoje zemlje, tako da se tokom trogodišnjeg ciklusa nagradi po jedan predstavnik svih 36 zemalja. EUPL je važna jer podstiče prevođenje književnosti malih zemalja sa čijih jezika se retko prevodi na velike svetske jezike, ukazuje na raznorodnost i kreativnost savremene literature iz svih krajeva Evrope, s dugoročnim ciljem da kod čitalaca podstakne interesovanje za literaturu koja nije napisana na njihovom jeziku i koja dolazi iz drugih evropskih država.
Kako plasirati knjige na velika, inostrana tržišta?
Povodom trenutno otvorenog konkursa za prevode književnih dela, a u cilju uspešnog osmišljavanja projekata prevoda sa srpskog na druge evropske jezike, Desk Kreativna Evropa Srbija i EU info centar organizuju okrugli sto na temu „Kako plasirati knjige na velika, inostrana tržišta?“.
Osnovni cilj konkursa je unapređenje cirkulacije savremene evropske književnosti unutar evropskog kulturnog prostora, gde je uobičajeni i još uvek najefikasniji način da se to ostvari upravo kroz sticanje podrške za prevod, promociju i distribuciju dela inostranih autora na domaćem tržištu – gde izdavači imaju dobre kontakte i potrebno iskustvo.
Međutim, fokus konkursa se u poslednjim godinama sve više usmerava ka podršci prevoda s „malih“ na „velike“ evropske jezike, i stoga se izdavačke kuće u Srbiji ohrabruju da konkurišu za prevod i plasman knjiga domaćih autora izvan granica zemlje. To podrazumeva planiranje prekogranične distribucije i promocije knjiga, što neretko predstavlja zahtevan poduhvat prodora na (velika) inostrana tržišta knjige.
U želji da pokrenemo zajednički razgovor o mogućnostima i izazovima takvih projekata i nameri da dobijemo jasne preporuke i smernice, pozivamo sve zainteresovane da učestvuju u događaju koji će biti održan u sredu, 22. maja u 15.30 časova u prostoru EU info centra u Beogradu (Kralja Milana 7).
O temi će govoriti Mladen Vesković, samostalni savetnik u Ministarstvu kulture i informisanja koji je angažovan na poslovima su-finansiranja i podrške prevoda i plasmana domaće književnosti u Evropi i svetu, Gojko Božović, odgovorni urednik i direktor Izdavačke kuće Arhipelag i Aleksandar Drakulić, rukovodilac preduzeća MC Most u okviru kojeg radi Knjizara.com – prva i najveća srpska internet knjižara..
Razgovor će moderirati Dimitrije Tadić, rukovodilac Deska Kreativna Evropa Srbija.
Za učešće se možete prijaviti do utorka, 21. maja, slanjem prijave na elektronsku adresu: kreativnaevropa@gmail.com.
Radionica za osnovce: Zavesa je podignuta
Književno memorijalna postavka Branko Miljković i Stevan Sremac, Narodni muzej Niš, petak, 31. maj u 11 časova
Kome je namenjena?
Otvoriće vrata muzeja mladim generacijama – učenicima viših razreda osnovnih škola (V-VIII) u Nišu, sa druge strane doprineće kustosima da čuju ideje učenika, i šta bi to njih zainteresovalo na jednoj izložbi.
Koja znanja i veštine učesnici stiču?
Radionica ima za cilj približavanje muzejskih aktivnosti deci, kroz interaktivno predavanje o muzejima i njihovom razvoju. Tokom izlaganja, biće reči o osnovnoj ulozi muzeja (čuvar blaga) do potreba današnjih muzeja, koje su pored osnovne uloge teže da zadovolje potrebe publike (industriju zabave).
Tokom jedne ovakve radionice, potrudićemo se da predstavimo kako nastaje jedna muzejska izložba, s predmetima koji nisu nužno kulturna dobra. Zajednički razmišljajući o tome koje predmete treba povezati, kao i osmisliti priču koja će činiti celinu sa eksponatima, učenici će steći predstavu o važnosti načina prezentacije predmeta koji su izloženi.
Kako se prijaviti za učešće?
Sve infomacije o načinu prijave učenika možete dobiti upitnom na elektronsku adresu: ivana.gruden@narodnimuzejnis.rs.
Ko vodi radionicu?
Radionicu će voditi Ivana Gruden Milentijević i Željko Anđelković, kustosi Narodnog muzeja Niš.
Šest saveta izdavačima koji konkurišu
Drage naše kolege,
Izdavačke kuće Iz Srbije su već petu godinu za redom među najuspešnijima na konkursu za književne prevode, a mi bismo voleli da pomognemo da se tako nastavi i narednih godina!
Zato vam skrećemo pažnju na određene smernice i novitete u konkursu.
1. Prevodite sa srpskog na velike evropske jezike
Program Kreativna Evropa prioritet u podršci daje prevodima s „malih“ na „velike“ evropske jezike. Uz dobro osmišljenu strategiju distribucije i promocije na međunarodnom tržištu (sajmovi, knjižare, posebni događaji i onlajn prodaja..) projekti prevoda domaćih autora na neki od većih EU jezika imaju veće šanse za uspeh.
2. Uključite dela pisana na jezicima s kojih se retko prevodi
Ukoliko prevodite na srpski, postoje jezici s kojih su književna dela retko prevođena. Konkursom se podstiče kvalitet i raznolikost ponude na tržištu knjiga, pa imajte u vidu i prevode s norveškog, letonskog, irskog, litvanskog, danskog, finskog, švedskog, malteškog, islandskog, kao i prevode s malih jezika koji su priznati ustavom u zemljama koje učestvuju u programu: baskijskog (Španija), arapskog (Malta), romskog (Slovenija), turskog (Kipar), katalonskog (Španija), aragonskog (Španija), oksitanskog (Španija), galicijskog (Španija), sami (Finska), frizijskog (Holandija), velškog i škotskog galskog (Ujedinjeno kraljevstvo), starogrčkog i latinskog…
U slučaju da nema prevodioca za ove jezike, dozvoljeno je korišćenje bridge prevoda, tj. prevođenje postojećih (autorizovanih) prevoda. Napominjemo da je važno proveriti status odabranih jezika jer se priznaju prevodi isključivo sa i na zvanično priznate jezike u zemljama Kreativne Evrope, gde ili izvorni ili jezik prevoda mora biti zvanično priznati EU/EFTA jezik.
3. Birajte manje zastupljene žanrove
Projekti kojima se predlažu prevodi književnih dela slabo zastupljenih žanrova, poput književnosti za mladu publiku (deca, adolescenti i young adult) stripova/ grafičkih novela, kratkih priča i poezije, naročito su dobrodošli. Pored navedenih žanrova, moguće je prevoditi i libreta opera, drame i druga književna dela koja imaju elemente fikcije.
4. Odaberite inovativnu temu
Tema koja će uokviriti odabir izdanja koja prevodite je važan aspekt procenjivanja relevantnosti predloga projekta. Relevantnost teme procenjuje se sledećim kriterijumima: postojanje takozvane evropske dimenzije to jest bitnosti i specifičnosti za različite države, kulture i ljude koji žive na evropskom tlu (zajedničke teme i pitanja za Evropljane i Evropu, koje pomažu približavanju i boljem razumevanju ljudi i različitih zajedničkih fenomena); aktuelnost (tema je bitna sa stanovišta aktuelnih problema, debata, situacija) ili inovativnost (tema je nova, neistražena, neobrađena i može biti povezana na Evropskom tlu, u polju evropske književnosti, umetnosti, kritičke misli).
5. Osmislite ubedljivu strategiju promocije
Projekat može biti prilika da na nove načine izgradite čvršći odnos s vašom stalnom čitalačkom publikom – putem uvođenja novih načina komunikacije, ukazivanja zahvalnosti na poverenju ili uključivanja publike u proces pripreme i promocije izdanja (npr. poziv za zajednički odabir dizajna naslovne strane izdanja). Takođe, projekat može biti prilika da se obratite novoj grupi publike koju želite da osvojite – lokalna zajednica, ljudi s posebnim interesovanjima (sportisti, ljubitelji pecanja, sladokusci…). U pronalaženju inspiracije vam može poslužiti publikacija Razvoj publike u Srbiji.
Ubedljiva strategija promocije podrazumeva osmišljavanje seta aktivnosti koje će povećati vidljivost projekta, korišćenjem inovativnih praksi i alata, a naročito uz korišćenje digitalnih tehnologija. Plan promocije mora biti realističan – potrebno je navesti i planirati potrebne ljudske, vremenske i druge resurse.
I tu možete biti kreativni. Na primer, ako se vaš paket knjiga bavi operskom muzikom u Evropi, knjige možete prodavati zajedno s kartama za operu ili u paketu sa crvenim karminom i lakom za nokte!
7. Obezbedite automatske poene s naslovima nagrađenim nagradom EU
Objavljena je lista kandidata, a uskoro će biti poznata i imena dobitnika Evropske nagrade za književnost. Iako su mnoga nagrađena dela već prevedena na srpski jezik, imajte u vidu postoje naslovi koji još uvek nisu prevedeni!
• Baştankara (Chickadee), Sine Ergün, Turska
• Sekoj so svoeto ezero (Each with their own lake), Nenad Joldeski, Severna Makedonija
• Dak li l-Lejl Iħallik Tgħid (What the Night Lets You Say), Pierre J. Mejlak, Malta
• Man wortet sich die Orte selbst (Wording the Places Oneself), Iren Nigg, Lihtenštajn
• Šiąnakt aš miegosiu prie sienos (Tonight I Shall Sleep by the Wall), Giedra Radvilaviciute, Litvanija
• Žuvys ir drakonai (Fishes and Dragons), Undinė Radzevičiūtė, Litvanija
• Amok. Eng Lëtzebuerger Liebeschronik (Amok. A Luxembourg love story), Tullio Forgiarini, Luksemburg
• Mierinājums Ādama kokam (A Solace for Adam’s Tree (a collection of stories)), Inga Zolude, Letonija
• Die dunkle Muse (The Dark Muse), Armin Öhri, Lihtenštajn
Pored toga, naslovi domaćih autora koji su nagrađeni EU nagradom su do sada prevođeni na:
• Sasvim skromni darovi, Uglješa Šajtinac – bugarski, makedonski, mađarski, italijanski, moldavski, poljski, slovenački i ukrajinski.
• Vašarski mađioničar, Jelena Lengold – albanski, češki, makedonski, mađarski, italijanski, poljski, slovenački,, španski, nemački i engleski.
• Jaz, Darko Tuševljaković – albanski, bugarski, italijanski i poljski.
Stojimo vam na raspolaganju za sva pitanja i držimo palčeve i ove godine!
Srdačno,
Tim Deska Kreativna Evropa Srbija
