Category Archives: Evropske nagrade

Studija konzervacije sela Gostuša u pirotskom okrugu

08/02/2021

*Grand Prix Evropa Nostra 2016

Studija konzervacije sela Gostuša je nagrađena posebnom nagradom Evropske unije, Grand Prix Evropa Nostra. Istraživači su izvršili arhitektonsko istraživanje nad svakom zgradom i proizveli detaljnu i sveobuhvatnu dokumentaciju u vezi sa arhitekturom i građevinskim tehnikama koje se koriste u svakoj pojedinačnoj strukturi. Studija je imala ubedljiv obrazovni element sa snažnim angažmanom studenata u relevantnim oblastima. Koordinatori projekta bili su posvećeni razjašnjavanju važnosti restauratorskih radova za lokalnu zajednicu i nameravali su da uključe i edukuju stanovnike sela u svakom aspektu projekta. Završetak studije i obnova zgrada rezultirali su entuzijazmom za nasleđe kod lokalnog stanovništva i poboljšanjem njihovog seoskog načina života.

Projekat je od međunarodnog značaja i već deluje kao uticajni primer dobre prakse zahvaljujući doprinosu istraživača međunarodnim konferencijama i njihovoj istrajnosti u sticanju priznanja za selo Gostuša i okolni pejzaž.

Žiri je utvrdio da su „metodologija i pristup podizanju svesti o ovom selu izvanredno dobro urađeni“. Iako je zaštita vernakularne arhitekture očigledna, studija je prevazišla ove materijalne faktore u jačanju kulturnog identiteta područja i pružanju novog potencijala za društveni i ekonomski rast u ovom posebnom regionu. Projekat treba smatrati divnim primerom uticaja dobrog istraživanja i konzervacije.


Uglješa Šajtinac: Quite Modest Gifts

08/02/2021

 

*Nagrada Evropske unije za književnost 2014

Knjiga ”Sasvim skromni darovi”  Uglješe Šajtinca je u 2014. godini dobila Evropsku nagradu za književnost. Izdavačka kuća Arhipelag o knjizi navodi: „Izuzetan savremeni epistolarni roman u kome dva brata razmenjuju e-mailove u kojima svedoče o svojoj američkoj i srpskoj, njujorškoj i banatskoj svakodnevici. Roman o Banatu i Njujorku. Porodični roman u kome se kroz sudbinska iskušenja njenih pripadnika na uzbudljiv i upečatljiv način govori o najizazovnijim društvenim pitanjima našeg vremena. Šajtinac je napisao potresnu i provokativnu hroniku naših dana, knjigu u čijim pismima sa autentičnom snagom progovara poslednja decenija naših života. Žestoko i strasno, nepotkupljivo i angažovano.”

Jedan od najistaknutijih savremenih pisaca iz Srbije, Uglješa Šajtinac, dobio je ovu značajnu evropsku nagradu u novembru 2014. godine, zajedno sa još 12 evropskih autora: Ben BLUSHI (Albanija), Milen RUSKOV (Bugarska), Jan NĚMEC (Češka ), Makis TSITAS (Grčka), Oddný EIR (Island), Janis JONEVS (Latvija), Armin ÖHRI (Lihtenštajn), Pierre J. MEJLAK (Malta), Ognjen SPAHIĆ (Crna Gora), Marente DE MOOR (Holandija), Birgül OĞUZ (Turska) i Evie WYLD (Ujedinjeno Kraljevstvo).


Darko Tuševljaković: Jaz

08/02/2021

*Nagrada Evropske unije za književnost 2017

Srpski pisac Darko Tuševljaković nagrađen je za roman “Jaz” o 90-im godinama, u izdanju Arhipelaga, koji je preneo da je izjavio da je velika čast dobiti tako značajno priznanje i naći se kako među odabranim autorima iz drugih evropskih zemalja, kao i među dosadašnjim dobitnicima nagrade iz Srbije (Jelena Lengold i Uglješa Šajtinac).

Tuševljakovićev “Jaz” je roman o Srbiji 90-ih godina i početku novog veka, kao i o mladoj generaciji razapetoj između odlaska i opstanka u vlastitoj zemlji, ali i o onim starijima, obuzetim nostalgijom i borbom protiv vremena koje ih prevazilazi. Slikajući život mladih ljudi u uzburkanom vremenu i kombinujući elemente društvenog romana i fantazmagorije, Tuševljaković u “Jazu” oblikuje pozornicu na kojoj se, usred velikih političkih i istorijskih lomova, pokazuju upečatljivi likovi sa svojim ljudskim i intimnim dramama. “Jaz” je, kako opisuje Arhipelag, uzbudljiva priča o tome kako preživeti istoriju i sačuvati pravo na vlastitu različitost. Roman vodi čitaoca na nesvakidašnju avanturu od Beograda i Kragujevca 90-ih do slike porodičnog odmora u Grčkoj, dok se u paralelnim i ukrštenim pričama razrešavaju se lične i porodične drame, kao i duga povest nasilja i borbe sa sobom i drugima.

Laureati dobijaju novčani iznos od po 5.000 evra, ali i niz drugih beneficija proizašlih iz međunarodne vidljivosti i prekogranične promocije njihovih dela, počev od ceremonije uručenja nagrada u Briselu do prezentacija na najvećim sajmovima knjiga.

Prava za strana izdanja romana Darka Tuševljakovića prodata su u nekoliko evropskih zemalja: Italiji (Voland), Poljskoj (Ezop), Bugarskoj (Uniscorp) i Albaniji (Albas), dok su u toku pregovori sa izdavačima iz Francuske, Turske, Slovenije i Makedonije. Darko Tuševljaković rođen je u Zenici 1978. godine. Od 2002. objavljuje kraću i dužu prozu u raznim domaćim i regionalnim časopisima i antologijama. Go- dine 2004. dobija nagradu „Lazar Komarčić“ za najbolju novelu. Objavio je ro- mane Senka naše želje (2010) i Jaz (2016), kao i knjige priča Ljudske vibracije (2013) ), koja se našla u najužem krugu za književnu nagradu „Zlatni suncokret“, i Naknadne istine (2017). Priče Darka Tuševljakovića zastupljene su u nekoliko izbora i panorama savremene srpske pripovetke. Tuševljaković živi u Beogradu.


Rekonstrukcija tvrđave Bač

08/02/2021

*Nagrada Evropske unije za kulturno nasleđe

Tvrđava Bač je izgrađena u 14. veku s naknadnim dogradnjama u 15. i 16. veku i predstavlja nacionalni spomenik kulture. Projekat Vekovi Bača pokrenut je 2006. godine radi istraživanja i povećanja znanja o području Bača, radi primene ključnih principa konzervacije u njenom očuvanju, pronalaženja održive upotrebe za lokaciju, ali i podizanja svesti o njegovoj vrednosti u široj zajednici.

Konzervacija i rehabilitacija tvrđave Bač je centralni deo ovog projekta. Projekat je realizovao Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture – Petrovaradin, a podržan je i od Fonda za očuvanje kulturno-istorijskog nasleđa Vekovi Bača, Tehnološkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i Muzeja Vojvodine. Projekat je dobio finansijsku podršku od regionalnih, nacionalnih i međunarodnih izvora, uključujući sredstva Evropske unije.

Projekat je uspešno integrisao tvrđavu Bač u život lokalne zajednice i pronašao održive načine korišćenja kako bi osigurao svoju budućnost. Tvrđava je obnovljena, prezervirani su arheološki ostaci, a unutrašnjost pretvorena u centar za posetioce i izložbeni prostor koji pomaže posetiocima da interpretiraju širi kulturni pejzaž Bača. Takođe, mesto je postalo centar u kojem se stiču, proširuju i dele stručna znanja o očuvanju i upravljanju baštinom. U proteklih 15 godina, tvrđava je takođe bila regionalna centralna tačka u Danima evropske baštine, inicijative Saveta Evrope. Zbog uspeha ovog projekta, Tvrđava Bač je 2010. godine uvršćena na UNESKO privremenu listu, kao deo Istorijskog mesta Bač i okoline. Ovaj projekat je izuzetan primer očuvanja baštine zasnovan na interdisciplinarnoj saradnji. Da bi se to postiglo, rukovodioci projekta su iskoristili evropske resurse za istraživanje i sprovođenje neophodnih preliminarnih istraživanja, što je dovelo do implementacije pravilne strategije upravljanja. Uložen je veliki trud i pažnja u konzervaciji da se ostatak ruševine očuva. Pored toga, postoji jaka obrazovna komponenta projekta, relevantna za ceo region, rekao je žiri nagrade Evropa Nostra.

Grad Bač pokazuje uticaje romaničkog, gotičkog, renesansnog, vizantijskog, islamskog i baroknog stila, kao i primere narodne arhitekture. Graditeljsko nasleđe svedoči o kulturnoj raznolikosti područja, povezujući Balkan sa centralnom i zapadnom Evropom. Neke od njenih najznačajnijih građevina sada su navedene kao nacionalni spomenici: tvrđava Bač, pravoslavni manastir Bođani i franjevački manastir Bač. Tvrđava se nalazi u neposrednoj blizini Dunava, reke koja je obezbedila vezu između mnogih evropskih zemalja, napomenuo je žiri u odluci.


Evropske nagrade

Istraživanje i katalogizacija državne umetničke zbirke

08/02/2021

*Nagrada Evropske unije za kulturno nasleđe

Uprkos svojim fascinantnim sadržajima, Državna umetnička zbirka Srbije nikada nije bila u potpunosti istražena ili katalogizovana do 2006. godine. Te godine, projekat istraživanja kolekcije je iniciran i finansiran od strane Ministarstva kulture Srbije. Projekat je, pod vođstvom profesorke Jelene Todorović i Biljane Crvenković, izveden pod nadzorom Narodnog muzeja u Beogradu.

Državna umetnička zbirka ima bogatu i zanimljivu istoriju. Simbolički je osnovana 1929. godine proglašenjem Kraljevine Jugoslavije. Poslednje dopune sprovedene su krajem sedamdesetih. Kolekcija je imala za cilj da odražava jugoslovenske i evropske ideale s nekim od najznačajnijih umetnika Evrope i Jugoslavije, kao što su Nikolas Pusen, Gaspar Duge, Palma il Vekio, Ivan Meštrović i Vlaho Bukovac, a odražava želju za spajanjem lokalnih i evropskih kulturnih vrednosti s novim, nadnacionalnim identitetom Jugoslavije. Istraživački tim je najpre krenuo od osnovnih zadataka. Zbirka je prvo ispravno popisana, zatim je sprovedeno kom- pletno arhivsko istraživanje na svim dosadašnjim radovima i, najzad, kreirana je odgovarajuća baza podataka (digitalna i analogna) sa zasebnim dosijeom za svako umetničko delo. Žiri nagrade Evropa Nostra je pohvalio odličan kvalitet istraživanja izuzetne umetničke zbirke.

Nakon realizacije ovog dugog i napornog zadatka, nastao je katalog dela umetničke zbirke. Prilozi za umetnička dela i istraživanja provenijencija napravljeni su uz saradnju s brojnim europskim muzejima, među kojima su Luvr (Francuska), Umetničko-istorijski muzej (Austrija), Muzej Dubrovnika i Moderna galerija (Hrvatska), Muzej Bergamo i Muzej Trst (Italija), Institut RKD (Holandija) i Muzej savremene umetnosti (Slovenija). Žiri je veoma cenio kvalitet štampanog kataloga, navodeći da je dvojezična publikacija visokog kvaliteta što daje značajan doprinos istoriji umetnosti i istoriji kolekcionarstva. Uvažavanje ovog zaboravljenog, nevidljivog dela evropskog nasleđa konačno je učinilo da ovi radovi budu dostupni široj javnosti, a naročito jer se od njenog objavljivanja povećao broj zahteva drugih evropskih muzeja za pozajmicu. Žiri je pohvalio ovaj aspekt projekta, navodeći da je prvobitna namera ove kolekcije bila da utelovljuje evropski duh. Ova istraživačka studija predstavlja ponovno otkrivanje i vraćanje ove namere, čime je skrenuta pažnja šire javnosti.

Pored toga, saradnja sa evropskim partnerima proširila je mrežu istraživača i muzeja i stvorila nove mogućnosti za njihov dijalog. Državna kolekcija, koja je ranije bila dostupna samo državnim zvaničnicima i gostujućim dostojanstvenicima, postala je poznata evropskoj javnosti, a neki delovi zbirke su prvi put javno izloženi.


Evropske nagrade

Paviljon Kneza Miloša u Bukovičkoj Banji

08/02/2021

*Nagrada Evropske unije za kulturno nasleđe

Izgrađen 1907. godine, paviljon kneza Miloša nalazi se na mestu jednog od najstarijih izvora mineralne vode u Srbiji i bio je prva punionica u zemlji. Nekoliko zgrada u parku Bukovičke banje, među kojima je i paviljon, pretrpele su posledice zanemarivanja tokom perioda nemira krajem prošlog veka. U maju 2014. godine, poplave su uništile većinu zgrada u parku. Ministarstvo kulture je odmah stavilo paviljon na spisak važnih zgrada koje je trebalo obnoviti. Obnova paviljona je na kraju trajala samo devet meseci i završena je zahvaljujući saradnji Kraljevine Norveške, koja je finansirala polovinu projekta preko norveškog Ministarstva inostranih poslova. Drugu polovinu je finansirala kompanija za proizvodnju mineralne vode Knjaz Miloš, opština Aranđelovac i bolnica Bukovička Banja, koja je vodila projekat.

Ovaj projekat predstavlja uspešan oporavak spomenika, koji je zadržao svoju izvornu upotrebu nakon prirodne katastrofe. Rezultat je postignut sa skromnim budžetom, što je dobar primer za druge banjske gradove širom Evrope, naveo je žiri nagrade Evropa Nostra.

Bukovička banja u Aranđelovcu bila je omiljena destinacija Kneza Miloša Obrenovića, koji je do svoje smrti 1860. godine bio knez Srbije. Banja se nalazi u jednom od najstarijih i najlepše očuvanih banjskih gradova u Srbiji. Danas je to važan centar za velnes i rehabilitaciju. Paviljon se sastoji od tri dela: izvor mineralne vode je bio u centru, u severnom krilu zgrade bila je fabrika za punjenje, dok je južno krilo sa kolonadom služilo kao poslastičarnica. Fabrika za flaširanje vode donela je prosperitet gradu Aranđelovcu. U fabrici se sve radilo ručno, uključujući pranje i punjenje boca. Voda je tada distribuirana širom zemlje. Spa koncept je čest u velikom delu Evrope, a Secesija je bio tipičan stil za ove struk- ture, istakao je žiri.

Sredinom šezdesetih godina paviljon kneza Miloša pretvoren je u umetničku galeriju, a danas još uvek ima galeriju, kao i mali muzej o Bukovičkoj Banji. U centralnom delu paviljona još uvek se nalazi mineralna voda koja se sada dobija iz okolnih izvora. Obnova je podrazumevala osiguranje konstrukcijskih elemenata zgrade kao i posta- vljanje bitnih zaštitnih elemenata protiv kiše i podzemnih voda. Velika pažnja posvećena je obnovi gipsane fasade zgrade, prozora, roletni i glavnih vrata. Drve- ni elementi i unutrašnja dekoracija su takođe očišćeni i restaurirani, koristeći fotografije i razglednice iz vremena kako bi se osigurala autentičnost. Žiri je istakao odgovarajuću pažnju posvećenu detaljima u oporavku ovog važnog lokaliteta, na primer u oporavku slavina.

Paviljon je ponovo otvoren u junu 2016. godine. Projekat je imao pozitivan uticaj na lokalnu zajednicu i opštinu da nastave sa očuvanjem banjskog parka u celini u bliskoj budućnosti, saopštio je žiri.


Archives