Kulturni diverzitet i interkulturni dijalog u ustanovama kulture Srbije – seminar interkulturalnih kompetencija

14/06/2021

Kultura desk Srbija u partnerstvu s UNESKO katedrom za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti u Beogradu i nacionalnim komitetom Međunarodnog saveta muzeja ICOM Srbija organizuje jednodnevni seminar na temu „Kulturni diverzitet i interkulturni dijalog u ustanovama kulture Srbije“. Seminar će biti održan u subotu, 26. juna u fizičkom prostoru u Beogradu (tačna lokacija biće naknadno objavljena). Poziv za prijavu učešća je upućen svim predstavnicima i predstavnicama ustanova kulture (muzeja, galerija, biblioteka, kulturnih centara, arhiva itd.) koji žele da unaprede svoja znanja i veštine interkulturnih kompetencija. Broj mesta je ograničen.

Program seminara će voditi dr Milena Dragićević Šešić, kulturološkinja i profesorka emerita, nekadašnja rektorka Univerziteta umetnosti (2001–2004), i osnivačica UNESKO katedre za interkulturalizam, menadžment umetnosti i medijaciju na Balkanu. Gost predavač na univerzitetima širom sveta; ekspertkinja Saveta Evrope, UNESKO-a (članica ekspertske grupe za primenu Konvencije 2005), Evropske kulturne fondacije, Švajcarske fondacije Pro Helvetia, Britanskog saveta, te Dun fondacije (Amsterdam); autorka, urednica i kourednica 20 knjiga i preko 250 tekstova, čiji su radovi prevođeni na 19 jezika.

TEMA PROGRAMA

Područje interkulturne medijacije od osamdesetih godina prošlog veka zaokuplja pažnju kulturnih teoretičara i praktičara. Ona je postala neophodna novoj i složenoj Europi, koja se počela da suočava sa ubrzanim demografskim, društvenim i političkim potrebama. Istovremeno, kulturne politike morale su da odgovaraju na kulturne potrebe svih građana, ne samo novih ili novo-prepoznatih grupa stanovništva (imigranti, seksualne manjine, marginalizovane društvene grupe, pripadnici potkultura) već i “starim” (etničkim) manjinama koje u kulturnom sistemu nisu bile “prepoznate” (Romi, Sami u Skandinaviji, Vlasi itd.). U svemu tome naročita pažnja trebalo je da se pruži i izazovima kulturnog razvoja informacijskog društva, tj. da se pristupačne digitalne tehnologije iskoriste za ove inkluzivne politike.

Ipak, sama interkulturna medijacija nije u potpunosti postala sastavnim delom dominantnih pa i predloženih načina djelovanja od strane službenih kulturnih politika (dok su kulturni menadžment, strateško planiranje, marketing – postali obavezni delovi institucionalnih praksi). Praktična vrednost interkulturne medijacije iskazivala se i tada a dobrim delom i danas pre svega u neprofitnom sektoru (aktivnostima civilnog društva) kao i u okolnostima koje su nalagale brzo delovanje u visokosloženim kulturnim i društvenim situacijama (ekonomska kriza, podeljene zajednice, zanemarene gradske četvrti, visok stupanj patološkog socijalnog ponašanja). Tako su u Srbiji još devedesetih godina organizovane izložbe pod patronatom kulturnog centra REX i Radija B92 – “Jevreji Dorćola – priča o komšijama kojih više nema” i “Beogradjani – Romi u Beogradu od pocetka XX veka do danas”- ali su u javnom sektoru ovakve izložbe bile retke (Gradski Muzej u Novom Sadu napravio je izložbu – Nemci naši sugrađani, a kasnije sa Muzejem u Ulmu i izložbu “UNTER ANDEREN – MEĐU DRUGIMA i Tragom Podunavskih Švaba…dok su pozorišne grupe, poput Dah teatra, pričale priče o “Nevidljivom gradu”…

CILJ PROGRAMA

Cilj ovog seminara je da pokaže kakve su sve mogućnosti razvijanja interkulturne senzitivnosti – za naše kulturne radnike, posebno u našim nacionalnim i gradskim ustanovama kulture: muzejima, bibliotekama, kulturnim centrima, arhivima. Ova vrsta senzitivnosti uključuje osećaj društvene pravde, borbu za ravnopravnost u kulturi i politikama javnog sećanja. Projekti koje ćemo pokazivati kao primere dobre prakse biće pre svega oni razvijani kod nas (bilo da je reč o umetničkim praksama – poput Muzeja detinjstva Vladimira Perića Talenta ili o naporima kustosa u javnim ustanovama kulture), projekti razvijani u regionu (poput Muzeja susedstva Trešnjevka ili Muzeja prekinutih veza u Zagrebu), ali i oni koji, iako razvijani u sredinama znatno ekonomski bogatijim, mogu biti inspirativni i za nas (poput Muzeja ženske istorije u Stokholmu, koji je stvorio virtuelnu platformu na kojoj se izlažu artefakti koji inače pripadaju različitim javnim ustanovama ali i privatnim kolekcijama širom Švedske). Polazeći od razumevanja politika i praksi interkulturnog dijaloga, prolazeći kroz primere dobrih praksi, seminar će dati mogućnost učesnicima da zajednički osmišljavaju moguće projekte, predstave ih i u međusobnoj kritičkoj analizi i zajednički dođu do onih rešenja i predloga koji veoma brzo mogu postati uspešni projekti u praksi.

PODNOŠENJE PRIJAVE

Za učešće u seminaru mogu se prijaviti do dve osobe iz jedne ustanove, popunjavanjem kratkog upitnika. Rok za prijavu učešća je 22. jun u podne. Prijave koje stignu nakon utvrđenog roka neće se uzimati u razmatranje. Nakon evaluacije prijava, izabrani kandidati biće obavešteni elektronskom poštom o detaljima realizacije programa.

Ukoliko imate pitanja, možete nam pisati na kreativnaevropa@kultura.gov.rs.