Monthly Archives: June 2021

Tête-à-tête razgovori o idejama za evropske projekte u Muzeju Jugoslavije

 S početkom juna je otpočeo novi ciklus programa Kreativna Evropa i otvoreni su prvi konkursni pozivi. Iako su konkursi otvoreni do kraja leta, nedelje pred nama treba usmeriti ka što boljoj pripremi projektnih ideja. Zato pozivamo sve one koji se bave kulturom i umetnošću da zajedno iskoristimo prve dane leta i lepo vreme u tête-à-tête razgovorima o prilikama koje nudi program Kreativna Evropa.

U sredu 23. juna od 14 časova ugostićemo predstavnike i predstavnice ustanova i organizacija u kulturi u prijatnom ambijentu bašte Muzeja Jugoslavije.

Uz kafu, čaj i francuske kolače razgovaraćemo o vašim projektnim idejama, programu Kreativna Evropa i mogućnostima koje pruža!

Prethodno iskustvo u međunarodnim projektima nije neophodno, jer bismo u okviru razgovora razmotrili inicijalne ideje koje se mogu razviti u uspešne evropske saradnje.

Info dan o programu Kreativna Evropa u Zrenjaninu

Kultura desk Srbija u saradnji sa Savremenom galerijom Zrenjanin organizuje info dan o programu Kreativna Evropa u petak 25. juna u 11 časova u prostoru galerije.

O prilikama za ostvarivanje finansijske podrške evropskih projekata u kulturi, konkursnoj proceduri, pronalaženju partnerskih organizacija u Evropi i drugim pitanjima, govoriće Dimitrije Tadić, rukovodilac Deska Kreativna Evropa Srbija.

Prezentacija je namenjena predstavnicima ustanova i organizacija u kulturi iz Zrenjanina i drugih mesta u Srbiji – rukovodiocima i zaposlenima u muzejima, pozorištima, bibliotekama, arhivima, kulturnim centrima i drugim ustanovama kulture i organizacijama civilnog društva.

Pozivamo sve zainteresovane iz Zrenjanina i okoline da iskoriste priliku da saznaju više o smernicama konkursnih poziva koji su trenutno raspisani (Konkurs za prevode književnih dela, Konkurs za evropske projekte saradnje, Konkurs za panevropske kulturne entitete, Konkurs za evropske mreže, Konkurs za inovativne laboratorije i dr.), ali i onima koji će biti raspisivani tokom godine. Biće reči o prioritetima programa, uslovima za konkurisanje i specifičnim pitanjima koja se odnose na dosadašnje učešće Srbije u programu.

Događaj je ujedno i prilika da se razgovara o potencijalima projektnih ideja prisutnih ustanova i organizacija za ostvarivanje evropske saradnje u okviru programa Kreativna Evropa.

Program događaja:

11.00 – 12.00 Predstavljanje programa Kreativna Evropa, Dimitrije Tadić, rukovodilac Deska Kreativna Evropa Srbija

12.00 – 13.00 Pitanja i diskusija

Biblioteke – hibridni prostori kulture za zajednicu

Biblioteke u Srbiji često preuzimaju uloge neformalnih kulturnih centara. Iako umnogome podseća na instrumente kulturne politike zapadnih zemalja koje razvijaju biblioteke kao mesta susreta, prožimanja generacija i inkluzije, ovaj fenomen kod nas nastaje iz nužde – odnosno trenutne potrebe lokalnih zajednica, čiji su se prostori za kulturne sadržaje gasili i nestajali. Naredne srede u 16h u bašti Muzeja Jugoslavije razgovaraćemo o najboljim praksama, izazovima i porivom za radom u zajednici.

Razgovor se organizuje u okviru ciklusa o književnosti i izdavaštvu koji zajedno uređuju Ana Pejović, menadžerka u kulturi i Jasminka Petrović, književnica.

Sve zainteresovane da prisustuju razgovoru molimo da poštuju preventivne mere zaštite od virusa kovid-19, korišćenjem zaštitnih maski i držanjem rastojanja u prostoru.

Desk Kreativna Evropa Srbija na konferenciji u Skoplju

Na poziv Kancelarije za Kreativnu Evropu Severne Makedonije predstavnici Deska Kreativna Evropa Srbija su učestvovali na konferenciji Kreativna Evropa kod kuće. Rukovodilac Deska Kreativna Evropa Srbija Dimitrije Tadić na konferenciji predstavio je rezultate učešća Srbije u programu Kreativna Evropa i osvrnuo se na veoma uspešnu saradnju kako organizacija i institucija iz Srbije i Severne Makedonije tako i saradnju deskova ove dve zemlje.  U okviru diskusije na temu kulturni produkti rukovodilac Deska predstavio je publikaciju (Re)pozicioniranje regiona Jugoistočne Evrope kroz kulturu u izdanju Deska Kreativna Evropa Srbija koja objedinjuje rezultate anketnog istraživanja koje je sprovedeno u svim državama regiona i preporuke za unapređenje regionalne saradnje.

Na konferenciji je kao predstavnik uspešnih priča iz Srbije učestvovao Andrija Stojanović koji je predstavio projekat Doma kulture studentski grad iz Beograda – They Live, Students Lives, revealed through context – based art practices.

Konferencija Kreativna Evropa kod kuće održana je u Muzeju savremene umetnosti Skoplje i Mladinskom kulturnom centru (MKC) u Skoplju.

Kulturni diverzitet i interkulturni dijalog u ustanovama kulture Srbije – seminar interkulturalnih kompetencija

Kultura desk Srbija u partnerstvu s UNESKO katedrom za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti u Beogradu i nacionalnim komitetom Međunarodnog saveta muzeja  ICOM Srbija organizuje jednodnevni seminar na temu „Kulturni diverzitet i interkulturni dijalog u ustanovama kulture Srbije“. Seminar će biti održan u subotu, 26. juna u fizičkom prostoru u Beogradu (tačna lokacija biće naknadno objavljena). Poziv za prijavu učešća je upućen svim predstavnicima i predstavnicama ustanova kulture (muzeja, galerija, biblioteka, kulturnih centara, arhiva itd.) koji žele da unaprede svoja znanja i veštine interkulturnih kompetencija. Broj mesta je ograničen.

Program seminara će voditi dr Milena Dragićević Šešić, kulturološkinja i profesorka emerita, nekadašnja rektorka Univerziteta umetnosti (2001–2004), i osnivačica UNESKO katedre za interkulturalizam, menadžment umetnosti i medijaciju na Balkanu. Gost predavač na univerzitetima širom sveta; ekspertkinja Saveta Evrope, UNESKO-a (članica ekspertske grupe za primenu Konvencije 2005), Evropske kulturne fondacije, Švajcarske fondacije Pro Helvetia, Britanskog saveta, te Dun fondacije (Amsterdam); autorka, urednica i kourednica 20 knjiga i preko 250 tekstova, čiji su radovi prevođeni na 19 jezika.

TEMA PROGRAMA

Područje interkulturne medijacije od osamdesetih godina prošlog veka zaokuplja pažnju kulturnih teoretičara i praktičara. Ona je postala neophodna novoj i složenoj Europi,  koja se počela da suočava sa ubrzanim demografskim, društvenim i političkim potrebama. Istovremeno, kulturne politike morale su da odgovaraju na kulturne potrebe svih građana, ne samo novih ili novo-prepoznatih grupa stanovništva (imigranti, seksualne manjine, marginalizovane društvene grupe, pripadnici potkultura) već i “starim” (etničkim) manjinama koje u kulturnom sistemu nisu bile “prepoznate” (Romi, Sami u Skandinaviji, Vlasi itd.). U svemu tome naročita pažnja trebalo je da se pruži i izazovima kulturnog razvoja informacijskog društva, tj. da se pristupačne digitalne tehnologije iskoriste za ove inkluzivne politike.

Ipak, sama interkulturna medijacija nije u potpunosti postala sastavnim delom dominantnih pa i predloženih načina djelovanja od strane službenih kulturnih politika (dok su kulturni menadžment, strateško planiranje, marketing – postali obavezni delovi institucionalnih praksi).  Praktična vrednost interkulturne medijacije iskazivala se i tada a dobrim delom i danas pre svega u neprofitnom sektoru (aktivnostima civilnog društva) kao i u okolnostima koje su nalagale brzo delovanje u visokosloženim kulturnim i društvenim situacijama (ekonomska kriza, podeljene zajednice, zanemarene gradske četvrti, visok stupanj patološkog socijalnog ponašanja). Tako su u Srbiji još devedesetih godina organizovane izložbe pod patronatom kulturnog centra REX i Radija B92 – “Jevreji Dorćola – priča o komšijama kojih više nema” i “Beogradjani – Romi u Beogradu od pocetka XX veka do danas”- ali su u javnom sektoru ovakve izložbe bile retke (Gradski Muzej u Novom Sadu napravio je izložbu – Nemci naši sugrađani, a kasnije sa Muzejem u Ulmu i izložbu “UNTER ANDEREN – MEĐU DRUGIMA i Tragom Podunavskih Švaba…dok su pozorišne grupe, poput Dah teatra, pričale priče o “Nevidljivom gradu”…

CILJ PROGRAMA

Cilj ovog seminara je da pokaže kakve su sve mogućnosti razvijanja interkulturne senzitivnosti – za naše kulturne radnike, posebno u našim nacionalnim i gradskim ustanovama kulture: muzejima, bibliotekama, kulturnim centrima, arhivima. Ova vrsta senzitivnosti uključuje osećaj društvene pravde, borbu za ravnopravnost u kulturi i politikama javnog sećanja.  Projekti koje ćemo pokazivati kao primere dobre prakse biće pre svega oni razvijani kod nas (bilo da je reč o umetničkim praksama – poput Muzeja detinjstva Vladimira Perića Talenta ili o naporima kustosa u javnim ustanovama kulture), projekti razvijani u regionu (poput Muzeja susedstva Trešnjevka ili Muzeja prekinutih veza u Zagrebu), ali i oni koji, iako razvijani u sredinama znatno ekonomski bogatijim, mogu biti inspirativni i za nas (poput Muzeja ženske istorije u Stokholmu, koji je stvorio virtuelnu platformu na kojoj se izlažu artefakti koji inače pripadaju različitim javnim ustanovama ali i privatnim kolekcijama širom Švedske). Polazeći od razumevanja politika i praksi interkulturnog dijaloga, prolazeći kroz primere dobrih praksi, seminar će dati mogućnost učesnicima da zajednički osmišljavaju moguće projekte, predstave ih i u međusobnoj kritičkoj analizi i zajednički dođu do onih rešenja i predloga koji veoma brzo mogu postati uspešni projekti u praksi.

PODNOŠENJE PRIJAVE

Za učešće u seminaru mogu se prijaviti do dve osobe iz jedne ustanove, popunjavanjem kratkog upitnika. Rok za prijavu učešća je 22. jun u podne. Prijave koje stignu nakon utvrđenog roka neće se uzimati u razmatranje. Nakon evaluacije prijava, izabrani kandidati biće obavešteni elektronskom poštom o detaljima realizacije programa.

Ukoliko imate pitanja, možete nam pisati na kreativnaevropa@kultura.gov.rs.