Category Archives: Kultura i društvo

Kultura, Časopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku, Kultura u tranziciji, broj 126

Uredili Divna Vuksanović i Dragan Ćalović
Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Beograd, 2010

Trans_European picnic: The art and media od accession

Kuda.org, Nat Muller, Stephen Kovats
Futura publikacije, Novi Sad, 2004

International conference architecture and ideology

Editors Vladimir Mako, Mirjana Roter Blagojević, Marta Vukotić Lazar
Faculty of Architecture, University of Belgrade, 2012

De re aedificatoria, Journal for History and Theory of Architecture

Editors Mirjana Roter Blagojevic, Marta Vukotic Lazar, Darko Reba
Faculty of Architecture, University of Belgrade, 2012

Public art 4 public space

Zoran Đukanović, Jelena Živković i Aleksandar Bobić
Gradska opština Savski Venac, 2008

Zbornik seminara za studije moderne umetnosti Filozofskog fakulteta 3/ 4

Urednik Lidija Merenik
TOPY , Filozofski fakultet u Beograd, Insitut Servantes u Beogradu, Beograd, 2008

Kultura, Časopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku, Kultura u tranziciji, broj 140

Uredio Aleksandar Prnjat
Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Beograd, 2013

Kultura, Časopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku, Misija, broj 138

Uredila Vladislava Gordić Petković,
Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Beograd, 2013

Kultura, Časopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku, Književnost i istina, broj 143

Uredili Vladislava Gordić Petković, Aleksandar Prnjat, Iris Vidmar
Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Beograd, 2014

Kultura, Časopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku, Film i filozofija, likovna pedagogija, broj 142

Uredili Vladimir Kolarić i Aleksandar Prnjat
Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Beograd, 2014

Kultura, Časopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku, Kultura i društvo, broj 141

Uredio Aleksandar Prnjat
Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Beograd, 2013

Kultura, Časopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku, Likovna umetnost kao mediji komunikacije, broj 131

Uredila Angelina Milosavljević
Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Beograd, 2011

Kultura, Časopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku, Dekodiranje slike, broj 125

Uredila Milanka Todić
Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Beograd, 2009

Kultura, Časopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku, Sajber-prostor i problemi razgraničenja, broj 107/ 108

Uredila Zorica Tomić
Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Beograd, 2004

Kultura i održivi razvoj u doba krize

Urednice Milena Dragićević Šešić, Mirjana Nikolić, Ljiljana Rogač Mijatović
Univerzitet umetnoisti u Beogradu, FAkultet dramskih umetnosti, Institut za pozorište, film, radio i televiziju, Beograd, 2014

Art+Media, Časopis za studije umetnosti i medija

Glavni urednik dr Miško Šuvaković
Orion_Art, Beograd 2012

Identitet i komunikacija

Branimir Stojković
Čigoja, 2002

Izuzetna sociološko-filozofska studija o uticaju komunikacija na društvo i pojedinca. Vreme tehnoloških promena koje oblikuje čoveka podvrgnuto je temeljnoj analizi.

Britanske studije kulture

Uredili Dejvid Morli i Kevin Robins
Geopoetika, Beograd, 2003

Knjiga “prati dinamiku savremene britanske kulture, nastojeći da identifikuje njene nove konfiguracije i putanje kojima bi se mogla kretati u budućnosti”. Delo čini trideset eseja u kojima stručnjaci raspravljaju osnovne aspekte kulture svoje zemlje koji za podlogu imaju stvaranje britanskog društva kroz istoriju, a potom tradiciju i nasleđe u formiranju različitih identiteta. Ova pažljivo osmišljena i urađena knjiga pravi je obrazac studije kulture kakvu bi trebalo da ima svaka nacija, svesna svojih prednosti i nedostataka pred uključenje u svetsku globalizaciju.

Komunikacija i kultura, Sa uvodom u semiotička istraživanja

Jasna Janićijević
Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, 2006

Osnovni karakter filoloških, teorijsko-umetničkih i kulturoloških studija kroz koje je najpre prošla J. Janićijević, kao da ju je, po prirodi stvari, opredelio da se u ovom radu pozabavi pitanjem semiotičkog aspekta komunikacije, istražujući dominantno mesto i ulogu “jezika” u sistemu opštenja, čemu je posvećen noseći deo studije Komunikacija i značenje.

Umetnost i politika, Savremena estetika, filozofija, teorija umetnosti u vremenu globalne tranzicije

Miško Šuvaković
Službeni glasnik, Beograd, 2012

U knjizi se govori o odnosima savremene umetnost, estetike, filozofije, teorije umetnosti i kulture. Pojmom savremene umetnosti se ukazuje na umetničke pojave posle moderne i postmoderne. Reč je o umetničkim praksama koje su razvijane posle pada Berlinskog zida. Globalna tranzicija ukazuje na svet u kome ne postoji stabilan društveni, kulturalni ili umetnički poredak, već, pre svega, mnogostrukost nestabilnih, otvorenih, nomadskih, kriznih i fleksibilnih događaja koji se mogu prepoznati kao trenutne međurelacije umetnosti i društva.

U 16 poglavlja se prezentuju i inetrpretiraju bitni problemi savremene postmedijske umetnosti: pojam savremene umetnosti, kritika autonomije umetnosti, kritika autentičnosti stvaranja umetničkog dela, karakter ljudskog rada u umetnosti, odnosi umetnosti i moći. Naročito su tumačena sećanja na holokaust, građanski rat u Libanu, komunizam. Prezentovane su prakse savremenih umetničkih produkcija u domenu instalacija, performansa, predavačkog ili teorijskog performansa, plesa, novih medija, filma, fotografije, videa. Interpretirane su pojave umetničkog aktivizma, prezentovanja fenomenologije nasilja i terorizma u savremenom svetu, te funkcije samoorganizovanja i samoobrazovanja u savremenoj umetnosti.

Diskursi popularne kulture

Dubravka Đurić
Fakultet za medije i komunikacije – Univerzitet Singidunum, Beograd, 2011

Knjiga Diskursi popularne kulture predstavlja koncizan uvod u studije popularne kulture, a ujedno je i uvod u studije kulture. U knjizi ćete naći definicije opštih pojmova: kultura, popularno, narativ, jezik, diskurs, ideologija, itd. Autorka prati uvođenje diskusra o popularnoj kulturi od kraja 19. veka pa do savremenih teorija, od kojih svakako centralnu ulogu ima Centar za savremene studije kulture u Birmingenu.

Kultura pamćenja

Jan Asman
Prosveta, Beograd, 2011

Koju ulogu igra sećanje pri izgradnji kulturnog identiteta i koji oblici kulturnog sećanja postoje?Ovim se bavi Jan Asman – poredeći tri sredozemne kulture – Egipat, Izrael i Grčku – otkrivajući koji značaj je imalo pismo i njegovo korišćenje u nastajanju država.

Leksikon savremene kulture, Teme i teorije, oblici i institucije od 1945. do danas

Uredio Ralf Šnel
Plato, Beograd, 2008

Ovo izdanje, čiji je urednik Ilija Marić, kapitalno je delo koje je, delimično, adaptirano za naše područje i u njemu se, na gotovo 800 stranica, u više od 600 odrednica, može pronaći gotovo sve što široki pojam u novom shvatanju kulture podrazumeva.

U „Leksikonu savremene kulture” nalaze se ne samo tradicionalni oblici umetnosti (pozorište, likovno stvaralaštvo, muzika, arhitektura, fotografija i film) već i noviji estetski oblici nastali u sferi medija i digitalne realnosti, aspekti novih teorija, institucije kulture i kulture svakodnevice. Ovo je knjiga koja će vam objasniti šta je hipertekst ali i šta je semplovanje, šta su pop art, kultura svakodnevice (o čemu, inače, možete čitati na ovim stranicama iz pera etnologa i antropologa Bojana Jovanovića) šta je sukob u krilu pozitivizma, na primer, ali i šta je vestern… Ono što ne znamo, Leksikon će nam objasniti, ono što nedovoljno znamo – pojasniti.

Kultura i globalizacija

Ardžun Apaduraj
XX vek, Beograd, 2011

Modernost pripada onoj maloj porodici teorija koje bi želele da budu univerzalno primenljive, a istovremeno objavljuju da to već jesu. Ono što je novo u vezi s modernošću (ili sa idejom da je novina koju ona donosi jedna nova vrsta novine) proizlazi iz te dvojnosti. Šta god da je inače proizveo projekat prosvetiteljstva, on je težio da stvori osobe koje bi, naknadno, poželele da su postale moderne. Ta samodovoljna i samolegitimizujuća ideja izazvala je mnogo kritika i mnogo otpora, kako u teoriji tako i u svakodnevnom životu.

U vreme mog detinjstva u Bombaju iskustvo modernosti dolazilo je pre svega kroz čula i bilo uglavnom preteorijsko. Video sam i omirisao modernost čitajući Life i brošure američkih koledža u biblioteci Američkog informacionog centra, gledajući holivudske filmove B (pa i A) produkcije u „Erosu”, pet stotina metara od zgrade u kojoj sam stanovao. Ranih šezdesetih preklinjao sam svog brata, koji je tada bio na Stanfordu, da mi donese farmerke, a kada se vratio kući, osetio sam miris Amerike u njegovoj kozmetici marke „Right Guard”. Polako sam gubio Englesku koju sam ranije upijao iz viktorijanskih udžbenika, glasina o stipendistima Rodza s mog koledža i knjiga o Biliju Banteru i Biglzu[1] koje sam gutao zajedno s knjigama Ričmol Krompton i Enid Blajton (Enid Blyton)[2]. Freni i Zoi, Holden Kolfeld i Zeka Angstrom[3] polako su potkopavali onaj deo mene koji je dotad bio zavetovan Engleskoj. Tim malim porazima može se objasniti kako je Engleska izgubila imperiju u postkolonijalnom Bombaju.

Tada nisam znao da prelazim iz jedne vrste postkolonijalne subjektivnosti (anglofona dikcija, fantazije o raspravama u Oksford Junionu, zavirivanje u Encounter, patricijsko interesovanje za humanističke oblasti) u drugu: u grublji, seksepilniji, adiktivniji Novi svet u kojem se reprizira Hemfri Bogart, u svet Harolda Robinsa, magazina Time i društvenih nauka u američkom stilu. U vreme kad sam konačno zaronio u zadovoljstva kosmopolitizma na koledžu Elfinston, bio sam opremljen svim adutima – anglofonim obrazovanjem, bombajskom adresom više klase (ali porodičnim prihodom srednje), društvenim vezama s važnim ljudima na koledžu, slavnim (sada pokojnim) bratom koji mi je utro put na koledžu, sestrom okruženom prelepim drugaricama studentkinjama. Ali, već sam bio zaražen Amerikom. Tako sam krenuo putem koji me je odveo na univerzitet Brandajs (godine 1967, kada su studenti u Sjedinjenim Državama bili uznemirujuća etnička kategorija), a zatim i na Čikaški univerzitet. Godine 1970. još sam se kretao ka mestu sastanka sa američkom društvenom naukom, studijama oblasti i onom trijumfalnom formom teorije modernizacije koja je još bila pouzdan znak prepoznavanja amerikanizma u bipolarnom svetu.

U narednim poglavljima nastojaću da dam smisao tom putovanju koje sam započeo u Bombaju konkretnim doživljajem modernosti otelovljene u filmovima, a završio ranih sedamdesetih godina suočavanjem s modernošću kao teorijom na predavanjima iz sociologije na Čikaškom univerzitetu. Nastojao sam da tematizujem neke kulturne činjenice i da ih iskoristim kako bih pokrenuo pitanje odnosa između modernizacije kao činjenice i modernizacije kao teorije. Tim obrnutim procesom kojim sam sticao iskustvo o modernosti moglo bi se objasniti stavljanje kulture u prvi plan, koje bi inače možda izgledalo kao proizvoljno, to jest kao obična pristrasnost profesionalnog antropologa.

Tradicija, jezik, identitet

Valentina Sokolovska, Žolt Lazar, Marko Škorić
Mediterran Publishing, Novi Sad, 2008

U ovoj trodelnoj studiji izloženi su neki najvažniji rezultati rada na realizaciji treće faze istraživačkog projekta „Multikulturalnost AP Vojvodine kao činilac regionalnog povezivanja u Jugoistočnoj i Centralnoj Evropi”, koji od 2005. godine finansijski podržava Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj Izvršnog veća Autonomne pokrajine Vojvodine, kao i rezultati pojedinih projektnih zadataka koje, u okviru projekta iz republičkog programa osnovnih istraživanja „Socijalno-ekonomske i kulturne karakteristike i potencijali Vojvodine kao činilac regionalnog povezivanja i integracije u Evropu”, realizuje Odsek za sociologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.Studija predstavlja kombinaciju teorijskih promišljanja i, u empirijskim istraživanjima utemeljenih razmatranja problema tradicije, tradicionalizma i procesa retradicionalizacije vojvođanskog društva, jezika kao činioca etničkog identiteta i pokazatelja akulturacije u Vojvodini, kao i bitnih aspekata teritorijalne identifikacije Vojvođana i njihovog odnosa prema različitim, teorijski osmišljenim modelima pokrajine kao teritorijalne zajednice.

Mesta Evrope

Uredili Stela Gerva i Fransoa Rose
XX vek, Beograd, 2010

Mesto je u prvom redu prostorni pojam. Pored toga je i reper koji može da posluži kao prva referenca u izgradnji identiteta. Otkako je Pjer Nora upotrebio sintagmu “mesto sećanja” kako bi istražio temelje francuskog identiteta (Nora 1997), pojam mesto više ne označava samo geografske lokalitete: primenjuje se i na memorijske podloge i na kulturne reference sa identitetskom namenom. Politički simboli, komemoracije, spomenici i institucije, isto kao i kulturne prakse ili pak neki pedagoški sadržaji, sad su sve to “mesta” u istom smislu, mada drugačije vrste, kao planinski vrhovi, rtovi ili poluostrva. Tako redefinisana u odnosu na svoju potencijalno identitetsku namenu, (spomen) mesta se ne daju lako popisati, niti svrstati u unapred utvrđene rubrike. Tri kategorije – Polovi – Teritorije – Nasleđa – koje smo definisali kao spojeve ovog dela, ne mogu težiti da obuhvate sva moguća značenja mesta Evrope, kao što, uostalom, ni triptih Republika – Nacija – Francuska(e) nije mogao da obuhvati sva mesta sećanja istražena u kolektivnom delu što ga je uredio Pjer Nora. Tako različiti tekstovi u našem delu često izlaze iz okvira rubrika koje nastoje da ih razvrstaju prema prirodnim srodnostima. Njih treba shvatiti i kao orijentire, međusobno povezane brojnim mostićima. Mogući putevi koji vode od jedne do druge takođe su, dakle, brojni.

Knjniževna kultura u Srbiji (1975-2005), Sociološki eseji i istraživanja

Miloš Nemanjić
Draslar, Beograd, 2011

Istraživački rad sociologa kulture Miloša Nemanjića traje punih 45 godina. Kada je 1959. godine osnovana sociološka grupa na Filozofskom fakultetu u Beogradu, upisao se na tu grupu kao jedan od studenata prve generacije. Posebno se bavi proučavanjem uloge knjige i društvu i kulturi i kao plod tog rada nastala je ova knjiga. Posebnu vrednost predstavljaju tekstovi o kulturološkom diskursu savremene srpske književnosti.

Kultura na delu

Ivana Spasić
Fabrika knjiga, Beograd, 2013

Predmet ove knjige nije kultura kako se ona uobičajeno shvata. Posmatraću kulturu kao praksu, kao praksu proizvodnje i recepcije svih vrsta simboličkih objekata i struktura, dakle svega onoga što nosi određeno značenje i što podleže tumačenju, ‘čitanju’. Tako shvaćena, kultura obuhvata širok raspon pojava, od značenjskih gestova, slika i predstava, preko diskurzivnih kodova, manje ili više razvijenih narativa, pa do čitavih pogleda na svet, filozofskih stanovišta i elaboriranih ideologija, uključujući ideologije o tome šta je ‘prava’ kultura. U tom složenom spletu praksi, kategorije moći, borbe i strategije bar su jednako važne kao i one koje se sa kulturom uobičajeno povezuju, kao što su lepota, uzvišenost, mudrost, duhovnost, plemenitost, sklad ili pripadanje. Biće prilike da se ponešto kaže i o kulturi u tom užem, klasičnom, odnosno humanističkom smislu. Ali i tada ću joj pristupati kroz jedan kritički obrt, zanimajući se pre svega za samu njenu definiciju – šta se, i zašto, priznaje kao kultura u datom društvu i datom vremenu. Kada se odredi na taj široki i posvakodnevljeni, pragmatički način, kultura mora biti kontekstualizovana. Stoga se ja ovde ne bavim kulturom uopšte ili univerzalnom kulturom, već kulturom na delu u sasvim konkretnom društvu, u Srbiji danas.

Tiranija izbora

Renata Salecl (autor)
Arhipelag, Beograd, 2014

Zašto nas izbor ispunjava strepnjom?
Da li nas je mogućnost neprestanog izbora učinila srećnijim?
Na osnovu čega biramo?
Da li umesto nas bira neko drugi?
Da li smo zbog obilja svakodnevnih izbora odustali od najvažnijih izbora u našim životima?
Kako je ideju izbora zamenila tiranija izbora?

Renata Salecl u izvrsno napisanoj knjizi Tiranija izbora pokazuje kako je izbor postao ključno obeležje modernog života: od supermarketa do identiteta, od porodice od politike, od kulture do interneta, od privatnosti do knjiga za samopomoć, od vlastitog životnog stila do opsesije životima slavnih.

Renata Salecl, čuvena profesorka vodećih britanskih univerziteta, u izvrsno napisanoj knjizi Tiranija izbora pokazuje kako je izbor postao ključno obeležje modernog života: od supermarketa do identiteta, od porodice od politike, od kulture do interneta, od privatnosti do knjiga za samopomoć, od vlastitog životnog stila do opsesije životima slavnih.

Knjiga Tiranija izbora prevedena je na više od deset svetskih jezika, izazvala je ogromno interesovanje čitalaca u kojima je objavljena, a u kritici se kaže da je to najuticajnija knjiga koja se pojavila posle Doktrine šoka Naomi Klajn.

Istražujući različite mehanizme izbora, Renata Salecl pokazuje kako je inflacija izbora potisnula patos slobode pretvarajući se u izvor teskobe, nezadovoljstva i nesigurnosti. Opsednuti svojim ličnim izborima, veoma često ne primećujemo „kako oni uopšte nisu lični, već na njih silno utiče društvo u kojem živimo”.

Organizacije i (post)moderno društvo

Dušan Mojić
Čigoja, Beograd, 2014

Društvena stvarnost savremenih organizacija (a time i pojedinaca i grupa kao ključnih aktera u okviru njih) sve je složenija i zanimljivija za naučno proučavanje, ali su i problemi koji se pojavljuju u njima izazovniji za praktično rešavanje, sve u težnji da se dostignu ciljevi organizacije, uz istovremeno zadovoljavanje ljudskih potreba njenih članova. Sve je veći broj organizacija čiji smo članovi tokom našeg života i sve su izraženiji sukobi uloga koje preuzimamo u tim organizacijama. No, uprkos virtuelnim organizacijama, „organizacijama bez granica”, „ravnim organizacijama” i drugim sličnim „postmodernim” organizacionim oblicima, radne organizacije još uvek ostaju dominantne u našim životima (a one su pretežno hijerarhijski uređene i još uvek uglavnom birokratske po svom karakteru). Kada je reč o stepenu razvijenosti teorijskih pristupa, u prvom delu je ukazano na shvatanje (Davis, 2010: 691) da su sociologija organizacije i teorija organizacije u tom pogledu „zaustavljene u vremenu” ili neka vrsta „živog muzeja 1970-ih”. Navedena ocena je delimično opravdana, budući da novije teorije nisu uspele da na pravi način objasne dramatične promene u funkcionisanju modernih i postmodernih organizacija poslednjih decenija. No, sa druge strane, bogatstvo i raznolikost teorijskih pristupa svedoče o brojnim i utemeljenim nastojanjima da se prevaziđe pomenuta slabost discipline. U ovoj knjizi su, naravno, prikazana samo neka od tih nastojanja. U našoj sociologiji organizacije upravo je primetan nedostatak iscrpnijih prikaza teorija koje objašnjavaju organizacione strukture, sisteme i procese i to je nesumnjivo oblast u kojoj disciplina može i mora napredovati i „profilisati” se u odnosu na ostale srodne oblasti i teoriju organizacije u celini.

Javno-privatno partnerstvo

Slađana G. Sredojević
Arhipelag, Beograd, 2011

Monografija Slađane G. Sredojević Javno-privatno partnerstvo (Public-PrivatePartnership – PPP) nastala je kao rezultat višegodišnjih naučnih istraživanja. Na temelju teorijskih modela i iskustava potvrđenih u praksi, autorka u ovoj monografiji podrobno definiše pojam javno-privatnog partnerstva, predstavlja njegovu istoriju i usredsređuje se na savremenu primenu ovog modela.

Poseban značaj ovoj monografiji daje niz detaljnih studija slučaja, od kojih se većina odnosi na primenu modela javno-privatnog partnerstva u zemljama Istočne Evrope.

Suočavajući teorijski model sa iskustvima praktične primene, kako na Zapadu, tako i u zemljama u tranziciji, dr Slađana G. Sredojević je napisala metodološki i istraživački utemeljenu knjigu koja je od velikog značaja ne samo za našu ekonomsku zajednicu već i za širu javnost, pogotovu za lokalne samouprave kojima će znanja i iskustva predočena u ovoj knjizi biti dragocena.Ova monografija se odnosi na koncept javno-privatnog partnerstva uopšte, u zemljama Evropske unije, kao i na tendencije i mogućnosti u primeni ovog koncepta u finansiranju infrastrukture u zemljama Jugoistočne Evrope. U njoj su detaljno opisani najvažniji elementi koncepta, njegova evolucija u finansiranju infrastrukture i naročito bitni elementi ovog koncepta u zemljama Evropske unije.

Monografija je podeljena u pet glava. Dok se prve tri glave monografije odnose na koncept javno-privatnog partnerstva u istorijskom, teorijskom i opštem pristupu, drugi deo monografije (koji čine četvrta i peta glava) prikazuje ovaj koncept u detaljima i brojnim studijama slučaja, tj. sa aspekta njegove primene.

Nova paradigma za bolje razumevanje savremenog društva

Alen Turen
Službeni glasnik, Beograd, 2011

Francuski sociolog i aktivista Alen Turen nudi nove i originalne odgovore u tumačenju dramatičnih promena kroz koje prolazi savremeno čovečanstvo. Turen smatra da su aktuelni procesi i krize koje ih prate izraz dubinske promene globalnog društva koja se može porediti sa promenom tokom XIX veka kada je kapitalizam dotadašnju vladajuću političku paradigmu zamenio novom, ekonomskom i socijalnom paradigmom, koja je potom obeležila XX vek. U toku je uspostavljanje nove paradigme, smatra Turen, koja dolazi kao posledica delovanja globalizacije, tog ekstremnog oblika kapitalizma, koja je potpuno razdvojila ekonomiju od drugih društvenih institucija, posebno socijalnih i političkih, koje je više ne mogu kontrolisati. Ovi procesi su rezultirali potpunom fragmentacijom društva, socijalnim raspadom i opštom desocijalizacijom, tako da se umesto stare, socijalne paradigme, uspostavlja nova, po Turenovom mišljenju, kulturološka paradigma. Ta nova paradigma zahteva novu terminologiju i pristup kako bi se imenovali novi akteri, kon? ikti i predstave o kolektivnom i ličnom životu koje oblikuju današnju sliku sveta. Turen u prvom delu knjige govori o kraju “socijalnog”, a u drugom delu se bavi ključnim pojmovima nove paradigme, pojmovima subjekta i kulturoloških prava. On opisuje globalni prelaz sa socijalnog jezika o kolektivnom životu na jezik kulture, prelaz koji prati i jedna vrsta mutacije izazvane brzim razvojem direktnog odnosa subjekta sa samim sobom, bez metasocijalnih posrednika, a koja ima širi značaj: zajednice okrenute ka spolja i osvajanju sveta zamenile su zajednice okrenute ka unutra i pojedincima koje u njima žive. U poslednjem delu knjige Turen opisuje taj veliki preokret u kome vodeću ulogu imaju žene.

Studije kulture

Priredila Jelena Đorđević
Službeni glasnik, Beograd, 2012

Studije kulture su zbirka tekstova namenjena pre svega studentima koji se bave različitim aspektima kulture u okviru različitih disciplina koje se predaju na našim univerzitetima, a posebno zainteresovanima za studije kulture koje se polako ustanovljavaju u našoj akademskoj zajednici.

Ovaj izbor je pokušaj da se napravi „vodič“ kroz studije kulture, a predstavlja samo jednu od mogućnosti, koju je Jelena Đorđević izabrala u gotovo nepreglednom obilju materijala objavljenog u ovoj oblasti. Autorka se rukovodila principom da se kao uvod u ovu oblast izaberu najmanje radikalni tekstovi, kao i oni koji imaju najveću meru razumljivosti i gotovo neupitan značaj u oblasti studija kulture. Stoga je naročita pažnja posvećena popularnoj i medijskoj kulturi.

Doba održivog razvoja

Džefri D. Saks
Službeni glasnik, Beograd, 2014, saizdavaštvo sa Centrom za međunarodnu saradnju i održivi razvoj iz Beograda (CIRSD)

„Ovu knjigu izuzetnom čine sveobuhvatni pristup, jasnoća, detaljan pristup problematici, iskrena polemika o kompleksnim pitanjima, praktična vrednost i zdravorazumsko rezonovanje. Ona u suštini predstavlja deset posebnih knjiga u okviru jednog naslova, jer sadrži izuzetne analize o ekonomiji, istoriji, zdravlju, razvoju, obrazovanju, rodnoj ravnopravnosti, hrani, klimatskim promenama i biološkoj raznovrsnosti. Ukoliko želite da razumete moderni svet i ukoliko na polici imate mesta samo za još jednu knjigu, onda je to ova.“

Džared Dajmond, dobitnik Pulicerove nagrade za knjigu „Puške, bacili i čelik“ (Guns, Germs and Steel)

„Inspirišuća, sveobuhvatna, prema obimu istraživanja enciklopedijska, kombinujući vešto razne discipline kao da ju je pisalo nekoliko stručnjaka, Saksova knjiga objašnjava razloge zbog kojih ostvarivanje koncepta održivog razvoja mora predstavljati najveći prioritet za ljudski rod.“

Profesor Edvard O. Vilson, Univerzitet Harvard

Budućnost znanja i kulture

Priredili Vinej Lal i Ašis Nandi
Clio, Beograd, 2012

Budućnost znanja i kulture je svojevrstan rečnik koji prkosi stegama konvencionalnosti. Ova knjiga poziva čitaoca da diskutuje i razmenjuje ideje sa nekim od najsmelijih mislilaca na svetu. Autor promatra sve moguće teme – od oružja za masovno uništenje do kuge, od svetih šumaraka do filozofije Koka – Kole, vodi čitaoca od Bolivuda do koronarnog bajpasa.

Ovo delo je tu da  promeni način razmišljanja koje je usađeno u ljudsku psihu tokom školovanja i kroz kućno vaspitanje. Budućnost znanja i kulture izaziva čitaoca da preispita poznavanje urbanog života, sigurnostisrednje klase i predočava mu da je ključ opstanka u novom veku otvoreni duh i umeće življenja u različitim i često kontradiktornim svetovima.

Ovo nije rečnik koliko antologija složena po abecednom redu koja želi da “doprinese drugačijoj, samorefleksivnoj kulturnoj politici znanja”. Opseg od Koka kole, preko smeha i Singapura do Yahoo-a je svakako reprezentativan.

IndiaToday

Umetnost i novac

Valter Graskamp
Clio, Beograd, 2002

U provokativnoj studiji Umetnost i novac, Valter Graskamp istražuje uzroke napetosti između umetnosti i novca analizirajući ključne momente tog složenog odnosa. Pomoću slikovitih primera koje ne nalazi samo u aktuelnoj stvarnosti već i u davnoj istoriji, autor razmatra poziciju svakog od učesnika u tom procesu dotičući se tako pitanja mecenatstva, sponzorisanja, budžetskog finansiranja, reklamiranja…

Na nekoliko primera Valter Graskamp razmatra argumente za i protiv spornih davalaca novca iz privrede i “privrede”, istražujući uzroke zlupotrebe umetničkog dela i etike umetničkog čina.

Pored obilja zanimljivih podataka, čitalac će u ovoj knjizi pronaći inspraciju za potpuno nova tumačenja sve prisutnijeg fenomena prljavog novca i korupcije i u našoj kulturi.

Umetnost i demokratija

Žoel Zask
Clio, Beograd, 2004

U svojoj studiji Umetnost i demokratija Žoel Zask ponudila je jedno sasvim novo i autentično viđenje odnosa umetnosti i demokratije. Iako se sve protivi posmatranju umetnosti i demokratije kao uporednih vrednosti, autorka tvrdi da oba pojma počivaju na istovetnim temeljnim principima. Demokratija za nju nema isključivo političko značenje, već predstavlja skup institucija koje štite, ohrabruju ili obnavljaju razvoj individualnosti svakog pojedinca, podjednako umetnika kao i svakog drugog građanina.

Okvir dela tvore pet ključnih pojmova: javno priznanje, obrazovanje, istoričnost, pluralitet i lični angažman. Knjiga je plod istraživačkog iskustva, jer se osnovna građa temelji na razgovorima sa umetnicima, galeristima i pojedinim kolekcionarima, i to u periodu između 2000. i 2002. godine, što svakako doprinosi njenoj aktuelnost. Štivo je veoma podsticajno, posebno za društvo i kulturu koji nastoje da prevaziđu obrazac u kome dominiraju dirigovana državna politika u kulturi, nedostatak lične i privatne inicijative i okoštalost organizacionih formi u oblasti kulture.

Kulturna inteligencija

Dejvid S. Tomas, Ker Inkson
Clio, Beograd, 2011

Za život u savremenom, globalnom svetu i multikulturnom okruženju neophodna nam je kulturna inteligencija. Sam pojam koji podrazumeva sposobnost uspešne interakcije u različitin kulturama lako je razumeti, ali je potrebno vreme i napor da se dostigne visok nivo kulturne inteligencije. Polazeći od ovih pretpostavki, Dejvid Tomas i Ker Inkson napisali su knjigu koja predstavlja vodič u sticanju ove dragocene veštine.

U prvom delu knjige izložena je osnovna ideja kulturne inteligencije, njena načela i praksa; objašnjeno je šta su to kulturne razlike i na koji način one oblikuju ponašanje ljudi, a sve u cilju razvijanja naše osetljivosti za ponašanje oblikovano kulturom i veština korisnih u kros-kulturnim situacijama. U drugom delu, osnovna načela kulturne inteligencije autori primenjuju na nekoliko tipičnih problema u interpersonalnim odnosima unutar multikulturalnog konteksta kao što su teškoće u komunikaciji, pregovaranju, donošenju odlika… Njihova poruka jeste da je razumevanje kulture težak, ali ne i neizvodljiv zadatak, kao i da možemo uspešno da delujemo u različitim kulturnim okvirima ukoliko naučimo osnovna načela, usvojimo svestan pristup i pokažemo spremnost da delujemo kao osoba prilagodljiva različitim kulturama.

Transkulturna Evropa

Priredile Ulrike Hana Majnhof i Ana Triandafilidu
Clio, Beograd, 2008

Koja su to ključna pitanja s kojima se sreću tvorci evropske kulturne politike u XXI veku? Kako se kulturna politika na nivou metropole, nacije i Evrope bavi novim razvojnim tokovima? U ovoj knjizi ponuđena je inovativna procena tih pitanja kako bi se podstakle rasprave o putevima napretkakulturne politike. Na osnovu opsežnog teorijskog i empirijskog istraživanja koje je izveo tim međunarodnih stručnjaka, autori su izneli nove mogućnosti za drugačije poimanje kulturnih promena i složenih kulturnih sistema. Knjiga sadrži niz zanimljivih studija o uticaju transkulturnih tokova između nekih velikih evropskih metropola (Berlin, London, Pariz) na relativno zatvorenu stvarnost nekih drugih evropskih glavnih gradova (Rim, Ljubljana), kao i na nove kulturne trendove koji se javljaju u velikim gradovima i u srcu i na periferiji Evrope (Beč, Beograd). U svakom prilogu preispituje se odnos između kulturne različitosti, kulturne politike i imigracije. Tako ova knjiga pruža nova saznanja o ograničenjima nacionalnog okvira u razvoju kulturne politike i o pojavi transnacionalne dinamike u velikim evropskim gradovima.