Category Archives: Književni prevodi 2015
Izdavačka kuća Heliks: Putovanje kroz raznolike književne pejzaže savremene Evrope
Projekat Trans-Evropa: književno putovanje Kontinentom (Trans-Europe: a Literary Journey across the Continent) obuhvata prevod i predstavljanje osam romana i jedne zbirke priča napisanih na osam evropskih jezika (holandski, francuski, nemački, danski, islandski, norveški, turski i grčki). Osmišljen je sa idejom jačanja kulturnih mostova i književnih dijaloga između različitih koordinata u evropskom okviru, bez jezičkih ograničenja i s posebnim akcentom na zemlje čija je književnost manje zastupljena u Srbiji (pre svega Island i Kipar).
Projekat čine sledeća dela: Jarðnæði (Oddný Eir Ævarsdóttir), Hah (Birgül Oğuz), Marilyn désossée (Isabelle Wéry), Døden kører audi (Kristian Bang Foss), Hμερολóγιο μιας απιστίας (Emilios Solomou), Jón (Ófeigur Sigurðsson), Kirschholz und alte Gefühle (Marica Bodrožić), Maud og Aud (Gunstein Bakke) i De Nederlandse maagd (Marente de Moor). Sve navedene knjige donele su svojim autorima prestižnu Nagradu Evropske unije za savremenu književnost.
Reč je o savremenim delima koja predstavljaju književni odgovor na izazove s kojima se Evropljani danas suočavaju. Još jedno obeležje svih knjiga iz projekta je izuzetan literarni kvalitet koji se ogleda u izboru tema i osobenim autorskim izrazima, od eksperimentalnih, na preseku poezije i proze (kakav je belgijski roman Marilyn désossée) do epistolarne (islandski naslov Jón) ili dnevničke forme (drugi islandski naslov, Jarðnæði). Tematske kopče sa srpskim čitaocima su različite, ali lako prepoznatljive, poput rata na prostorima nekadašnje Jugoslavije (nemački roman Kirschholz und alte Gefühle autorke poreklom sa ovih prostora, Marice Bodrožić), Drugog svetskog rata (holandski roman De Nederlandse maagd) ili posla kao privida smisla života modernog čoveka (danski naslov Døden kører audi).
Iskustvo je pokazalo da direktan kontakt sa autorima ima neprocenjivu vrednost u približavanju knjige čitaocu, te je u okviru faze promocije predviđeno gostovanje tri autora naslova iz projekta.
Izdavačka kuća Clio: Gral u školi
Projekat Gral u školi zasniva se na promociji i predstavljanju savremene evropske literature koja nije u dovoljnoj meri poznata čitaocima u Srbiji. Junaci i priče čiji su autori najbolji evropski pisci pomoći će čitaocima da se upoznaju sa raznovrsnim kulturnim identitetima koji se ulivaju u jedan, evropski, i da pritom sagledaju sopstveno učešće u njemu.
Osnovna grupa kojoj se obraćamo su mladi čitaoci koji tek formiraju svoj čitalački ukus.
Dela savremene evropske književnosti ne nalaze se u obaveznoj lektiri srednjoškolaca, a književnost se uči na tradicionalan i često zastareo način. Cilj nam je da razvijemo kompetentnu publiku koja ume da prepozna dobru literaturu i kvalitetan prevod. Ovaj cilj planiramo da ostvarimo radeći i sa posebnom ciljnom grupom posrednika koji utiču na formiranje čitalačkog ukusa mladih, ali i šire publike. To su univerzitetski i srednjoškolski profesori, bibliotekari i knjižari, kao i talentovani učenici koji su zainteresovani za književnost.
Ove godine odabrali smo pet romana čiji autori dolaze iz Holandije, Francuske, Italije i Češke, a njihova dela predstavljaju izazov za iskusne prevodioce: De laatste ontsnapping, Jan van Mersbergen, prevoditeljka Jelica Novaković-Lopušina, En attendant demain, Nathacha Appanah, prevoditeljka Ljiljana Mirković, Ferito a morte, Raffaele La Kapria, prevoditeljka Ana Srbinović, Il pianista muto, Paola Kapriolo, prevoditeljka Elizabet Vasiljević, Dějiny světla, Jan Němec, prevoditeljka Aleksandra Korda-Petrović.
Izdavačka kuća Zavet: Savremena evropska književnost: kaleidoskopski pogled
Projekat Savremena evropska književnost: kaleidoskopski pogled obuhvata prevođenje na srpski jezik, objavljivanje, promociju i distribuciju osam knjiga.
Knjige su savremeni evropski romani izvorno napisani na slovenačkom, švedskom, holandskom, nemačkom, francuskom i engleskom jeziku. Pisci dolaze iz šest zemalja: Slovenija (Aleš Čar), Švedska (Sara Manhajmer), Holandija (Herman Koh), Nemačka (Iris Hanika i Fridrih Kristijan Delijus), Francuska (Antoan Loren) i Velika Britanija (Sem Bajers i Taije Selasi). Svi romani su napisani u 21. veku, i objavljeni u periodu od 2009. do 2013. godine.
Mada su nastala u različitim kulturnim kontekstima, sva izabrana dela imaju nešto zajedničko. U svakom od ovih dela protagonisti se suočavaju sa izazovom u svom životu, imaju potrebu da promene svoj život, ili im same okolnosti nameću promenu dotadašnjeg života. Sa svakim od ovih izazova može se suočiti i čitalac koji živi u Srbiji u drugačijim okolnostima i drugačijem okruženju. Pored toga što će u romanu prepoznati izazove sa kojima se suočava on sam ili ljudi u njegovoj okolini, čitalac u Srbiji imaće priliku da upozna druge kulturne kontekste, da proširi saznanja o društvenim procesima u savremenom svetu.
U svakom od odabranih dela protagonisti tragaju za ličnom srećom, koja im izmiče iz različitih, subjektivnih ili objektivnih razloga. Autori u svakom od ovih dela bave se temama, pokreću pitanja i upućuju poruke koje su univerzalne i tako relevantne za čitaoce u drugim zemljama i drugim kulturama.
Neki od protagonista se susreću sa izazovom u porodici ili pate zbog raspada porodice, neki pate zbog gubitka, neki su opterećeni istorijskim događajima iz prošlosti i preispituju svoj stav prema prošlosti, neki su, pak, u nevolji zbog svog stava prema životu i svetu koji, moguće je, proizilazi iz pripadnosti određenoj generaciji.
U romanu Taije Selasi, porodica imigranata iz Afrike se raspala, a njeni članovi su se otisnuli u različite delove sveta i pate zbog deficita porodičnih veza. Da li će im dolazak na sahranu iznenada preminulog oca porodice omoguciti da povrate pokidane veze? Iris Hanike u svom romanu piše o dvoje ljudi u srednjim godinama koji pate zbog prošlosti, opterećeni zločinima nacista u Nemačkoj i suočeni sa potrebom da preispitaju svoj stav prema prošlosti, što se ispostavlja kao neophodnost od životne važnosti za njih.
Takođe, u romanu Fridriha Kristijana Dulijusa, čitalac prati tok svesti penzionisanog nemačkog arheologa koji radi kao turistički vodič u Rimu. On sedi u crkvi nedaleko od samog Pape i razmišlja o crkvenoj i političkoj istoriji Italije i prvobitnom grehu, pita se, zatim, o tome kako Italijani gledaju na nemačke turiste u svetlu nacističkih zločina, i svojim refleksijama najzad stvara sliku današnje Italije. U romanu koji govori o četiri generacije jedne porodice, Ales Čar dolazi do zaključka da se istinska sreća može tražiti samo u toleranciji. Protagonista romana Sare Manhajmer pati zbog gubitka još nerođene bebe i upućuje se na put opsesivnog izučavanja dela filozofije i književnosti, tražeći izgubljeni smisao života u biblioteci. Roman Antoana Lorena, govori o mirnom životu protagoniste, računovođe, koji se menja iz korena kada on prisvoji šešir koji je predsednik Miteran slučajno zaboravio u jednom restoranu. Pokazaće se da ovaj šešir ne menja samo njegov život nego i život svakog budućeg vlasnika. Dva bračna para sreću se u otmenom restoranu da razgovaraju o zločinu koji su počinila njihova deca i koji remeti njihov dotad miran život, u romanu Hermana Koha.
Roman Sema Bajersa upoznaje nas sa troje protagonista koji su pripadnici iste generacije, nezadovoljni svojim životom pokušavaju da obnove nekadašnje prijateljstvo, nadajući se da će to doneti promenu. Da li je njihova predstava o ličnoj sreći pogrešna i da li predstavlja pogrešan stav o ličnoj sreći čitave generacije?
Izdavačka kuća Laguna: Prometej
Promovisanje evropske književnosti u okviru edicije Prometej podrazumeva projekat u trajanju od dve godine. U tom vremenskom periodu Laguna će objaviti pet naslova koji su pažljivo odabrani da najbolje predstave koncept koji je kreiran. Projekat je osmišljen da pokaže prometejski duh Evrope, i da oslika svaki aspekt života prosečnog evropskog čoveka, a najviše politički, društveni i kulturološki. Laguna će čitalačku publiku upoznati sa najistaknutijim književnim naslednicima evropskog kulturne tradicije, i promovisati evropske vrednosti kroz prevode dela savremenih evropskih pisaca. Kroz književnost će biti naglašeno da svi imamo slične poteškoće i probleme i da smo svi povezani sličnim ljudskim sudbinama, svakodnevnim navikama i nasleđem.
Knjige koje su izabrane su žanrovski slične, i sadrže veoma važnu poruku koja treba da se prenese čitaocima, da ih inspiriše da razmišljaju, i da im probudi interesovanje za evropske pisce i književnost. Laguna je odlučila da se prijavi za grant za književni prevod 2015. godine u okviru projketa Kreativna Evropa sa sledećim naslovima:
God is my Witness (Bog mi je svedok) grčkog pisca Makisa Citasa, dobitnika nagrade Evropske nagrade za književnost, Il desiderio di essere come tutti (Želja da se bude kao svi) italijanskog pisca Frančeska Pikola, A máquina de fazer espanhóis (Mašina za štancovanje Španaca) čiji je autor portugalski pisac Valter Ugo Mae. Austrijski pisac Arno Gajger se uklopio u projekat sa delom Es geht uns gut (Dobro nam je), kao i rumunski pisac Varužan Vosganian sa delom Cartea Şoaptelor (Knjiga šapata).
Najistaknutiji i najiskusniji srpski prevodioci će biti uključeni u ovaj projekat. Laguna namerava da ediciju Prometej u svim medijima promoviše kao veoma značajan projekat koji je pomogla Evropska unija. Lagunin marketinški plan je detaljno razvijen u cilju što boljeg predstavljanja i približavanja publici ovog inovativnog književnog poduhvata. Kampanja reklamiranja edicije je pažljivo osmišljena. Pored standardnih marketinških aktivnosti koje Laguna organizuje za svoje autore i njihova dela, u slučaju edicije Prometej dela će se naći na nekoliko književnih festivala i sajmova knjiga u zemlji i inostranstvu i biće prijavljene za književne nagrade za prevod u našoj zemlji, budući da je cilj ovog projekta i promocija prevodilaca – njihovog znanja, iskustva i posvećenosti.
Laguna planira da nastavi sa edicijom Prometej i da objavi i drugo kolo sa novim naslovima koji će se nadovezati na ideju poboljšanja dijaloga između Evrope i Srbije, da se kroz književnost pokaže da svi imamo istu istoriju, zajedničko kulturno nasleđe, i da na osnovu toga formiramo bolje odnose.
