Category Archives: Književni prevodi 2014
Izdavačka kuća Dereta: (Ne)Tolerancija – Sedam nagrađenih evropskih pisaca
(Ne)Tolerancija – Sedam nagrađenih evropskih pisaca je izdavački projekat Derete koji obuhvata sedam nagrađenih autora iz šest zemalja Evropske Unije. Dela odabranih autora, iako poetički različita, ukrštaju se u nekoliko tačaka, a ključno je pitanje (ne)tolerancije u savremenom društvu, i to na različtim nivoima: društvenom, političkom, ličnom. To je osnovno pitanje kada govorimo o tome kako vidimo druge, ali i drugačije od nas: naše neprijatelje, prijatelje, članove porodice, strance, ljubavnike. Svi odabrani romani su prijemčivi za širu čitalačku publiku, ali se bave i važnim egzistencijalnim pitanjima koja su zajednička za većinu ljudi, bez obzira na njihovu nacionalnu ili versku pripadnost. Smatramo da ne postoji bolji način za promociju evropske književnosti i evropskih vrednosti u Srbiji. Roman Raquel Martinez-Gomez Sombras de unicornio i Török tükör Viktora Horvata osvojili su Evropsku nagradu za književnost. Ada Murolo osvojila je za roman Il mare de Palizzi značajne nagrade, Rhegium Julii – Sezione Opera Prima (2013) i Il Mulinello. Patrik Ouředník, najprevođeniji češki pisac u proteklih dvadeset pet godina, postigao je internacionalni uspeh sa svojim romanom Ad Acta. Emil Hakl, koji se smatra najznačajnijim češkim piscem i često se poredi sa Bohumil Hrabalom – velikim imenom češke književnosti, osvojio je Magnezia Litera, značajnu češku nagradu za književnost, za roman O rodičích a dětech. Jonathan Trigell je za roman Boy A osvojio nekoliko nagrada: Waverton Award (2014), John Llewellyn Rhys Prize (2014) i italijansku nagradu Edoardo Kihlgren. Knjiga je doživela veliki komercijalni uspeh koji je kasnije krunisan filmskom adaptacijom. Francisco José Viegas je za roman Longe de Manaus nagrađen Grande Prémio nagradom koju dodeljuje Udruženje književnika Portugala.
Izdavačka kuća Odiseja: Nagrađeni evropski autori knjiga za decu i mlade
Odiseja će prevesti, objaviti i promovisati deset predloženih knjiga za decu od autora iz sedam zemalja Evropske unije. Novele obuhvaćene projektom napisali su izvanredni autori, počev od klasičnih kao što su Italijanka Bjanka Picorno i Čeh Pavel Šrout (oboje u užem izboru za nagradu Hans Andersen), do mlađih spisatelja koji užurbano upotpunjuju svoje kolekcije nagrada, poput autorke Sali Garner, dobitnice Karnegi medalje, i Markusa Sedžvika; od širom sveta poznate spisateljice bestelera, Engleskinje Džeklin Vilson koja je osvojila sve velike nagrade za dečiju književnost, do mladog Mađara Ištvana Lakatoša čija dela tek treba da pređu granice Mađarske; od jednog od najpopularnijih pisaca knjiga za mlade, Malkolma Rouza do tri mega-zvezde koje su nagrađivane i za dečiju književnost i za književnost za mlade, kao što su Francuz Danijel Penak, Norvežanin Žo Nezbo i Irac Rodi Dojl. Ovaj izbor autora predstavlja reprezentativan primer najbolje književnosti za decu i mlade koji trenutno postoji u Evropskoj uniji.
Knjige: La bambinaia francese, Bianca Pitzorno; The Worry Website, Jacqueline Wilson; Lichožrouti, Pavel Šrut; A Greyhound of a Girl, Roddy Doyle; Kamo. L’agence Babel, Daniel Pennac; I Corriander, Sally Gardner; Doktor Proktors Prompepulver (Doctor Proctor’s Fart Powder), Jo Nesbø; Midwinterblood, Marcus Sedgwick; Framed! (Traces series), Malcolm Rose; Dobozváros (Boxville), István Lakatos.
Izdavačko preduzeće Clio: Grail on water
Svoju izdavačku delatnost Clio je pre 23 godine započeo edicijom Gral upuštajući se tako u potragu za savršenom pričom. Plod određenog uređivačkog koncepta, ova edicija predstavlja originalan odgovor na jasno izražene kulturne potrebe sredine. Naslovi objavljeni u ediciji Gral pružaju mogućnost za susret sa najvećim dometima svetske proze, neotkrivenim poetikama, ali i nenadmašnim umećem autora koje smo već upoznali. Ediciju odlikuju ne samo imena značajnijih autora već i najuglednija imena prevodilaca naše književne scene.
Ove godine odabrali smo četiri romana čiji autori dolaze iz Holandije, Grčke, Francuske i Italije, a njihova dela predstavljaju pravi izazov za najiskusnije prevodilačka imena. To su: Un jour je m’en irai sans en avoir tout dit, Jean d’Ormesson, prevoditeljka Ljiljana Mirković; Figli dello stesso padre, Romana Petri, prevoditeljka Elizabet Vasiljević; Rootless, Lefteris Koulierakis, prevoditeljka Ismini-Eleni Radulović; De helaasheid der dingen, Dimitri Verhulst, prevoditeljka Jelica Novaković-Lopušina.
Junaci ovih romana obični su ljudi čije nas životne priče upoznaju sa savremenim evropskim kontekstom i uticajem koji burne društvene i kulturne promene imaju na život malog čoveka. Srpski čitalac dobiće tako priliku da upozna savremene evropske pisce i njihove specifične književne poetike, ali i da novi evropski identitet uporedi sa vlastitim iskustvima.
Izdavačka kuća Heliks: Identiteti: istrajnost u potrazi za ljudskim vrednostima u evropskoj književnosti
Cilj projekta Identiteti: istrajnost u potrazi za ljudskim vrednostima u evropskoj književnosti jeste objavljivanje i promovisanje evropskih književnih dela, kako klasičnih, tako i modernih, pri čemu je fokus na preispitivanju ljudskih vrednosti i identiteta u širim evropskim okvirima. Odabrano je devet naslova na pet evropskih jezika – engleskom, francuskom, poljskom, rumunskom i italijanskom – što će doprineti međunacionalnom kulturnom dijalogu više zemalja u kojima se ti jezici govore.
Premda napisana u različitim epohama i ponikla u različitim kulturama, ta dela su književna analiza odnosa između suprotnosti: siromašnih i bogatih, eksploatatora i potlačenih, diskriminisanih i onih koji ugnjetavaju, između budućih i prošlih vremena. Junaci romana, zatečeni u procepu nastalom usled ovih kontrasta, podstaknuti silama kakve su ljubav i rat, pokušavaju da iznova pronađu sebe, ne žrtvujući previše od sopstvene individualnosti. Oni postavljaju pitanja o sopstvenom poreklu, o savesti u korporativnom ili ranoindustrijskom svetu, budućnosti čije osnove su uzdrmane ratom, ulogama u konzervativnom ili tradicionalnom društvu u kome je pojedinac prinuđen da potiskuje emocije, i o prošlosti u kojoj smo samo gosti. Različiti glasovi pokreću ta pitanja na različitim jezicima, izražavajući ih kroz lokalne prizme i odražavajući lične odnose kao i odnose raznih grupa, tradicija i društvenih okolnosti. Ipak, ti glasovi odzvanjaju unutar evropskog prostora u saglasju različitih vremena i prostora.
Visoki literarni kvaliteti, specifični narativni stilovi, lokalno okruženje kao prikriveni akter i epohe u kojima su nastali odabrani naslovi, zahtevaju prevodioce čije umeće se ogleda u jezičkim finesama kakve se mogu naći samo u vrhunskim književnim delima. Posebno zahtevan za prevod je naslov Galicijske priče, zbirka vrlo poetičnih priča u prozi. Tu knjigu prevodi Biserka Rajčić, nagrađeni prevodilac s dugogodišnjim iskustvom i desetinama vrednih prevedenih naslova. Prevodioci sa italijanskog (Aleksandar Stefanović) i francuskog (Jelena Stakić) imaju ogromno iskustvo u prevođenju klasične i moderne literature. Članovi su Udruženja književnih prevodilaca Srbije, kao i Dušan Maljković (prevodilac sa engleskog) i Đura Miočinović (prevodilac sa rumunskog).
