Monthly Archives: March 2021
Jasna Dramićanin: nove veštine i znanja u novom kulturnom okruženju
Opišite iskustvo Vašeg učešća u i-Portunus programu podrše mobilnosti umetnika, kao i umetnički projekat koji ste realizovali uz pomoć i-Portunus granta.
Projekat „Dodir dva sveta“ (Touch of Two Worlds) je kratkoročni pilot projekat, odabran i finansiran od strane i-Portunus platforme. Autorke projekta su Jasna Dramićanin i Marija Šormaz. Realizovan je od 2. do 19. novembra 2019. godine, u Banjaluci u saradnji sa Fakultetom lijepih umjetnosti Nezavisnog univerziteta Banjaluka (NUBL), koordinator projekta profesorka Nataša Žole i KC UDAS (koji promoviše umetnost i umetničke potencijale osoba sa i bez invaliditeta), gde je organizovana Izložba i tribina sa studentima.
Fakultet lepih umetnosti NUBL je prepoznao ideju projekta kao vrlo inovativnu i zanimljivu, prihvatio je saradnju sa velikim entuzijazmom. Pozvali su nas da gostujemo na Fakultetu i da sprovedemo naš projekat. U Banjaluci je mlada umetnička scena željna novih umetničkih projekata, posebno gostujućih umetnika, kao i projekata saradnje domaćih i stranih umetnika. Fakultet NUBL i KC UDAS su nam dali svoje prostorije za rad i pružili svu potrebnu tehničku podršku i materijal.
Izložba „Dodir dva sveta“ kombinuje dva medija – metalne skulpture i video radove. Tu se prepoznaju dva umetnička senzibiliteta u jednoj ravni – komunikacija. Komunikacija unutar elemenata je uspostaljena, kao i komunikacija sa publikom. Slika, pokret, promišljanje, kod Marije i forma, materijal , simbol, znak kod Jasne. Ovo je bila prilika za nas da oslušnemo sebe i iz drugog ugla. Ovaj kontrast u senzibilitetima možemo jasno podvojiti na neke osnovne principe suprotnosti. 1. Čvrstina – mekoća 2. Vedrina – tama, depresija 3. Boja – monohromnost 4. Pokret – mirovanje 5. Ekstravertnost – introvertnost 6. Upitanost – jasnoća. Motivacija ili tačnije poriv koji pokreće ovu ideju je uživanje u kreativnosti i igri. Metal nema toplotu, ali ima formu, pa je kontrast narativu koji pojačava napetost između oblika i supstance. Metalne skulpture su poređane u određenoj konfiguraciji, a video radovi su projektovani na zid, te u kombinaciji sa senkama skulptura daju višeslojne, višeznačne efekte i tako povezuju dva potpuno različita medija.
Kakve mogućnosti i/ili izazove Vam je donelo učešće u ovom programu?
Naši ciljevi su bili povezivanje sa lokalnom umetničkom scenom i izložba na Fakultetu NUBL i u Galeriji KC UDAS. Sarađivale smo sa profesorima i studentima sa fakulteta, umetnicima i predstavnicima lokalnih umetničkih institucija i novinarima. Čitav projekat je propraćen na društvenim mrežama i u javnim medijima, što je podrazumevalo najširu moguću publiku.
Organizovale smo izložbu u galeriji Kulturnog centra UDAS kako smo planirale i zadovoljne smo odzivom i reakcijom publike. Saradnja sa kolegama iz UDAS-a i fakulteta lepih umetnosti NUBL bila je efikasna i kreativna. Pomagali su nam u svakom pogledu i inspirisali nas za rad, ali takođe su bili oduševljeni projektom i sa puno entuzijazma učestvovali u njegovoj realizaciji. Izložba je bila dobro posećena i publika je bila zadovoljna ovom neobičnom postavkom. Održale smo radionicu „Umetnički razgovor“ sa studentima Banjalučke umetničke akademije. Oni su se zainteresovali za ovu vrstu kreacije u kojoj dva različita medija komuniciraju, stvarajući potpuno novi umetnički izraz. Takođe smo imale radionicu, koja je bila više nego što je planirano, u Osnovnoj školi “Georgij Stojkov Rakovski” u Banjaluci, sa profesorkom Natašom Zole. Deca su pokazala veliku kreativnost i njihovi radovi su nas oduševili.
Svoje slobodno vreme koristile smo da upoznamo kulturno umetničko blago Banjaluke i okolnih mesta, posećivale smo muzeje, galerije, izložbe, upoznale se sa prirodnim bogatstvom i turističkom ponudom grada, gastronomijom i ljudima.
Koje veštine i znanja ste razvili zahvaljujući ovom iskustvu? Kakav uticaj je ova prilika imala na razvoj vaše karijere?
Boravak u novom kulturnom okruženju nam je pomogao da naučimo nove stvari, otvorio nam nove perspektive. To je bila prilika za uspostavljanje novih kontakata i produktivan početak međukulturne razmene.
Pokrenule smo stvaranje neophodne platforme za dijalog o savremenim pitanjima u umetnosti u regionu. Izmeštanje iz poznatog okruženja proširuje i inspiriše kreativnost. Čini da se umetnici osećaju slobodnijim i razvija kreativnu vitalnost. Pomaže da bolje upoznate sebe i da razumete druge.
Jasna Dramićanin rođena je 1966. godine u Zadru u Hrvatskoj. Studirala je Fakultet primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu – odsek vajarstvo i Arhitektonski fakultet u Beogradu. Osnivač je udruženja „Eko Kvart“ umetničke platforme sa ciljem integrisanja i uticaja na umetnost u današnjem društvu i ostvarivanja međunarodne saradnje u umetnosti
Radi kao edukator, autor i organizator kreativnih radionica za decu, mlade i odrasle. Slobodna umetnica, član ULUPUDS-a gde je predsednik vajarske sekcije. Dobitnica je javnih priznanja i nagrada u oblasti vizuelnih umetnosti
Marija Šormaz rođena 1977. godine u Beogradu. Diplomirala je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Završila je specijalizaciju iz likovne umetnosti u Atinskoj školi likovnih umetnosti na temu Multidisciplinarna vizualizacija umetnosti – psihofizički uticaj prostora, boja i oblika.
Slobodna umetnica i član ULUPUDS-a. Dobitnica je stipendije grčke državne fondacije IKI kao i nagrada u oblasti vizuelnih umetnosti. Suosnivač je umetničke grupe „Eko Kvart“.
Jasna Jovićević: novi kontakti i saradnje u okviru i-Portunus programa
Kako biste opisali iskustvo realizacije vašeg projekta uz pomoć i-Portunus programa?
I-Portunus program mi je omogućio da profesionalno sarađujem sa umetnicama iz Hrvatske i Austrije u Muzeju suvremene umjetnosti u Zagrebu, kao i u leto 2019. godine, na Golom otoku, u sklopu programa Evropske prestonice kulture Rijeka 2020.
Na projektu „Improvizovani događaji“ sarađivala sam sa vizuelnom umetnicom Andrejom Kulunčić, koreografkinjom i plesačicom Zrinkom Užbinec i vokalistkinjom Annette Giesriegl. U projektu umetnice istražuju mogućnost dijaloga i razmene ideja kroz improvizaciju, kako bi ostvarile interakciju u širokom rasponu svojih područja delovanja. Cilj je bio ostvarivanje zajedničke umetničke prakse nastale na raskršću prostora, pokreta i zvučne artikulacije unutar prostornih, semantičkih i političkih potencijala zadatog prostora. Elementi individualnog izražavanja se više ne ograničavaju na afektivne reakcije datog i jednoličnog umetničkog polja. Tokom ovog stvaralačkog događaja, prepoznaju se stalno obnavljajuće nepoznanice. Princip jednakosti različitih umetničkih tehnika unutar procesa, može obrazovati novu praksu čiji je ishod potencijalni originalan vokabular novih izraza. Tokom 2019. godine izvedeni su istraživački susreti/probe, radionice u različitim gradovima sa lokalnim umetnicima i decom, otvorena proba, i dva izvođenja u Muzeju suvremene umjetnosti u Zagrebu.
Po prvi put sam imala dobro iskustvo u logistici i strukturi apliciranja i izveštavanja, gde je proces bio jednostavan, logičan i lak za ispratiti. Nije bilo suvišne papirologije i birokratije. Veoma dobro iskustvo i u tom pogledu.
Kakve mogućnosti i/ili izazove Vam je donelo učešće u ovom programu?
Kroz ovaj program sam imala prilike da učestvujem u višemedijskom umetničkom stvaralaštvu sa priznatim umetnicama iz svojih domena prakse. Ova vrsta kolaboracije je duboko uticala na moj lični umetnički vokabular te razvila nove mogućnosti izražavanja. Povezivanje sa regionalnim umetnicama je omogućilo dalju uspešnu saradnju i nove projekte u budućnosti. Osim s umetnicama s kojima sam direktno sarađivala na projektu, uspostavila sam veoma dobru i duboku saradnju s ostalim muzičarima i izvođačima lokalne zagrebačke scene, što se nastavilo kroz zajedničke nastupe s njima.
Koje veštine i znanja ste razvili zahvaljujući ovom iskustvu? Kakav uticaj je ova prilika imala na razvoj vaše karijere?
Nakon uspešne saradnje 2019. godine imali smo zakazane nove radionice i izvođenja u Muzeju suvremene umjetnosti u Zagrebu, kao i na Golom otoku, ali zbog trenutne epidemološke situacije, naša saradnja je odložena za 2021. godinu. Nadam se da će se projekat uspešno nastaviti kada nam uslovi budu dozvolili. Ovaj projekat je unikatan jer eksperimentiše s novim principima u izvođačkim praksama, načinu interakcije i procesa stvaranja.
Jasna Jovićević je izvođačica, saksofonistkinja, kompozitorka i doktorantkinja(teorija umetnosti) na Univerzitetu Singidunum u Beogradu, Srbija. Završila je studije džez saksofona na Muzičkoj Akademiji „Franz List „(Budimpešta) i kompoziciju na Jork Univerzitetu (Toronto). Jovićević je osvojiла nekoliko nagrada, takmičenja i rezidencija širom sveta. Izvodi originalnu muziku sa uglednim muzičarima, objavila je 5 solo albuma i mnoštvo sa drugima, predaje muzičku metodologiju i instruktor je joge. Zalaže se za afirmaciju žena u džezu, vodila je NSJO-Žene Balkana u džezu, bavi se multidisciplinarnim projektima i spaja nauku i umetnost. Sa radom „Sedim i Brinem za nju“, postala je nacionalna pobednica na AI Lab projektu, a bio je prikazan i na ArsElektronica Festivalu 2019.
Razvoj projekata i partnerstava kroz različite EU programe
Sedmogodišnje učešće Srbije u programima Evropske unije omogućilo je brojnim ustanovama i organizacijama da razvijaju svoje ideje u raznim pravcima ili u saradnji s različitim partnerima. Nakon uspešne realizacije u okviru jednog, neretko su projekti nastavljali život u okviru drugog programa, pospešujući interresorno povezivanje i saradnju.
Inicijalno podržan programom Kreativna Evropa, projekat Heritage Hubs Centra za urbani razvoj je prerastao u projekat Future Narratives koji se realizuje uz podršku Erazmus+ programa. Organizacije BUM i Centar za kulturnu dekontaminaciju su paralelno razvijale projekte CoolTURE! i FORA u okviru programa Evropa za građane i građanke, zatim BITE of Art i Borderline Offensive u okviru programa Kreativna Evropa, sa skoro istim partnerskim organizacijama.
Kako doneti odluku ka kojem programu usmeriti projektnu ideju? Na koji način se ista ideja može razvijati kroz različite EU programe? Koji su zaključci ukupnog iskustva ovog ciklusa EU programa? Koji su saveti organizacijama koje tek planiraju da konkurišu? O ovim i drugim pitanjima razgovaraćemo s Aleksandrom Nikolić (Centar za urbani razvoj), Lolom Joksimović (Centar za kulturnu dekontaminaciju) i Ivanom Despotovićem (Udruženje građana BUM) u okviru onlajn diskusije u sredu, 31. marta u 12h. Razgovor će moderirati Snežana Andrić, predstavnica EU info kutka Niš.
Pristup razgovoru: https://us02web.zoom.us/j/86424075324?pwd=a05ETWFaZVhPVCt0TmkrLzI2VkdLUT09
Razgovor organizuju kontakt tačke EU programa u Srbiji – Desk Kreativna Evropa Srbija (Potprogram Kultura), Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog (Program Evropa za građane i građanke) i Fondacija Tempus (Program Erazmus+).
Igor Koruga: i-Portunus mogućnost za profesionalno usavršavanje
Kakvo je vaše iskustvo s i-Portunus programom? Koji projekat ste uspeli da realizujete?
Tokom 2019. godine izabran sam za program Das THIRD Research – DAS Graduate School, na Akademiji za pozorište i ples u Amsterdamu. To je jedinstveni edukativni model za male grupe do šest pozorišnih i plesnih umetnika iz sveta, koji ih priprema za istraživačke mogućnosti trećeg ciklusa obrazovanja (doktorske studije) kroz pročišćavanje njihovih individualnih umetničkih istraživačkih predloga, izoštravanje njihovih nacionalnih i/ ili međunarodnih težnji, definisanje njihove pripadnosti kao i finansiranje tih mogućnosti. Takvo okruženje, stvoreno od međunarodno angažovanih umetnika, generiše kolektivnu saradnju sa ciljem unapređenja individualnih umetničkih praksi, kolektivne proizvodnje znanja i razmene među kolegama i javnih prikazivanja umetničkih dela. Moje umetničko istraživanje istražuje „negativna“ osećanja – kao što su beznađe, anksioznost, depresija – kao značajne odlike današnjeg društva (i aktuelne svetkse pandemije), posmatrajući kako se boriti za njihovo snažnije javno priznanje – ne samo kao medicinska stanja već i kao novi oblici solidarnosti, kolektivitet, političnost… Ujedno, projekat se dotiče i tema nege (care) i imuniteta kao alternativnih društveno- političnih i etičkih angažmana i delovanja u javnom prostoru.
i-Portunus program mobilnosti mi je omogućio putovanja na planirane susrete Das Third Research programa, u toku prvog semestra (oktobar – decembar 2019. god.) uključujući i prisustvo na godišnjem simpozijumu koji okuplja sve dosadašnje generacije polaznika ovog programa, kao i pripadnike zajednica Univerziteta umetnosti i lokalne plesne scene u Amsterdamu.
Da li vam je učešće u programu otvorilo nove mogućnosti?
Dolazeći iz socio-kulturnog konteksta sa slabim razvojem savremene umetnosti, ova mobilnost mi je omogućila da budem i radim u uslovima koji pružaju kontinuitet za poboljšanje, samorefleksiju i artikulaciju svog umetničkog rada i metoda. Posebnu lepota ogledala se u tome što se sve ovo događalo uglavnom kolektivno, kroz uzajamnu komunikaciju i razmenu sa drugim kolegama umetnicima i profesionalcima iz celog sveta, donoseći svoje različite radne, životne i društveno-političke uslove i profesionalna iskustva. Tokom boravka u Amsterdamu, imao sam kontakta i sa lokalnom plesnom/ umetničkom scenom u Amsterdamu (kroz javne događaje i plesne izvedbe, studentske prezentacije na plesnim akademijama, lokalnim konferencijama/ plenumima, kroz susrete sa umetnicima, i dr.).
Kakav uticaj je ova prilika imala na razvoj vaše karijere?
Dugoročniji ishod ovog granta bio je bolje povezivanje sa međunarodnom plesnom scenom, posebno sa akterima sa lokalne scene u Amsterdamu. Deleći svoj rad i praksu sa umetnicima iz drugih međunarodnih okruženja, potreba za daljom saradnjom (barem među nekima od nas) se prirodno razvijala. Amsterdamskoj plesnoj zajednici celokupno sam ponudio i podelio svoje profesionalno znanje i iskustvo u radu između različitih javnih kulturno-umetničkih institucija i nezavisnih umetničkih scena u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Berlinu, Stokholmu kao samostalni autor i koreograf, plesni dramaturg, izvođač, pedagog i kulturni radnik. Istovremeno, za moj rad je bilo vrlo korisno da ga predstavim u socio-kulturnom kontekstu, koji je nov i drugačiji u poređenju sa beogradskim. Imao sam prilike da čujem dosta o novim i aktuelnim teorijskim diskursima, metodama koreografskog istraživanja, da učestvujem u nekim umetnčkim istraživanjima unutar svoje grupe i stičem nova saznanja o aktuelnostima i novim umetničkim tendencijama unutar sfere koreografije i plesa u Evropi. Trenutno sam treći semestar istog programa i nadam se skorom pristupu na neke od postojećih doktorskih programa za koreografiju i ples.
Igor Koruga je samostalni umetnik u oblasti plesa i koreografije. Radi kao autor, pedagog, dramaturg u plesu, koreograf za scencki pokret u pozorištu, i kulturni radnik na nezavisnoj kulturno-umetničkoj sceni u Beogradu. Bavi se primenom koreografije kao alata za tumačenje socio-kulturnih fenomena, ideologija i različitih sociopolitičkih i etičkih aspekata koji uslovljavaju trenutne načine umetničke produkcije i znanja. Član je udruženja Stanica – Servis za savremeni ples i Udruženja baletskih umetnika Srbije (UBUS), kao i međunarodne mreže Nomad Dance Academy na Balkanu.
