Šta je program Kreativna Evropa?

Kreativna Evropa je novi program Evropske unije koji pruža podršku evropskoj kinematografiji, kao i kulturnom i kreativnom sektoru kako bi oni mogli da povećaju svoj doprinos zaposlenosti i razvoju. Sa budžetom od 1,46 milijardi evra za period od 2014. do 2020. godine, program će podržati desetine hiljada umetnika, kulturnih i audio-vizuelnih stručnjaka i organizacija u oblasti scenskih umetnosti, vizuelnih umetnosti, izdavaštva, filma, televizije, muzike, interdisciplinarne umetnosti, kulturnog nasleđa i industrije video-igara. Ova sredstva će im omogućiti da rade širom Evrope, stignu do nove publike i razviju veštine potrebne u digitalnom dobu. Stvarajući uslove da evropska kulturna dela stignu do publike u drugim zemljama, program će takođe doprineti očuvanju kulturne i jezičke raznolikosti.

Zašto je Evropi potreban program Kreativna Evropa?

Kultura ima važnu ulogu u ekonomiji EU. Studije pokazuju da cektori kulture i kreativnih industrija čine do 4,5% BDP-a EU i 4 % zaposlenosti (8,5 miliona radnih mesta i još mnogo toga ako se uzme u obzir njihov uticaj na druge sektore). Evropa je svetski lider u izvozu proizvoda kreativne industrije. Da bi zadržala ovu poziciju, ona treba da investira u sposobnost sektora da deluje preko granica.

Kreativna Evropa reaguje na ovu potrebu i usmeriće investicije tamo gde će uticaj biti najveći.

Novi program uzima u obzir izazove koji kao rezultat globalizacije i digitalnih tehnologija menjaju način na koji kulturna dela nastaju, kako se distribuiraju, kako im se pristupa i na koji način se transformišu poslovni modeli i tokovi prihoda. Ovakav razvoj takođe stvara mogućnosti za kulturne i kreativne sektore. Program ima za cilj da pomogne sektorima da iskoriste ove pogodnosti kako bi mogli da imaju koristi od digitalizacije i otvore više radnih mesta i mogućnosti za razvoj međunarodne karijere.

Koje zemlje mogu da konkurišu za grant u okviru programa Kreativna Evropa?

Kreativna Evropa će biti otvorena za 28 zemalja članica, a, ukoliko ispunjavaju određene uslove, i za zemlje Evropskog udruženja slobodne trgovine (Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska), zemlje kandidate za EU i potencijalne kandidate (Crna Gora, Srbija, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, Turska, Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo), i za zemlje iz susedstva (Jermenija, Azerbejdžan, Belorusija, Gruzija, Moldavija, Ukrajina, Alžir, Egipat, Maroko, Tunis, Jordan, Liban, Libija, Palestina, Sirija i Izrael). Zemlje koje nisu članice EU moraju da plate “ulaznicu” da bi učestvovale u programu. Iznos se izračunava na osnovu njihovog BDP-a (bruto domaćeg proizvoda) u odnosu na budžet programa.

Da li fizička lica mogu da se prijave za grant?

Kreativna Evropa nije otvorena za pojedinačne prijave, ali će oko 250.000 samostalnih umetnika i kulturnih i audio-vizuelnih profesionalaca dobiti sredstva kroz projekte koje podnose kulturne organizacije. Ovo je mnogo ekonomičniji način da se postignu rezultati i trajni uticaj. Komisija procenjuje da će milioni ljudi biti direktno ili indirektno uključeni kroz projekte koje podržava Kreativna Evropa.

Šta Kreativna Evropa zapravo podržava?

Praktično svi projekti koji dobijaju podršku imaju prekograničnu dimenziju. Najveći deo budžeta je namenjen donacijama za pojedinačne projekte. Međutim, program će takođe podržati inicijative koje imaju slične ciljeve, kao što su evropske prestonice kulture, oznaka evropske baštine, Dani evropske baštine i pet nagrada Evropske unije (EU nagrada za kulturno nasleđe/ nagrada Europa Nostra, EU nagrada za savremenu arhitekturu, EU nagrada za književnost, EU nagrada European Border Breakers Award i EU nagrada Prix MEDIA).

Kojim izazovima se program bavi?

Kulturni i kreativni sektori trenutno ne čine veći deo jedinstvenog tržišta. Jedan od najvećih izazova sa kojima se suočava sektor je fragmentacija tržišta, vezana za različite kulturne tradicije i jezike: Evropska unija ima 24 zvanična jezika, 3 pisma i oko 60 zvanično priznatih regionalnih i manjinskih jezika. Ova raznolikost je deo Evropske bogate tradicije ali onemogućava autorima da stignu do čitalaca u drugim zemljama, bioskopskim ili pozorišnim posetiocima da vide inostrane radove, a muzičarima da dopru do novih slušalaca.

Istraživanje koje je sproveo Eurobarometar (IP/13/1023) pokazuje da samo 13% Evropljana ide na koncerte umetnika iz drugih evropskih zemalja, a samo 4% odlazi na pozorišne predstave drugih evropskih zemalja. Jača podrška naporima da se proširi publika i sektoru da učestvuje u interakciji sa publikom, na primer putem medijske inicijative pismenosti ili nove interaktivne internet alatke, omogućava da više inostranih radova bude dostupno javnosti.

Kako će se Kreativna Evropa razlikovati od sadašnjih programa Kulture, MEDIJI i MEDIA Mundus? Hoće li ovi nazivi nestati?

Kreativna Evropa kombinuje aktuelne mehanizme podrške za kulturu i audio-vizuelni sektor u Evropi na jednom mestu otvorenom za sve kulturne i kreativne sektore. Međutim, ona će nastaviti da se bavi određenim potrebama audio-vizuelne industrije i drugih kulturnih i kreativnih sektora kroz svoje konkretne potprograme Kultura i MEDIJI. Oni će se razvijati na uspehu sadašnjih programa Kultura i MEDIJI i prilagodiće se budućim izazovima. MEDIA Mundus, koji podržava saradnju između evropskih i međunarodnih stručnjaka i međunarodnu distribuciju evropskih filmova, biće integrisan u potprogram MEDIA.

Program sa jednim okvirom će maksimalno povećati sinergiju između različitih sektora i njihovu efikasnost.

Kreativna Evropa će uključiti međusektorsku saradnju. Šta to podrazumeva?

Ova saradnja će se sastojati iz dva dela: Program za finansijsku garanciju, kojom upravlja Evropski investicioni fond i koji počinje sa radom 2016. godine, treba da olakša malim operatorima pristup bankarskim kreditima. Međusektorska saradnja će takođe pružiti podršku za studije, analize i bolje prikupljanje podataka radi poboljšanja osnove za kreiranje politike, finansiranje eksperimentalnih projekata za podsticanje saradnje između audio-vizuelnih i drugih kulturnih i kreativnih sektora, i finansiranje Deskova za Kreativnu Evropu koji pružaju pomoć aplikantima.

Kako će se upravljati Kreativnom Evropom?

Kreativna Evropa je jednostavniji, lako prepoznatljiv i dostupan program koji će poslužiti kao kapija evropskim stručnjacima u oblasti kulture i kreativnog stvaralaštva, bez obzira na njihovu umetničku disciplinu, i nudi podršku za međunarodne aktivnosti unutar i izvan Evropske unije. Sadašnji sistem upravljanja, putem Izvršne agencije za obrazovanje, kulturu i audio-vizuelnu politiku, nastaviće se i dalje.

1: 1,46 milijardi evra uzimajući u obzir procenjenu inflaciju. To je ekvivalent iznosa od 1,3 milijarde evra u “fiksnim” cenama za 2011. godinu.