Category Archives: Menadžment u kulturi

Kreativne industrije i ekonomija znanja

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar Đerić
Academica, Beograd, 2009

Arhitektura izložbe, Kako izložiti posmatrača publici

Urednik Marko Todorović
Poligon, Beograd, 2008

Vodič kroz potencijalne izvore finansiranja

Ministarstvo finansija, Tim za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva, Vlada republike Srbije, Beograd, 2007

Oci osnivači, muzeji na otvorenom 2014, međunarodni zbornik

Uredio Nikola Krstović
Muzej na otvorenom, Staro Selo, Sirogojno, 2014

Guide du secteur culturel roumain, Un panorama en faveur de la coopération culturelle

Rédactrices Oana Radu, Stefania Ferchedau
Association Ecumest, Bucarest, Romania, 2006

Cahier de l`atelier, arts festivals for the Sake of art?

Editors Hugo De Greef, Kathrin Deventer
European Festivals Association, Ghent, Belgium, 2008

Vodič kroz evropske think tank organizacije

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Vlada Republike Srbije, Beograd, 2012

Godišnjak pozorišta Srbije 2011/ 2012 knjiga 34

Urednici Nina Markovinović, Vesna Kerenac
Sterijino pozorje, Novi Sad 2013

Pet godina centrifuge

Snežana Stojanović, Tanja Bjenaović, Natalija Simović
Erste Bank a.d. Novi Sad, 2011

Poslovna komunikacija

Marina Marković
Clio, Beograd, 2008

Osnovni pojmovi galerijskog menadžmenta

Nina Mihaljinac
TOPY, Beograd, 2012

Ekonomika kulture

Rut Tausi
Clio, Beograd, 2012

Šta određuje cenu karata za pop koncerte ili operu? Zašto Holivudom caruje filmska industrija? Da li piraterija šteti muzičkoj industriji? Da li besplatan ulaz u muzeje privlači veći broj posetilaca?

Autor Ekonomike kulture daje odgovore na ova i pregršt drugih pitanja o umetnostima poput performansa i vizualnih umetnosti, muzike, filma i književnosti koristeći se znanjima i  metodama iz ekonomije. Knjiga obiluje primerima iz čitavog sveta i rezultatima skorašnjih istraživanja. Ipak, Ekonomika kultureje namenjena svima, a ne samo poznavaocima ekonomije.

Ovo je idealan priručnik za studente koje interesuje poslovanje u umetničkom sektoru.

Ime Rut Tausi je jedno od najpoznatijih imena ekonomike kulture. Njene mnogobrojne publikacije iz ove oblasti garantuju da je prava osoba da napiše ovakav udžbenik. Ova knjiga nije obavezna samo za studente ekonomije, već i za sve čitaoce koje interesuje šta ekonomisti misle o umetnostima.

Dejvid Trosbi, Univerzitet Mekveri

Renomirani ekonomista u obasti kulture, Tausi, upotrebljava teorije i metode ekonomije da odgovori na mnoga pitanja poput plaćanja ulaza u muzeje ili ilegalnog „skidanja“ muzike… Ona koristi internacionalne primere i skorašnja istraživanja i ne pretpostavlja da čitalac poznaje ekonomiju.

Times Higher Education

Kreativne industrije

Priredio Džon Hartli
Clio, Beograd, 2007

Spajajući inovativne eseje iz najrazličitijih disciplina, Kreativne industrije beleže kako se kultura stvara, nudi i širi u tehnološki dobro opremljenom i globalizovanom svetu. Ova knjiga predstavlja prvu sistematičnu analizu svih izazova koje pružaju kreativne industrije u svetu u kom su inovacija i rizik neophodni i za ekonomske i za kulturne poslovne poduhvate, u kom znanje i ideje stvaraju prihode i vode modernizaciji društva, i gde su globalizacija i nove tehnologije deo svakodnevnog života i iskustva. Trideset eseja koje su napisali vodeći svetski stručnjaci obuhvataju nekoliko oblasti, uključujući multimedijske industrije, izdavaštvo, televizijsku produkciju, urbani razvoj i video-igrice. Svih šest odeljaka pripremili su vrhunski stručnjaci što knjigu svrstava u korisnu, privlačnui misaono stimulativnu kolekciju studija o kreativnoj kulturi.

Digitalni marketing

Ivan Bauer
Zavod za udžbenike, Beograd, 2013

Knjiga “Digitalni marketing” autora Dr Ivana Bauera predstavlja ulazna vrata u jedan novi, drugačiji svet – svet digitalnog marketinga. Kako definisati ili kako razumeti digitalni marketing? Kao svet sličan onom iz “Alise u zemlji čudesa” – sa brojnim mogućnostima, ali ne baš uvek potpuno razumljiv. Knjiga koja je pred vama treba da vam približi te “magične” mogućnosti i razjasni poneku nedoumicu – jednom rečju, da vam put kroz fantastični svet digitalnog marketinga učini zanimljivijim.

Marketing u izdavaštvu

Alison Baverstok
Clio, Beograd, 2001

Knjiga Marketing u izdavaštvu predstavlja dragocen priručnik namenjen svima koji se bave stvaranjem i distribucijom knjiga u najširem smislu (izdavači, reklamni agenti, novinari, bibliotekari). U njoj je dat detaljan prikaz tržišta knjiga, razložen po segmentima, kao i načine i procese kroz koje se knjige predstavljaju javnosti i prodaju. To je prva knjiga ove vrste kod nas. Izuzetno je aktuelna jer pokriva i oblast elektronske trgovine knjigama.

Socijalni marketing

Filip Kotler Ned, Roberto Nensi Li
Clio, Beograd, 2009

Ot­ka­ko je po­čet­kom se­dam­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka pr­vi put pri­me­njen u obla­sti pla­ni­ra­nja po­ro­di­ce, so­ci­jal­ni ma­r­ke­ting je, i na me­đu­na­rod­nom i na dr­žav­nom ni­vou, la­ga­no ušao u raz­li­či­te obla­sti dru­štve­nog ži­vo­ta. On se sa­da po­ja­vlju­je u pro­gra­mi­ma ko­ji se ba­ve po­slo­va­njem, jav­nim zdra­vljem, fo­r­mi­ra­njem sta­vo­va jav­nog mnje­nja i upra­vlja­njem ži­vot­nom sre­di­nom. Bu­du­ći da i da­lje po­sto­ji po­tre­ba za još mno­go edu­ko­va­nja i is­tra­ži­va­nja, osnov­na na­me­na knji­ge je­ste da do­pri­ne­se ubr­za­nom raz­vo­ju ovog pod­ruč­ja. Auto­ri po­ka­zu­ju da je so­ci­jal­ni ma­r­ke­ting ve­o­ma mo­ćan skup kon­ce­pa­ta i sred­sta­va ko­ji nam mo­že po­mo­ći da se uhva­ti­mo u ko­štac s dru­štve­nim pro­ble­mi­ma i ne­že­lje­nim ob­li­ci­ma ljud­skog po­na­ša­nja. Knji­ga sa­ži­ma sva neo­p­hod­na zna­nja: ključ­ne kon­cep­te, vi­še­fa­zne pro­ce­se za raz­voj so­ci­jal­no ma­r­ke­tin­ških pro­gra­ma i pri­me­re iz prak­se. Na­me­nje­na je stu­den­ti­ma ma­r­ke­tin­ga, za­po­sle­ni­ma u jav­noj upra­vi, pro­fe­si­o­nal­ci­ma u obla­sti so­ci­jal­nih slu­žbi.

Marketing u kulturi i umetnosti

Fransoa Kolber
Clio, Beograd, 2010

Marketing je dugo bio isključen iz kulturne sfere budući da je isključivo dovođen u vezu s profitom i trgovinom. Kako se, međutim, na marketing sve više gleda kao na proces zbližavanja preduzeća i potrošača, ustanove kulture u njemu sada vide skup alatki u službi umetničke misije. U knjizi su opisani osnovni koncepti marketinga, od tradicionalnih gledišta do primene u oblasti umetnosti i kulture. Ovo delo je namenjeno menadžerima u institucijama kulture, a zainteresovaće i menadžere javnog sektora, ljude zadužene za sponzorske budžete i studente marketinga.

Uzbudljivi gradovi

Greg Ričards i Robert Palmer
Clio, Beograd, 2013

Svaki grad ima svoj ritam, svaki je po nečemu prepoznatljiv i jedinstven, svaki je na određeni način udoban za svoje žitelje i zbog nečega primamljiv za goste. Prepoznavanje preimućstava i građenje strategije na osnovu njih stvaraju imidž grada koji doprinosi sveopštem kulturnom, ekonomskom i društvenom napretku. Kulturne manifestacije su jedan od efikasnih načina da grad izgradi svoj identitet i da se razvija. Autori ove knjige, stručnjaci u oblasti marketinga u kulturi Greg Ričards i Robert Palmer, analiziraju moguće načine na koje manifestacije kulture, poput festivala, izložbi i sajmova, pomažu gradovima da postanu prijatnija i poželjna mesta za život. Svoja zapažanja ilustruju iskustvima gradova koji su tokom protekle tri decenije nosili titulu „Evropska prestonica kulture”.

Destinacija kao brend

Najdžel Morgan, Anet Pričard, Rodžer Prajd
Clio, Beograd, 2014

Da li određena mesta imaju privlačnost i ugled koje zaista zaslužuju? Ne uvek. Veoma je teško ubediti ljude da promene svoje utiske, o tome koja su mesta poželjna za život, za rad, za studiranje ili za odmor, pa čak i ikuda bi bilo najbolje otići na jednodnevni izlet ili upoznavanje kulturne baštine.

Globalna tržišna utakmica navela je mnoge turističke destinacije, od malih odmarališta i banja do čitavih zemalja da usvoje tehnike brendiranja slične onima koje su koristili Koka-kola, Najki ili Soni kako bi izgradile prepoznatljiv imidž i privukle što veći broj posetilaca.

Usredsređujući se na čitav niz studija slučaja širom Evrope, Amerike, Afrike, Srednjeg Istoka i Azijskog Pacifika, autori ove knjige ukazuju nam na to da brendiranje usmereno na jasno definisane ciljne grupe, određene na osnovu istraživanja, a i motivisanja potoršača, vodi ka sigurnom uspehu.

Muzeji i granice moći

Ljiljana Gavrilović
XX vek, Beograd, 2011

Muzeji su tema koja u novije vreme postaje atraktivna i za naučnike u Srbiji. Izlazi sve više knjiga o različitim aspektima muzejskog rada, osnovan je Centar za muzeologiju i heritologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu (još uvek pri Odeljenju za istoriju umetnosti), prijavljuju se masteri i doktorati iz oblasti muzeologije, ili zaštite kulturnog nasleđa u najširem smislu. Tako je tema koja je, iako potpuno trendy u svetskim razmerama, a u Srbiji doskora bila u potpunosti zanemarena, konačno našla svoj put do šire naučne i stručne zajednice, što bi trebalo da rezultira pronalaženjem boljih puteva od muzeja do njihove (potencijalne) publike, između onoga za šta se ljudi interesuju i onoga čime se muzeji bave. Primera novih pristupa muzejima sve je više (ukupan rad Muzeja istorije Jugoslavije, pojedine izložbe Istorijskog muzeja Srbije, na primer, ili izložba Plastične devedesete u Etnografskom muzeju u Beogradu), ali je to samo kap u moru svakodnevne konvencionalne muzejske ponude.

Ključna pitanja kojima se bavim u ovoj knjizi su teorijski odnosi između muzeja, društva i politika identiteta, koji bitno utiču na to kako se shvata kulturno nasleđe i kako se gleda na funkciju muzeja. Ovde takođe pišem i o odnosu između muzeologije i antropologije, kao moje “matične” discipline, ali i između muzeja i popularne kulture i savremenog sveta uopšte. Sintagma u naslovu knjige granice moći odnosi se na različite vrste granica: ideološke, fizičke, simboličke, samorazumljive, na sve one granice koje svakodnevno sputavaju naše živote, teraju nas na zaobilaženje, preskakanje ili čekanje.

Iako su mi, prilikom rada na ovim tekstovima, mnoge stvari postale znatno jasnije (svako od nas piše prvenstveno da bi samom sebi odgovorio na pitanja koja postavlja), i dalje je ostalo mnogo tema o kojima treba razmišljati i koje ostaju otvorene za neke druge tekstove i neke druge knjige. (Iz predgovora)

Muzeologija

Noemi Druge, Andre Gob
Clio, Beograd, 2009

U ovom delu autori su uspeli u nameri da pokriju široku lepezu gledišta o muzejima, da prikažu njihove veze, da objasne uslove za neophodno usklađivanje različitih funkcija koje muzej treba da obavlja unutar društva. Posebnosti svakog od muzeja (muzeji umetnosti, nauke, društva, istorije, itd.) obrađene su u kontekstu povezanosti svih vrsta muzeja s ciljem da se jasno prikažu osobenosti muzeja kao institucije.

Muzej i publika

Priredila Klod Žilbe
Clio, Beograd, 2005

Delo Muzej i publika namenjeno je muzeološkim stručnjacima, zaposlenima u muzeju, ali i muzejskoj publici. Ovo savremeno, inovativno štivo koje nas uči da su muzeji mesta rasta, razvoja i akcije, napisano je u skladu sa shvatanjem da se „muzeji ne bave predmetima već ljudima”. Posredi je knjiga koja menja naša uvrežena shvatanja o muzejima, njihovoj statičnosti i imunosti na inovacije. Takva slika muzeja poslednjih decenija u svetu znatno se izmenila.

Muzeji su sada postali fleksibilnija institucija, osetljivija na prostor i vreme koji je determinišu, bliža životu, potrebama i željama svojih korisnika. Muzeje treba doživeti kao mesta žive istorije, kao laboratorije, radionice, aktivne učionice. Tekstovi sabrani u toj knjizi ukazuju na raznovrsne ideje što ih francuski muzeji sprovode u radu s publikom, i otvaraju široke vidokruge primenljive i u našim uslovima. Muzej i publika delo je koje predlaže malu muzejsku revoluciju koja će muzeje učiniti mestom akcije, muzejske stručnjake stvaraocima realnosti, a posmatrača pretvoriti u aktivnog učesnika.

Knjiga je rezultat seminara koji su zajedno organizovali Muzejsko društvo Srbije, tadašnji Jugoslovenski komitet ICOM-a i Francuski kulturni centar.

Muzeji i etika

Priredio Gari Edson
Clio, Beograd, 2003

Razvoj muzeja poslednjih godina primorao je muzeologe i sve koji u muzejima rade da u većoj meri obrate pažnju na etička pitanja. Na profesionalce u ovoj oblasti sve se više gleda kao na članove svojevrsne etičke zajednice. Svaki pojedinac u toj zajednici mora da poseduje lično osećanje odgovornosti i da deluje u skladu sa etičkim standardima.

Delo Muzej i etika razmatra kako teorijska, tako i praktična pitanja, kao što je nabavka artefakata, prava domorodačkih grupa, vraćanje predmeta u zemlju porekla, politika izlaganja, zaštita predmeta, uloga obrazovanja, kao i svakodnevno rukovođenje muzejima. Svi oni koji se bave muzejima, bilo da su rukovodioci zbirki, kustosi, ili članovi nekog odbora imaju etičku obavezu, kako prema muzejskoj profesiji, tako i prema publici. Ova knjiga treba da omogući profesionalcima i proučavaocima da stvore odgovorniju muzejsku zajednicu koja ima sluha za zahteve drugih.

Virtuelni muzej

Bernar Deloš
Clio, Beograd, 2006

Ubrzani razvoj informatike, dokumentaristike i pre svega tehnologije daje novi zamah teorijskim pogledima u oblasti muzeologije i otvara prostor za nastanak ovakve knjige. Novi mediji za autora nisu samo tehnička sredstva, već pre svega nosioci ogromne snage transformacije realnog. Polazeći od temeljnih koncepata umetničkog stvaranja Deloš nalazi filozofsku osnovu tehničkih promena i vraća se samim načelima estetike. Primena savremenih medija u svetu muzeja odvaja funkciju prezentacije od institucije, to jest od muzeja kao zgrade i ustanove. U tome Deloš ne vidi raskid sa tradicionalnom ulogom muzeja, već ispunjenje do kraja. Njegova poruka je optimistična:umesto da nas zabrinjava, pokušajmo da ga razumemo – virtuelni muzej je već tu!

Muzeji koji privlače pažnju

Akile Bonito Oliva
Clio, Beograd, 2010

Kako nastaju muzeji i kako se formiraju kolekcije, šta je potrebno znati da bi projekat novog muzeja ili rekonstrukcija starog zdanja bila funkcionalna, na koje se istorijske modele u tom smislu treba ugledati, a na koje ne, kako se stvara muzejska publika… Ovo su samo neka od pitanja na koja odgovor možete naći u ovoj knjizi, nastaloj većim delom na osnovu usmenih ekspozea direktora svetskih muzeja okupljenih na simpozijumu „Produkcija, čuvanje i protok savremene umetnosti“. Poznato je da istorija muzeja počinje od davnina, da je pojam muzeja potekao iz prinčeve gordosti – svoje privatne odaje otvorio je za narod da bi im se ovaj divio. Ovaj pojam, ovaj običaj, razvijao se kroz vreme, socijalizovao se i na neki način postao mesto specifičnog povezivanja članova zajednice, idući dotle da predstavlja vrednosti samog društva. Muzej je zapravo mesto po izboru kolekcionara, ali postaje i mesto po izboru posetioca. Pošto mu je dopušteno da u njega uđe i da ga razgleda, posetilac uspostavlja vezu sa svojim domaćinom, onim koji je naručivao dela od umetnika, koji ih je kupovao, sakupio i čuvao.

Nova muzejska teorija i praksa

Priredila Dženet Marstin
Clio, Beograd, 2013

„Živimo u izrazito muzeološkom svetu – svetu koji je u velikoj meri i sam proizvod i ishod oko dva veka muzeoloških promišljanja. Muzeji su jedan od osnovnih prostora stvaranja, rađanja i održavanja naše modernosti u tom periodu. Oni se danas u toj meri podrazumevaju, tako su sveprisutni i toliko su nam neophodni da nije lako ni zamisliti svet bez njih, niti osloboditi se snažne i blistave prisnosti te doista izuzetno uticajne društvene tehnologije“.

Dženet Marstin

Muzeji u savremenom digitalnom svetu, haotičnom i prezasićenom svakojakim informacijama, predstavljaju bezvremene oaze u kojima ljudi pronalaze mir i autentičnost. Broj muzeja širom sveta iz godine u godinu ubrzano raste, a broj njihovih posetilaca nikada nije bio veći. Muzeji su postali masovni mediji koji ne samo da predstavljaju kulturni identitet nego ga postavljanjem okvira stvaraju.

Knjigu “Nova muzejska teorija i praksa” čine opširan uvod i dvanaest eseja kojima je zajedničko to što se zalažu da muzej od mesta koje izaziva divljenje i strahopoštovanje postane mesto u kojem publika kritički preispituje ponuđeni sadržaj i učestvuje u njegovom kreiranju.

Ova knjiga nudi novi pristup proučavanju muzeologije – kombinuje sinoptički pregled preovlađujuće muzeološke terorije sa pragmatičnim krajem poglavlja koji čini niz ineresantnih pitanja.

Flora Edouwaye S. Kaplan, Univerzitet u Njujorku

Vodič kroz muzejske studije

Priredila Šeron Makdonald
Clio, Beograd, 2014

Knjiga Vodič kroz muzeološke studije okuplja više od trideset stručnjaka u raznim naučnim oblastima, koji iz različitih uglova sagledavaju probleme i izazove savremene muzeologije.

Među pitanjima kojima se, u kontekstu nove muzeologije, bave autori ove knjige jesu: uloga muzeja u građenju i obnavljanju nacionalnog i kulturnog identiteta, ali i u prekrajanju istorije ili marginalizovanju određenih društvenih grupa; odnos muzeja prema potrošačkom društvu i industriji zabave; modeli finansijkog poslovanja muzeja; obrazovna uloga muzeja i uključivanje publike u oblikovanje muzejskih postavki; postmoderna rekonstruisanja muzeja i mnoga druga.

Biblioteka u XXI veku

Piter Brofi
Clio, Beograd, 2005

Mnoštvo društvenih i tehnoloških pomaka iz korena menja bibliotečke usluge i navodi na temeljno preispitivanje uloge biblioteke u savremenom društvu. Budući razvoj struke najčešce se vidi kao praktična mešavina tradicionalne i elektronske građe, koja se često naziva hibridna biblioteka.

Ova aktuelna knjiga jasno predočava kako tradicionalni i elektronski izvori informacija mogu uporedo postojati u biblioteci budućnosti. Autor istražuje promene koje su nastale zbog sve veće dostupnosti informacija pitajući se da li su nam biblioteke još potrebne, i nudi odgovor: biblioteke zadržavaju ulogu stručnih posrednika i olakšavaju snalaženje u svetu umreženih informacija.

Ova ubedljiva knjiga sadrži obimni rečnik i bibliografiju, i nudi pregled tema iz oblasti informacija na početku XXI veka. Neophodno štivo kako za iskusne praktičare tako i za studente bibliotekarstva i informatike.

Ekonomika izdavačke delatnosti

Vulf D. fon Lucijus
Clio, Beograd, 2011

U knjizi Ekonomika izdavačke delatnosti Vulf D. fon Lucius govori o zadacima i delatnostima izdavača knjiga i časopisa. U sedam poglavlja bavi se, između ostalog, organizacijom unutar izdavačkog preduzeća, marketingom u preduzeću, izdavanjem i distribucijom časopisa, oglašavanjem, elektronskim izdavaštvom, zaštitom intelektualne svojine. Autor ukazuje na složenost procesa donošenja odluka u različitim aspektima i fazama izdavačkog posla, kao i na uslovljenost tih odluka mnogobrojnim faktorima. Brojni grafikoni i tabele u knjizi olakšavaju njeno razumevanje.

Menadžment za kulturu

Isak Adižes
ASEE doo, Beograd, 2008

Profesor Adižes je pionir menadžmenta za umetnost jer je krajem šezdesetih godina, obavio opsežna istraživanja u mnogim renomiranim pozorištima, operama, simfonijskim orkestrima i baletskim kućama i na osnovu tih istraživanja prvi u svetu koncipirao program za obuku menadžera u scenskim umetnostima. Knjiga predstavlja njegove autentične uvide i razmišljanja o svrsi i prirodi rada umetničkih organizacija i razmatra teme: uloga umetnosti u postindustrijskom društvu, razlike u radu i organizovanju umetničkih institucija i poslovnih organizacija, administriranje za umetnost, uloga upravnog odbora u scenskim umetnostima, uloga i obuka umetničkih administratora. Takođe je prikazana studija slučaja Seattle opere, kao primer izgrađivanja politike menadžmenta za umetnost.

Adižes o menadžmentu

Isak Adižes
Hesperia, Beograd, 2012

Sistem menadžmenta Isaka Adižesa spada u retke primere sveobuhvatnog poimanja sveta organizacija i načina kako da se njima upravlja. Reč je o kompleksnom sistemu a ne o parcijalnoj teoriji, pojedinačnim alatima ili odabranim principima. Adižesov sistem menadžmenta je zapravo: Životna i poslovna filozofija uspeha, Metod upravljanja kompanijama, Metod organizacione transformacije i organizacione terapije

Sve segmente ovog sistema krasi jednostavnost, razumljivost i primenljivost uprkos njegovoj sveobuhvatnosti i velikom trudu koji je neophodan da se ovlada njegovom celinom. Suštinska osobina Adižesove teorije je pretvaranje njenih iskaza u metod i njena otvorenost. Osvojeno i formalizovano znanje ne predstavlja okamenjene dogme i završen sistem, već putokaz za sticanje novih saznanja za promenu organizacija i društava.

Rukovodna kultura i javni nastup za one koji upravljaju ljudima i događajima ili se za to spremaju

Ivana Lazarević
Srpsko bibliofilsko društvo, Beograd, 2014

Knjiga ima 180 strana sa fotografijama u boji, ima 19 poglavlja uključujući i novosti iz domena savremenih komunikacija i organizacije rada, sadrži između ostalog i manje poznate informacije i zanimljivosti u vezi sa poslovnom i opštom kulturom, bontonom, javnim nastupom, etikecijom i diplomatskim protokolom. Pisana je na osnovu dugogodišnjeg iskustva autora kao direktora, kao i njegovog pojavljivanja u medijima, u zemlji i u inostranstvu.

Pisana poslovna komunikacija, Ekspertska rešenja za svakodnevne izazove

Debora Dumejn
Data status, Beograd, 2009

Kako održati prezentaciju? Ekspertska rešenja za svakodnevne izazove

Nik Morgan (autor)
Data status, Beograd, 2008

Da bi vaša prezentacija donela očekivane rezultate, potrebno vam je više od vizuelno upečatljivog materijala. Ovaj vodič će vas naučiti ključnim veštinama koje su neophodne da biste uspostavili kontakt sa publikom i zadržali njenu pažnju. Naučite da:

• svoju poruku prilagodite publici,

• zainteresujete svoju publiku,

• odredite pravi trenutak da odgovorite na pitanja publike.

Uspešan fandrejzing

Barbara Krole, Kristijana Fine
Clio, Beograd, 2005

Obezbeđivanje sredstava, fandrejzing, mere pribavljanja novca, moljakanje – kako god da nazovemo ovaj fenomen – činjenica je da on predstavlja jedan od najvažnijih zadataka neprofitnih organizacija. Veština obezbeđivanja novca za kulturne i socijalne projekte složen je zadatak koji se ne može rešiti improvizacijama. Ova knjiga pruža sistematsko uputstvo kako bi trebalo planirati i sprovoditi fandrejzing. I iskusni poslovni ljudi naći će u njoj zanimljive savete za bolji i efikasniji rad. Autorke opisuju čitav spektar zadataka: od direktne pošte i marketinga za legate, preko sticanja velikih donacija i vezivanja darodavaca, sve do odnosa sa javnošću i saradnje s medijima. Svi zadaci objašnjeni su uz pomoć mnoštva kontrolnih lista, na pregledan i praktičan način. Pored toga, obrađena su i pitanja iz svakodnevne prakse (osnivanje i pozicioniranje organizacije, izrada vebsajta po povoljnoj ceni, ušteda zahvaljujući saradnji sa isporučiocima itd.).

Menadžment i umetnost

Vilijam DŽ. Berns
Clio, Beograd, 2009

Knjiga pruža sadašnjim i budućim menadžerima umetnosti i kulture uvid u teoriju i praksu svih oblasti menadžmenta – planiranja, marketinga, finansija, ekonomije, organizacije, upravljanja kadrovima – primenjeno na umetničke organizacije, bez obzira na to da li je reč o pozorištima, muzejima, plesnim kompanijama ili operskim kućama. Čitaoci će moći da steknu korisna znanja o menadžmentu umetničkih organizacija, teoriji i procesima strateškog planiranja i donošenja odluka, tehnikama uspešne komunikacije, fandrejzinga, budžetiranja i finansijskog menadžmenta, kao i o tome kako da integrišu različite teorije upravljanja i primere iz prakse na organizaciju u kojoj su zaposleni.

Koncipirana tako da obuhvata najnovije trendove u upravljanju organizacijama, ova knjiga pruža čitaocu niz praktičnih uputstava neophodnih za upravljanje umetničkim organizacijama. Pitanja i zadaci na kraju svakog poglavlja pomažu čitaocu da bolje usvoji nova znanja, kao i da razvija nove ideje u rešavanju različitih situacija. Studije slučaja se fokusiraju na aktuelne izazove pred kojima se nalaze menadžeri i organizacije.

,,Bernsova knjiga predstavlja kapitalno delo u domenu menadžmenta u kulturi i umetnosti. Njeno prvo izdanje bio je, zapravo, set uputstava za studente. U međuvremenu je prerasla u obimnu studiju zasnovanu na ogromnom iskustvu autora, ali i njegovih nekadašnjih studenata”

Milena Dragićević Šešić

Menadžment i kreativnost

Kris Bolton
Clio, Beograd, 2010

Autor u ovoj knji­zi pre­i­spi­tu­je ste­re­o­tip­no vi­đe­nje o su­protsta­vlje­no­sti kre­a­ti­va­ca i bi­ro­kra­ta. Kre­a­tiv­nost se, sma­tra autor, ne svo­di sa­mo na spon­ta­no ot­kri­va­nje i in­spi­ra­ci­ju, ona je ta­ko­đe sa­mo­sve­sni, na­me­rom upra­vljen pro­ces. Shod­no to­me, me­na­žment ni­je ob­li­ko­van is­klju­či­vo ra­ci­o­nal­nim pro­ce­si­ma, već uklju­ču­je i uvid, in­tu­i­ci­ju, kre­a­tiv­nost i ri­zik. Bil­to­no­vo na­sto­ja­nje da una­pre­di raz­u­me­va­nje od­no­sa me­nadž­men­ta kre­a­tiv­no­sti i kre­a­tiv­nih pri­stu­pa me­nadž­men­tu te­me­lji se na ra­du te­o­re­ti­ča­ra me­nadž­men­ta i te­o­re­ti­ča­ra kre­a­tiv­no­sti, kao i na prak­tič­nom is­ku­stvu po­je­di­na­ca za­po­sle­nih u kre­a­tiv­nim in­du­stri­ja­ma. Nje­gov rad nas usme­ra­va ka ši­rem raz­ma­tra­nju re­le­vant­no­sti kre­a­tiv­nih pro­ce­sa i struk­tu­ra u okol­no­sti­ma no­ve, kre­a­tiv­ne eko­no­mi­je. Me­nadž­ment i kre­a­tiv­nost za­pra­vo do­ka­zu­je glav­nu te­zu: naj­bo­lji re­zul­ta­ti po­sti­žu se u su­sre­tu sve­ta kre­a­tiv­no­sti i sve­ta  bi­zni­sa.

Kultura – Menadžment, animacija, marketing, VI izdanje

Milena Dragićević Šešić i Branimir Stojković
Clio, Beograd, 2011

Univerzitetski profesori, Milena Dragićević Šešić i Branimir Stojković napisali su knjigu koja je doživela šesto izdanje i prevedena je na sedam jezika. U njoj su na vrlo jednostavan način objašnjene ili po prvi put predstavljene neke od osnova koje oblikuju zanimanje zvano menadžer kulture, kao što su kulturna politika, animacija, prikupljanje sredstava… Pokazano je kako kultura može biti u sprezi sa ekonomijom i kako taj spoj može da utiče na razvoj kulture. Knjiga je utemeljena na širokom konceptu kulture koja se ne svodi na izolovane aktivnosti tradicionalnih institucija već obuhvata mnoge fleksibilne i neopipljive forme i neraskidivo je povezana sa društvom.

Menadžment umetnosti u turbulentnim okolnostima

Milena Dragićević Šešić i Sanjin Dragojević
Clio, Beograd, 2005

Autori razmatraju ključne izazove nametnute kulturnim organizacijama u zemljama u tranziciji i nude načine da se ti izazovi prevaziđu. Najveću pažnju poklonili su utemeljenju posebnog profila menadžmenta umetnosti, insistirajući na razvoju i očuvanju programskog kvaliteta, kao i odabiru i primeni stručnih znanja i veština. U nestabilnim uslovima, u nedostatku sistematske kulturne politike i uravnoteženog sistema funkcionisanja umetničkih institucija, javlja se prirodna potreba za specifičnim derivatom menadžmenta u kulturi.

Budući da oba autora već dugi niz godina sarađuju na međunarodnim istraživačkim projektima, edukativnim kursevima i trening programima u multikulturalnim sredinama, delo je empirijski utemeljeno. Koristeći se iskustvima i delima svetskih stručnjaka, formulisali su postojeće probleme u kulturi u tranziciji, kao i program njihovog rešavanja. Tako je nastao priručnik koji će biti od velike koristi kulturnim stvaraocima, poštovaocima i korisnicima kulturnih sadržaja.