Monthly Archives: October 2019

Radionica pisanja projekata: Izaći na međunarodnu scenu – mogućnosti i izazovi

Kolarčeva zadužbina, petak, 8. novembar u 10 časova

Radionica ima za cilj da upozna polaznike s temom međunarodne kulturne saradnje, a posebno s konkretnim mogućnostma za razvoj organizacija kroz pozicioniranje na međunarodnoj sceni. Radionicu čini uvodno predavanje (30 minuta); rad u grupama na koncpiranju i razvoju izabranih projektnih ideja čiji cilj treba da bude međunarodno pozicioniranje i razvoj međunarodne saradnje (1h 30 minuta); prezentacija projekata (30 minuta); diskusija i komentari (30 minuta).
Grupe će biti formirane u odnosu na tip ustanove iz koje učesnici radionice dolaze (muzeji, biblioteke, arhivi, kulturni centri…).

Kome je namenjenа?

Radionica je namenjena urednicima programa gradskih ustanova kulture: muzeja, galerija, biblioteka, kulturnih centara, arhiva i drugih.

Koja znanja i veštine učesnici stiču?

Učesnici će imati priliku da unaprede znanja u pogledu koncipiranja projekata međunarodne saradnje i razvoja strateškog mišljenja u kulturi.

Kako se prijaviti za učešće?

Kako biste se prijavili za učešće potrebno je da pošaljete ideju za projekat međunarodne saradnje (tekst do 300 reči) koji će sadržati: naziv projekta; ciljeve projekta, sadržaj (aktivnosti), kao i obrazloženje potencijala ideje za razvoj međunarodne saradnje. Prijave se šalju na elektronsku adresu radionice.kreativnaevropa@gmail.com do 25. oktobra u podne.

Broj učesnika je ograničen na 25 ljudi. Biće izabrano do 5 projekata na kojima će se raditi u okviru radionice, dok će ostali učesnici moći da postave pitanja u vezi sa svojim projektnim idejama.

Ko vodi radionicu?

Dr Milena Dragićević Šešić je redovni profesor na Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, direktorka Instituta za pozorište, film, radio i televiziju FDU i rukovoditeljka UNESCO-a katedre za kulturnu politiku i menadžment na Univerzitetu u umetnosti u Beogradu. Dragićević Šešić je bila na mestu rektorke Univerziteta umetnosti u Beogradu (2000-2004) i član Odbora za evropsku diplomu u Upravljanje kulturnim projektima (Fondacija Marcel Hicter, Brisel); Kulturne nagrade za istraživanje politike (ECF, Amsterdam) itd. Angažovana je kao gostujući predavač na brojnim univerzitetima u Evropi i svetu. Objavila je 16 knjiga i veliki broj eseja (Kultura otpora; Menadžment umetnosti u turbulentnim okolnostima; Kultura: menadžment, animacija, marketing; Interkulturalna medijacija na Balkanu; Neofolk kultura; Umetnost i alternativa; Urbani spektakl; Horizonti čitanja …), koje su prevođene na 17 jezika. Bila je član Nacionalnog saveta za nauku (2006-2010), kao i Commandeur dans l’Ordre des Palmes Academikues (2003).

Radionica iz oblasti elektronske muzike: Kako stvoriti sopstveni live set?

Kolarčeva zadužbina, petak, 8. novembar u 10 časova

Osnovni cilj radionice je usmeravanje i obuka zainteresovanih polaznika za profesionalni razvoj u domenu elektronske muzike uz primenu znanja iz oblasti savremenog menadžmenta u muzici. Radionica se prvenstveno bavi live set-ovima izvođača − od osmišljavanja identiteta i prepoznatljivosti umetnika, preko izvođenja sopstvenih kompozicija do promocije i pozicioniranja na međunarodnoj sceni.

Kome je namenjenа?

Radionica je namenjena umetnicima koji se bave muzikom i koji žele da izgrađuju profesionalnu karijeru na lokalnom i međunarodnom planu. Takođe, pozivamo i sve one koji nemaju profesionalno umetničko iskustvo, a koji se bave muzikom i imaju interesovanja za izvođenje, produkciju i izgradnju karijere u oblasti muzike.

Koja znanja i veštine učesnici stiču?

Polaznici će se upoznati sa sintisajzerima, ritam mašinama, efektima, sekvencerima, miksetom i “Ableton LIVE” programom. Takođe, dobiće savete kako da najjednostavnije osposobe svoj kućni računar u alat kojim će stvarati muzičku formu. Biće obučeni da koriste “Ableton LIVE” softver za kreiranje muzike i živo izvođenje, imaće priliku da nauče šta je “MIDI” signal, kako se njime upravlja i kako pokreće određeni instrument; moći će da kreiraju svoj LIVE setup koji će im omogućiti kreativno izražavanje i stvaranje; upoznaće se sa celokupnim procesom muzičkog predstavljanja – od kreiranja imena do brendiranja sebe kao umetnika na socijalnim mrežama i muzičkim platformama.

Kako se prijaviti za učešće?

Za učešće se možete prijaviti slanjem prijave na elektronsku adresu: kreativnaevropa@gmail.com, do petka, 25. oktobra 2019. godine. Prijava treba da sadrži:
– ime i prezime osobe koja se prijavljuje;
– zanimanje i naziv ustanove ili organizacije koju predstavlja (ukoliko je to slučaj);
– kratak opis projekta koji želite da unapredite ovom radionicom.
Broj učenika je ograničen na 14 osoba, a spisak učesnika će biti objavljen na našem sajtu nakon isteka roka za prijavu.

Ko vodi radionicu?

Radionicu će voditi Nemanja Stojanović i Jelena Stanković sa zadatkom da prenesu znanja, iskustva i veština koje su stekli kroz dosadašnji rad u domenu muzičkog stvaralaštva, menadžmenta u kulturi i javne nastupe u zemlji i inostranstvu.
Nemanja Stojanović je savremeni audio/vizuelni umetnik koji trenutno živi i radi u Subotici gde sa mesta art direktora kreira program nezavisne art platforme “Šablon”. Nemanja iza sebe ima 10 godina aktivnog rada u kulturi i bio je uključen u produkciju velikih festivala kao sto su “Exit” Festival i “Mad In Belgrade”, sarađivao je sa slovenačkom art grupom “Dont Make New People” kao i hrvatskom “Ciko Ramom”, belgijskim “Perfekt Funktion” i mnogim drugim organizacijama koja su trebala njegove idejne i organizacione sposobnosti.
Umetnički profili koje potpisuje svojim imenom, a sa kojima je nastupao sirom Evrope su YusYus i Neomodern.
Jelena Stanković je savremena audio/vizuelna umetnica koja trenutno živi i radi u Beogradu. Jelena je vlasnica domaćeg lejbl-a Chorbika sa kojim ima izdanje na vinilu, ujedno je i promoter žurki koje organizuje u Beogradu sa najrazličitijim i uzbudljivim umetnicima. Jelena je rezident beogradskog kluba “KC Grad”, a pored muzike bavi sa i edukacijom, te organizuje javne radionice audio produkcije u KC Lab (Novi Sad).

Radionica u oblasti književnog izdavaštva: Urednik u izdavaštvu danas

Kolarčeva zadužbina, petak, 8. novembar u 10 časova

Program radionice je osmišljen tako da odgovara na pitanje: koje veštine i znanja mora da ima urednik izdavačke kuće danas? Nekada je bio zadužen samo za kreativni proces odabira knjiga, kreiranja izdavačkog koncepta, rada na autorskom tekstu ili prevodu. Međutim, danas, usled nedostatka sredstava, profesija urednika pokriva više pozicija, pa i dijapazon njegovih interesovanja i znanja mora biti neuporedivo širi. Stoga je neophodno ponovo redefinisati pojam urednika u izdavaštvu danas.

Radionica uvodi u proces usavršavanja na više nivoa:

1) Nivo opštih znanja: besprekorno poznavanje materije koja je urednikova uža specijalnost (npr. svetska, domaća književnost, jezik, psihologija, filozofija), i opšte obrazovanje (pop kultura, politika, istorija…).
2) Nivo konkretnih veština: osnovno vladanje veštinama koje urednikovi stručni sardnici zovu svojim specijalističkim zanimanjem (gramatika i pravopis; prelom i dizajn teksta; strani jezici; društvene mreže i marketing; poznavanje i implementiranje novih poslovnih modela; komunikacija i pregovaranje sa autorima i agentima.
3) Veštine konkurisanja za domaće i međunarodne grantove: urednik mora da zna kako da osmisli koncept projekta koji želi da ponudi inostranim partnerima, da ga dobro obrazloži i prezentuje, a na kraju i da ga sprovede u delo onako kako je to predviđeno samim projektom: precizno, na vreme i kvalitetno.
U prvom delu radionice, vođe radionice bi prolazile kroz sva tri navedena nivoa koja bi polaznicima radionice pružila uvid i solidnu osnovu u daljem osposobljavanju za zanimanje urednika u izdavačkoj kući, ali i menadžera projekata za inostrane grantove.

Kome je namenjenа?

Radionica je namenjena profesionalcima u kulturi koji rade u polju književnog izdavaštva, a naročito onima koji planiraju da pokrenu ili su tek osnovali izdavačku kuću. Takođe, za učešće se mogu prijaviti i organizacije koje imaju izdavačku delatnost, poput univerziteta i biblioteka, a koje nisu bile aktivne u tom polju.

Koja znanja i veštine učesnici stiču?

U okviru radionice učesnici će imati prilike da se upoznaju s osnovama uredničkog procesa u književnom izdavaštvu; osnovama komunikacije sa stranim agentima; osnovama konkurisanja za strane i domaće grantove.

Kako se prijaviti za učešće?

Za učešće se možete prijaviti slanjem prijave na elektronsku adresu: kreativnaevropa.izdavaci@gmail.com, do petka, 25. oktobra 2019. godine. Prijava treba da sadrži:
– ime i prezime osobe koja se prijavljuje;
– zanimanje i naziv organizacije koju predstavlja;

Ko vodi radionicu?

Aleksandar Šurbatović je završio Opštu književnost sa teorijom književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Ima petnaestogodišnje uredničko iskustvo, a poslednjih šest godina je bio glavni i odgovorni urednik u Izdavačkoj kući Dereta. Potpisao je oko 300 naslova kao urednik. Radio je kao projekt menadžer ili konsultant na 6 projekata Kreativne Evrope i isto toliko ih je i dobio. Takođe, dobitnik je oko četrdeset nacionalnih grantova za različite izdavačke kuće u Srbiji. Od 2019. osnovao je svoju izdavačku kuću i agenciju za uređivanje knjiga „Blum”. Posebno je ponosan na tim svojih stručnih saradnika, koje je uglavnom sam pripremao i osposobljavao za urednički i lektorski rad. Autor je tri zbirke pesama i jednog romana.

Tijana Petković je završila Srpski jezik i književnost kao student generacije. Masterirala je 2018. na smeru Srpska filologija sa temom „Koncept greha u savremenom srpskom jeziku”. Dobitnik je „Dositejeve” stipendije Fonda za mlade talente, kao i Nagrade „Radmila Milentijević” za najbolji master rad. Radila je kao lektor, a zatim i kao izvršni urednik u Izdavačkoj kući Dereta, a trenutno radi u Izdavačkoj kući Blum na istoj poziciji.

Neke od važnijih referenci:

Alienation and Identity in Contemporary European Literature< – 8 Books To Be Translated Into Serbian – za Deretu doo, 2016 – projekt menadžer i urednik izdanja;
(In)Tolerance – Seven Awarded European Writers – za Deretu doo, 2016 – projekt menadžer i urednik izdanja;
The Sharjah International Book Fair (SIBF) 2016 – predavač i učesnik mečmejking programa;
Salone Internazionale del Libro di Torino, 2014; 2017 – predavač i učesnik mečmejking programa;
Tempo di Libri, Milan 2018 – predavač i učesnik mečmejking programa;
Osmišljavanje i realizacija marketinške kampanje „Da li je knjiga skupa” u kojoj je zajednički učestvovalo 8 izdavačkih kuća sa preko trista bilborda širom Srbije;
Oko 300 uređenih i potpisanih izdanja u srpskom izdavaštvu;
Više od 20 međunarodnih sajmova knjiga;
Svakodnevna komunikacija sa stranim agentima za prava.

Radionica iz oblasti kulturnog nasleđa: Digitalni alati u obrazovanju o nasleđu

Kolarčeva zadužbina, petak, 8. novembar u 10 časova

Radionica ima za cilj prenos znanja i veština u oblasti kulturnog nasleđa, edukacije i primene digitalnih tehnologija u prezentaciji i interpretaciji kulturnog nasleđa. Veštine i znanja se odnose na razvoj publike i multifunkcionalnog sadržaja koji čini okosnicu savremenih pristupa obrazovanju.

Uvodni segment radionice: Nasleđe na prazan stomak i na izvol’te
Uvodni deo radionice je posvećen odnosu obrazovanja i kulturnog nasleđa i otvaranju centralne teme kroz ilustrativne primere primene digitalnih alata u promociji nasleđa i učenju o nasleđu i putem nasleđa.

Praktični segment radionice: Nasleđe uz obrok i s’onu stranu interfejsa?
Drugi deo radionice se odnosi na planiranje i razvoj programa promocije/edukativnog programa o izabranom kulturnom dobru koji se zasniva na hibridnom pristupu, odnosno korišćenju digitalnih alata za komuniciranje i interpretaciju nasleđa u kombinaciji sa direktnim iskustvom.

Diskusioni segment radionice: Uravnoteženi unos nasleđa za generaciju koja raste
Treći deo radionice se pretvara u simulaciju okruglog stola na temu primene digitalnih alata u obrazovanju i promociji nasleđa, gde se polaznici izmeštaju iz svojih profesionalnih profila i preuzimaju uloge, a time i perspektivu, drugih učesnika u procesima kulturnog nasleđa i obrazovanja.

Kome je namenjenа?

Radionica je namenjena predstavnicima organizacija u kulturi, obrazovnih ustanova, učiteljima i nastavnicima u osnovnim školama, edukatorima u oblasti kulturnog nasleđa, muzejskim edukatorima. Broj učesnika je ograničen na 20 osoba, a spisak učesnika biće objavljen na našem sajtu nakon isteka roka za prijavu.

Koja znanja i veštine učesnici stiču?

Po završenoj obuci polaznici će 1) biti upoznati sa primerima dobre prakse u primeni digitalnih alata za prezentaciju, komunikaciju i obrazovanje u oblasti nasleđa; 2) steći će uvid u prednosti i nedostatke pojedinih modaliteta učenja u oblasti nasleđa; 3) steći će iskustvo timskog rada u malim grupama na planiranju programa promocije nasleđa i obrazovnih programa zaštite i korišćenja nasleđa; 4) steći će veštinu prepoznavanja potencijalno korisnih digitalnih alata u oblasti kulturnog nasleđa i unaprediće komunikacione veštine u procesima prezentacije i interpretacije nasleđa.

Kako se prijaviti za učešće?

Za učešće se možete prijaviti slanjem prijave na elektronsku adresu: kreativnaevropa. kreativna.evropa.radionice@gmail.com, do petka, 25. oktobra 2019. godine. Prijava treba da sadrži:
– ime i prezime osobe koja se prijavljuje;
– zanimanje i naziv ustanove ili organizacije koju predstavlja;
– kratka izjava o motivaciji za učešće u radionici.
Broj učenika je ograničen na 20 osoba, a spisak učesnika će biti objavljen na našem sajtu nakon isteka roka za prijavu.

Ko vodi radionicu?

Radionicu će voditi Rade Milić, Aleksandra Nikolić i Jovana Mijatović, koji zajedno čine tim koji se bavi promovisanjem inovativnih pristupa i digitalnih alata u savremenom obrazovanju. U okviru Centra za urbani razvoj rade na osavremenjavanju didaktičkih alata uz pomoć digitalnih tehnologija i tako utiču na promene u dosadašnjim praksama u školskom programu, približavajući različite teme iz kulture generacijama učenika koje odrastaju u digitalnom okruženju. Više o aktivnostima Centra za urbani razvoj možete naći ovde: http://www.udc.rs/

Rade Milić je arheolog, a trenutno angažovan kao predsednik Upravnog odbora Centra za urbani razvoj i koordinator brojnih domaćih i međunarodnih projekata promocije kulturne baštine. Glavni ciljevi centra su promovisanje urbanog života i unapređenje kulture, umetnosti i obrazovanja unutar gradskih sredina, vodeći računa o kulturno − istorijskim spomenicima koji svedoče o razvoju Beograda.

Aleksandra Nikolić sarađuje sa Centrom za urbani razvoj kao nacionalni koordinator projekta Heritage Hubs u Srbiji. Kao viši kustos edukator Centralnog instituta za konzervaciju, radi na podizanju kompetencija u oblasti konzervacije i realizaciji edukativnih programa i senzibilizaciji javnosti za značaj kulturnog nasleđa. Bila je jedan od realizatora nastave u okviru master studija iz preventivne konzervacije pri multidisciplinarnim studijama Univerziteta u Beogradu i programa neformalne obuke za muzeje u Srbiji i regionu. Bila je angažovana kao konsultant i član stručnih timova u dugogodišnjim međunarodnim programima ICCROM-a (Međunarodnog centra za proučavanje konzervacije i restauracije kulturnih dobara) − Archaeological Conservation for Southeast Europe, Sharing Conservation Decisions i RE-ORG, a sa ICCROM-om sarađuje i u razvoju i realizaciji programa International Summer School on Communication and Teaching Skills in Conservation and Science, posebno se baveći primenom hibridnog učenja u konzervaciji. Kao istraživač, Aleksandra se bavi ispitivanjem uloge artefakata u kulturnoj transmisiji i optimizacijom konzervacije i korišćenja zbirki u muzejima.

Jovana Mijatović je arheolog i edukator u oblasti kulturnog nasleđa, dugogodišnji saradnik Muzeja grada Beograda i drugih ustanova zaštite za realizaciju dečjih obrazovnih programa, koji podstiču kreativnost i jačaju svest o vrednostima kulturnog nasleđa i značaju njegovog očuvanja. Na međunarodnom nivou, Jovana je učestvovala u brojnim programima Međunarodnog centra za proučavanje konzervacije i restauracije kulturnih dobara – ICCROM, a jedan je od konsultanata ICCROM-a za program First Aid to Cultural Heritage in Times of Crisis, u vezi sa kojim je, u saradnji sa Centrom za urbani razvoj, realizovala projekat B-CARE: Balkan Cultural Aid Response for Emergencies, namenjen obuci mreže volontera za zaštitu kulturnog nasleđa u vanrednim situacijama na Balkanu. U okviru organizacije Kulturnaut, bavi se osmišljavanjem i realizacijom kreativnih radionica za decu školskog uzrasta na temu kulturnog nasleđa.

Radionica iz oblasti vizuelnih umetnosti: Svet umetnosti iz lične perspektive

Kolarčeva zadužbina, petak, 8. novembar u 10 časova

Radionica ima za cilj da se iz tačaka preklapanja ličnih habitusa polaznika i strukture polja umetnosti razviju njihove lične referencijalne mape sveta vizuelne umetnosti, kakve su još početkom dvadesetog veka crtali umetnici poput Marinetija i Pikabije, a njegovim krajem i kustosi poput Renea Bloka i Harolda Zemana.
Uvodno predavanje će predstaviti strategije kognitivnog mapiranja i istoriju mapiranja polja vizuelne umetnosti. Praktičan rad koji će potom uslediti biće usmeren ka preoblikovanju predstavljenih mapa i generisanju vizuelnih prikaza polja umetnosti kao okvira ličnog delovanja.
Rezultat prvog radnog bloka od dva sata biće šematski prikazi sveta umetnosti iz lične pozicije polaznika, u vidu mapa i grafikona. U drugom radnom bloku oni će biti diskutovani, međusobno poređeni i donekle vizuelno ujednačeni.
Na kraju će uz pomoć vizuelne umetnice Šejme Fere oni biti i uvedeni u okvir kolažne publikacije fanzinskog tipa, koja će biti umnožena fotokopiranjem.

Kome je namenjenа?

Očekujemo prijave profesionalaca u kulturi čije se delovanje delimično ili u potpunosti
odvija u polju savremene vizuelne umetnosti. Broj učesnika je ograničen na 15 osoba, a spisak učesnika će biti objavljen na našem sajtu nakon isteka roka za prijavu.

Koja znanja i veštine učesnici stiču?

Učesnici radionice će steći veštine koje se odnose na 1) primenu principa kognitivnog mapiranja u praksi, 2) diferencijalno određivanje lične pozicije u okviru strukture polja umetnosti, 3) referenciranje svoje pozicije kroz selekciju relevatnih referenci za nju, 4) vizualizovanje tako sačinjene kognitivne sheme, 5) tumačenje i međusobno poređenje takvih vizuelnih prikaza iz istorije.

Kako se prijaviti za učešće?

Za učešće se možete prijaviti slanjem prijave na elektronsku adresu: reg.kreativnaevropa@gmail.com, do petka, 25. oktobra 2019. godine. Prijava treba da sadrži:
– ime i prezime osobe koja se prijavljuje;
– zanimanje i naziv ustanove ili organizacije koju predstavlja (ukoliko je to slučaj);
– prethodno iskustvo u domenu umetničkog stvaralaštva ili produkcije u polju umetnosti (do četiri rečenice);
– motiv za učešće u radionici (do četiri rečenice);

Ko vodi radionicu?

Radionicu vode umetnice Šejma Fere i Tijana Savatić i kustos Stevan Vuković.

Šejma Fere je vizuelna umetnica. Studirala je slikarstvo na Akademiji lepih umetnosti u
Beogradu, teoriju umetnosti i medija, na Interdisciplinarnim studijama na Univerzitetu umetnosti
u Beogradu, i grafiku, na Fakultetu likovnih umetnosti, na Univerzitetu umetnosti u Beogradu.
Studijski je boravila na Mis Baltazar labaratoriji, u Beču 2015, u okviru programa galerije Luis
Adelantado, u Valensija, 2016, kao i na Letnjoj umetničkoj akademiji, u Salcburgu 2017.
Samostalno izlaže od 2005. godine. Jedan od glavnih medija u kojima realizuje svoje radove su
kolaži, koje izlaže još od izložbe pod nazivom Reciklokolaži, održane u galeriji Stara Kapetanija,
u Zemunu 2015. Trenutno priprema izložbu pod nazivom Trikolaža, koja će se krajem ove
godine održati u galeriji Studentskog kulturnog centra Kragujevac. Svoje kolažne radove, a često
i radove drugih umetnika nastale na radionicama, poput Bijanala u Ostavinskoj 2017, formatira u
okvir fanzina. Neki od njenih fanzina biće oktobra ove godine predstavljeni i na izložbi koja
pruža pregled samostalnih umetničkih projekata u formatu knjige, u okviru izdavačke platforme
Art Encounters bijenala u Temišvaru, u selekciji koju rade Tijana Savatić i Stevan Vuković.

Tijana Savatić je pesnikinja i autorka projekata koji se odvijaju u vidu radionica. Studira na
katedri za Opštu književnost i teoriju književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u
Beogradu. Njene pesme su objavljene u zborniku regionalne poezije Rukopisi iz Pančeva, 2018, i
u tematu (Ne)vidljiva književnost – Beogradska alternativna scena, zagrebačkog časopisa Tema,
ove godine, kao i na sajtu Pancevo.city i na privatnim blogovima, ranijih godina. Bila je uključena u rad festivala Čitam Čitaš u Beogradu, i jedna je od osnivačica
višemedijskog projekta Pročitaj me, u Pančevu. Autorka je projekta Ogledi o refleksivnoj ženskoj lirici, koji se odvija u vidu radionica javnih izvođenja poezije autorki sa aktuelne scene u
Beogradu i okolini, a kao proizvod ima niz izvedbenih događaja i seriju publikacija. Prva od njih,
pod nazivom Žedne preko sobe, realizovana je septembra ove godine. Od septembra 2018. sa
Stevanom Vukovićem vodi kustosku radionicu Izložbotvornica, za studente istorije umetnosti,
koja će decembra 2019. godine rezultovati autorskih izložbama polaznika u beogradskim
galerijskim prostorima. Članica je autorskog tima koji osmišljava i vodi radijsku emisiju
Sceniranje, koja slušaocima nudi pregled događaja sa nezavisne kulturne scene Srbije, na
Radioparatu u Beogradu. Zajedno sa Stevanom Vukovićem radi na izložbi koja pruža pregled
samostalnih umetničkih projekata u formatu knjige, u okviru izdavačke platforme Art Encounters
Bijenala u Temišvaru.

Stevan Vuković je istoričar umetnosti i kustos. Diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu
Univerziteta u Beogradu, pohađao postdiplomske studije na istom odeljenju, kao i studije teorije
umetnosti u na Jan van Eyck Aakademie u Mastrihtu i studije umetnosti u javnom prostoru na
Bahaus Dessau. Dobitnik je Nagrade Lazar Trifunović, za tekst o vizuelnoj umetnosti objavljen u
Srbiji 1998. i nagrade Društva istoričara umetnosti za najbolju izložbu u Srbiji 2003. godine (za
izložbu u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, koju je osmislio i realizovao zajedno sa
Zoranom Erićem). Od 1996. radi kao samostalni kustos. Realizovao je veći broj autorskih i koautorskih izložbi, među kojima se izdvajaju: “Drugo jugoslovensko bijenale mladih”,
Konkordija, Vršac (1996) , “Balkan Konzulat: Misija Beograd”, Rotor Galerija, Grac (2002),
Urban Fog of Belgrade” Urban Drift, Berlin, (2003.), “Belgrade Art Inc.” Secession, Beč (2004),
“A Dogumentary Approach”, Kunstverein München (2004), „Kada otvorim oči vidim film,“
Moderna galerija, Ljubljana, (2010/11), „Poslednja mladost u Jugoslaviji“, Muzej istorije
Jugoslavije, Beograd (2011/12), „Pred sudom“, Galerija Nadežda Petrović, Čačak (2016). Vodio
je galerijske programe u Remontu, Domu Omladine, O3ONE, i u SKCu. Njegov rad u okviru
radionica naveden je kao lista projekata u okviru kojih su razvijana specifična znanja koja se
ovde prenose.